Дедовичи
Дедовичи (рус. Дедовичи) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Псковске области и административно припада Дедовичком рејону чији је уједно и административни центар.
| Дедовичи Дедовичи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Псковска област |
| Рејон | Дедовички рејон |
| Основан | 1901. |
| Варошица од | 1967. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015 | 7.974 |
| — густина | 420,35 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 33′ С; 29° 57′ И / 57.55° С; 29.95° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Површина | 18,97 km2 |
.svg)  Дедовичи Дедовичи на карти Русије | |
 Дедовичи Дедовичи на карти Псковске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 182710 |
| Позивни број | +7 81136 |
| Регистарска ознака | 60 |
| ОКАТО код | 58 210 551 |
| ОКТМО код | 58 610 151 051 |
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 7.974 становника, или око две трећине од укупне рејонске популације.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1967. године.
Географија уреди
Варошица Дедовичи смештена је у источном делу Псковске области, односно у централном делу Дедовичког рејона, на источним обронцима Судомског побрђа. Налази се на око 130 километара источније од Пскова, на обалама реке Шелоњ.
Дедовичи су важна железничка станица на линији међународне железничке пруге Санкт Петербург—Витепск.
Историја уреди
На месту савременог насеља током средњег века постојало је утврђење чији остаци постоје и данас. Савремено насеље званично је основано 1901. године, као једна од 5 железничких станица на делу пруге Санкт Петербург—Кијев, на потезу од Дна до Новосокољникија. Новооснована железничка станица име је добила по оближњим селима Велики и Мали Дедовец.
Након што је 1. августа 1927. успостављен Дедовички општински рејон, Дедовичи постају његовим административним центром. Током фашистичке окупације од августа 1941. до фебруара 1944. на целом подручју деловали су јаки партизански покрети отпора.
Званичан административни статус варошице носи од 1967. године.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 8.798 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 7.974 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2.607 | 2.604 | 3.288 | 5.640 | 8.240[2] | 9.881[3] | 8.798[4] | 7.974 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
