Длакави пољски брест
Длакави пољски брест (Ulmus canescens) се данас сматра посебном врстом, а усвојен је научни назив који је дао Melville 1957. године. Има доста полемика о томе да је само подврста пољског бреста (U. minor subsp. canescens (Melville) Browicz & Ziel. (1977)). Епитет врсте значи покривен белим длачицама.
| Длакави пољски брест | |
|---|---|
| |
| Џиновско стабло длакавог пољског бреста у селу Стринилас на Крфу. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | U. canescens
|
| Биномно име | |
| Ulmus canescens Melville
| |
| |
| Ареал пољског и длакавог пољског бреста. | |
| Синоними | |
| |
Синоними уреди
Ulmus tortuosa Host (1827); nemoralis Fraas (1845); glabra Mill. var. pilifera Borbas (1881); pilifera Borbas (1891); minor Mill. (1850); campestris L. var. dalmatica Baldacci (1891); tetrandra Sckk. (1897); campestris L. var. australis Henry (1913); procera Salisb. (1924); wissotzkyi Kotov (1940). Аутори синонима сврставају га у варијетете брдског или пољских брестова дајући му име по деловима ареала (dalmatica, australis (јужни)), док га неки уздижу на ниво врсте додељујући му епетете по морфолошким особинама: висок (procera), са четири прашника (tetrandra), кривудав (tortuosa – односи се на гранчице), шумски (nemoralis), длакав (pilifera, glabra)...
Опис врсте уреди
Дрво високо од 25 до 30 m, са круном различитог облика, густине и других својстава. Округласта круна је најчешћа и јавља се као последица симподијалног гранања. Такве су круне густе, са полувисећим гранчицама по ободу. Среће се и уже или шире јајаста, густа и са крутим гранама, а описана је и широка, неправилно јајаста круна, лабавих, лучно повијених грана[1]. Једногодишње гранчице длакаве. Кора обично дебела, грубо неправилно, претежно уздужно, испуцала, варијабилна. Коренов систем добро развијен, срчаница се брзо губи. Лисни пупољци 2.5 до 5 mm дуги, уско јајасти, слабо зашиљени. Љуспе су тамносмеђе са дугим трепавичастим длакама по ободу, а по леђној страни прилегло беличасто длакаве.
Листови краткораста неправилно елиптични, кратко зашиљени, дуги 3-8 cm, краћи и сразмерно шири од U. minor Miller. Лице је голо и глатко, ређе рапаво, а наличје гушће или ређе длакаво, са чуперцима длачица у пазуху нерава, којих је 10-16, најчешће 12-13. Зупци по ободу двоструки или прости. Петељка обично длакава.
Цветни пупољци јављају се бочно, округли су и тупог врха отклоњеног од избојка. Цвета крајем фебруара. Цветови се јављају бочно у главичастим цвастима, са просечно 15-17 цветова у једној цвасти. Перијант има најчешће 5-6 режњева али их може бити и више од 8. Они су споља карминцрвени или љубичасти, а по ободу са дугим беличастим или смеђим трепавичастим длакама. Прашници са љубичастим антерама, има их 4-5 у цвету. Жигови су густо ресасти, ружичасти, ретко беличасти.
Плодови, просечно око 16-18 mm дуги, шире или уже објајасти, округласти или правилно елиптични. Карактеристична је црвена боја плодова пре сазревања и рђасти руб када је плод зрео (друга половина априла). Семе је у средишту плода[2][3].
Ареал уреди
Природни ареал се протеже кроз земље централног и источног Медитерана, од јужне Италије, Сицилије, Малте, Крита, Родоса, Кипра и Турске, до крајњег југа Израела, где се сматра ретком и угроженом врстом. Обично се налазе усред релативно влажнијих приморских станишта у шумама и жбунастим заједницама (макијама) [1].
Значај уреди
У природи врста је полиморфна. Ulmus canescens f. suberosa (Georg. et Mor.) Janj. обухвата облике са плутом на младим гранчицама; var. latifolia Janj. са кратким, широким листовима краткозашиљеног врха; var. myrtifolia Janj. са кратким и уским, елиптичним листовима; var. rotundifolia Janj. са округластим листовима[1].
С обзиром да је врста врло осетљива на холандску болест, нема унутарврсних клонова који би се примењивали у хортикултури и пејзажној архитектури, а занемариво је и њено учешће у хибридизацији.
Референце уреди
- ^ а б в Јањић, Н. (1976): Раширеност, варијабилитет и систематика пољских брестова (Ulmus minor Mill. i U. canescens Melville) у Босни и Херцеговини. Докторска дисертација. Шумарски факултет. Сарајево
- ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- ^ Грбић, М. (1992): Унапређење расадничке производње неких брестова (Ulmus L.) аутовегетативним методама размножавања. Докторска дисертација, Шумарски факултет Београд.
