Драга Мастиловић

Драга (Симатов) Мастиловић (Изгори код Гацка, Источна ХерцеговинаЉевишта, Горња Морача 1877) је био српски хајдучки четовођа.

Драга Мастиловић
Место рођењаИзгори код ГацкаОсманско царство
Датум смрти1877.
Место смртиЉевишта, Горња Морача, Османско царство

Живот

уреди

Рођен у селу Изгори код Гацка у Херцеговини, у другој половини 18. вијека. Рано је постао познат као хајдук и вођа хајдучке чете. Четовао је по Херцеговини и Босни. Уцијењен је од стране Турака, а приликом покушаја његовог хватања у Изгорима, крајем 18. вијека, заједно са браћом убио је дванаест Турака, а затим ускочио у Љевишта у Горњу Морачу међу ускоке. Одатле је као четовођа ускакао у Херцеговину и Босну, те плијенио и убијао Турке. Убрзо је постао један од најпознатијих морачких ускока, заједно са Јакшом Гачанином, Мијатом Котлицом и другима. Посебно се истакао у бојевима Морачана са Турцима 1795. и 1820. године, када су Турци нападали Морачу. За његово име везано је безброј анегдота и прича, а међу њима је и она да је посјекао преко деведесет турских глава. Између осталог, посјекао је на планини Зеленгори познатог турског зулумћара Хаџију Звиздића, а са његовом сабљом, коју је тада заплијенио, касније је излазио на мегдане. Излазио је на мегдан и једном Турчину да замијени владику Петра Првог Петровића (св. Петар Цетињски), кога је овај Турчин изазвао на мегдан, а пошто је добио мегдан, владика га је благословио. Опјеван је у неколико јуначких епских пјесама ("Бој на Морачи 1820. године“, „Јакши Гачанину“ итд.) Умро је у дубокој старости, 1877. године, у Љевиштима гдје му земни остаци и сада почивају. Драгини потомци су горњеморачко братство Драгићи, те Мастиловићи у Мокроме (Дробњак) и неколико кућа Мастиловића у Гацку. Заједно са Драгом четовала су и његова браћа, а посебно је као ускок, али и као гуслар и пјесник, остао познат његов брат Лека Мастиловић. Од Леке је Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1874), српски писац и Његошев учитељ, записивао на Цетињу епске јуначке пјесме. Лека је свој читлук у Изгорима са мајданом млинског камена поклонио манастиру Добрићево.

Извори и литература

уреди
  • Чедомир Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака (1500 - 1918), Никшић 1999, стр. 124;
  • Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, Београд 1930;
  • Комнен Бећировић, Морачка Епопеја, 2006;
  • С. М. Остојић, Мастиловићи - Казивања и Сјећања, 2002;
  • С. М. Сарајлија, Историја Црне Горе, 1835;
  • С. М. Сарајлија, Пјеванија црногорско херцеговачка, Универзитетска ријеч, Никшић, 1990;
  • Архимандрит Леонтије Нинковић, Хронологија Манастира Добрићево, 1905;
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987, стр. 49.
  • Чедомир Баћовић, Херцеговци у бунама и устанцима 1482-1882, Никшић 2010.
  • Радомир Мастиловић, Антологија породице Мастиловић, Сарајево, 1991.