Дечја песма Евровизије 2009.
Главни град Украјине је имао привилегију да у веома кратком временском року организује два велика евровизијска спектакла. Након 2005. године, када је украјинска престоница била домаћин „великој“ Песми Евровизије, 2009. године су се на истом месту окупила деца из 13 европских држава. До тада, то је било такмичење са најмањим бројем учесника. Ипак, спектакл није изостао.
Дечја песма Евровизије 2009. | |
---|---|
For the joy of people | |
Датуми | |
Финале | 21. новембар 2009. |
Домаћин | |
Место одржавања | Палата спортова Кијев, Украјина |
Водитељи | Ани Лорак Тимур Мирошниченко |
Режисер | Свен Стојановић |
Извршни супервизор | Сванте Стокселијус |
Емитер | NTU |
Вебсајт | junioreurovision |
Учесници | |
Број учесника | 13 |
Земље дебитанти | — |
Земље повратнице | Шведска |
Повукле се | Бугарска Грчка Литванија |
| |
Гласање | |
Систем гласања | Поене у омјеру 50:50 додељивали су национални жири и гледаоци. Жири сваке земље доделио је (редом) 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен(а) за својих топ 10 песама. |
Победничка песма | Холандија — Click Clack |
Организација
уредиНационална телевизија Украјине (NTU) изборила је организацију 7. по реду Дечје Песме Евровизије. У трци за домаћинство били су још белоруски BTRC и српски RTS. Првобитно је и шведски TV4 требало да буде конкурент, међутим челници ове телевизије у кратком временском року повукли су своју кандидатуру. Такмичење је одржано 21. новембра у „Палати спортова“, оној истој дворани у којој је одржана Песма Евровизије 2005. године. Домаћини су били украјинска представница из Београда 2008. Ани Лорак и Тимур Мирошниченко), док се из "green rooma" јављао Дмитро Бородин. Ани Лорак отпевала је своје две песме током "interval acta".
Проблеми
уредиОдржавање Дечје песме Евровизије у Кијеву било је под великим знаком питања због велике епидемије свињског грипа у том периоду. Чланица украјинског парламента Ана Херман позвала је премијерку Украјине Јулију Тимошенко да откаже такмичење. Ипак, потпредседник Владе Јован Васјуник изјавио је 12. новембра да такмичење неће бити одложено.
Сарадња
уредиUNICEF и EBU ове године нису остварили сарадњу из непознатих разлога.
Правила
уредиСвака земља учесница приликом гласања додељивала је од 1-7 поена, а онда 8, 10 и 12. О победнику је одлучивао жири и телевотинг у односу 50:50.
Земље учеснице
уредиПовратник на такмичење након једне године паузе била је Шведска, док су од такмичења одустале Бугарска, Литванија и Грчка. Дебитаната није било.
Победничка песма
уредиПрви пут од почетка учествовања 2003. Холандија је успела да победи на такмичењу. Ралф Макенбах певао је занимљиву песму "Click Clack", којом је, поред изразито фаворизоване Белгије, освојио и публику и жири. Са својих 14 година, тако је постао најстарији победник Дечје песме Евровизије.[1]
Учесници
уредиР. бр. | Држава | Представник | Песма | Пласман | Поени |
---|---|---|---|---|---|
01 | Шведска TV4 |
Мими Санден | Du (Ти) |
6 | 68 |
02 | Русија RTR |
Катја Рјабова | Malenky Prints (Мали принц) |
2 | 116 |
03 | Јерменија AMPTV |
Луара Хајрапетјан | Barcelona (Барселона) |
3 | 116 |
04 | Румунија TVR |
Јоана Ануца | Ai Puterea în Mâna Ta (Ти имаш снагу у рукама) |
13 | 13 |
05 | Србија RTS |
Ништа лично | Онај прави | 10 | 34 |
06 | Грузија GPB |
Група принцеза | Lurji prinveli (Плава птица) |
6 | 68 |
07 | Холандија AVRO |
Ралф Макенбах | Click Clack (Клик Клак) |
1 | 121 |
08 | Кипар CyBC |
Рафаела Коста | Thalassa, Helios, Aeras, Fotia (Море, сунце, ваздух, ватра) |
11 | 32 |
09 | Малта MTPBS |
Франческа и Микаела | Double Trouble (Дупла невоља) |
8 | 55 |
10 | Украјина NTU |
Андраник Алексањан | Try Topoli, Try Surmy (Три тополе, три трубе) |
5 | 89 |
11 | Белгија VRT |
Лаура Омлоп | Zo Verliefd (Тако заљубљена) |
4 | 113 |
12 | Белорусија BTRC |
Јуриј Демидович | Volshebnyi Krolik (Магични зец) |
9 | 48 |
13 | Македонија MRT |
Сара Марковска | Za Ljubovta (За љубав) |
12 | 31 |
Гласање
уредиРеференце
уреди- ^ 2009. Kijev – “For the joy of people” | ESC Serbia | Sve o Pesmi Evrovizije Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2012), Приступљено 1. 4. 2013.