Добра Вода (Клина)

Добра Вода стари назив је Уњемир (алб. Ujmiri) је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 544 становника.

Добра Вода
Ujemir train.JPG
Железничка станица у Доброј Води
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаКлина
Становништво
 — 2011.544[1]
Географске карактеристике
Координате42°36′46″ СГШ; 20°42′22″ ИГД / 42.6128° СГШ; 20.7061° ИГД / 42.6128; 20.7061Координате: 42°36′46″ СГШ; 20°42′22″ ИГД / 42.6128° СГШ; 20.7061° ИГД / 42.6128; 20.7061
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина635 м
Добра Вода на мапи Србије
Добра Вода
Добра Вода
Добра Вода на мапи Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаПЕ

ПоложајУреди

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Добра Вода површине 331 ha. Налази се у Прекорупљу на левој обали Клине, на прузи ПриштинаПећ.

ГеографијаУреди

Изнад Добре Воде се на брду Петровица налазе рушевине средњовековног манастира Добра Вода, који се налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја. Први сачувани писани помен о Доброј Води је из 1330. године, у повељи српског краља Стефана Дечанског којом је ово село даровао својој задужбини — манастиру Дечанима. По турском попису из 1455. у селу је било 12 српских кућа, укључујући и домаћинство сеоског попа. У Уњемиру је рођен Свети Петар Коришки, познати српски пустиножитељ из 13. века. О животу и пустиножићу овог светитеља говоре средњовековна дела Служба и Житије Петра Коришког, која је написао Теодосије Хиландарац. Оба дела се сврставају у ред најуспешнијих и најлепших остварења српске књижевности средњег века. На брду изнад Уњемира стоје остаци цркве Св. Апостола Петра и Павла, познатије као Петровица. Црква је подигнута у 13. веку, вероватно у склопу истоименог манастирског комплекса. Сачувани су темељи обимних зидова улазне куле и вратница градића-тврђаве у чијем се средишту налазио храм. Он је президан у 14. веку, а поново је обновљен после обнове манастира Пећке патријаршије у 16. веку. У Уњемиру постоје и остаци једног црквишта. Последња српска породица се одавде иселила 1968. године, тако да је Добра Вода данас етнички чисто албанско село.

Иван Јастребов је о селу записао да се Свети Петар Коришки ту родио в Диоклитији Хвостанскије у селу Уњемир. У време Јастребова је у том селу било 15 арнаутских кућа од којих су у пет кућа, људи римокатоличке вероисповести. Дечанска хрисовуља спомиње ово село. Близу села, на брду обраслом шумом налази се црква Св. Петра и Павла. Православни житењи села Кијева су сачували предања да је црква била манастрска и да је ту испоснички живот проводио Петар Коришки. Он је ту замонашен, у лично за себе подигнутој колиби. Са сестром је ту проводио живот у посту и молитви. Попто га роаци не остављаше на миру, доносећи му све нужно за живот, са сестром одлази у Алтин, а одатле бежи ка призренским планинама у једну клисуру. Тело свеца је у манастиру Црна река. [2].

СтановништвоУреди

Према попису из 2011. године, Добра Вода има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 541 (99,45%)
Срби 1 (0,183%)
други и недоступно 2 (0,367%)
Укупно 544


Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 201
1953. 401
1961. 401
1971. 552
1981. 654
1991. 668
2011. 544

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је стварни удео Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 234. Београд: Службени гласник. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди