Википедија

Хумор

способност људи, објеката или ситуација да изазове осећај забаве у другим људима
(преусмерено са Духовитост)

Хумор (лат. humor – влажност, течност, сок из средњовековне физиологије), увесељење или духовитост је способност људи, објеката или ситуација да изазове осећај забаве у другим људима. Тај осећај углавном прати осмех или гласан смех, веома здрав за организам. Порекло речи хумор долази од хуморалног лечења старих Грка, који су тврдили да мешавина течности (хумора) контролише људско здравље и осећаје. Ова тврдња је касније оповргнута, дефинишући хумор као снажну емоцију која се јавља у случају комичних ситуација у којима се особа осећа надмоћно, или на било који начин бољом од људи, или објеката који изводи шалу.

Осмех

Теорије уреди

Постоје многе теорије о томе шта је хумор и којој друштвеној функцији служи. Преовлађујуће врсте теорија које покушавају да објасне постојање хумора укључују психолошке теорије, од којих велика већина сматра понашање изазвано хумором веома здравим; духовне теорије, које, на пример, могу сматрати хумор „божјим даром“; и теорије које хумор сматрају необјашњивом мистеријом, веома сличном мистичном искуству.[1]

Теорија бенигног кршења, коју подржава Петер Макграв, покушава да објасни постојање хумора. Теорија каже да се „хумор јавља само када се нешто чини погрешно, узнемирујуће или претеће, али истовремено изгледа у реду, прихватљиво или безбедно“.[2] Хумор се може користити као метод да се лако укључи у друштвену интеракцију тако што ће се отклонити тај незграпан, неугодан или нелагодан осећај друштвених интеракција.

Други верују да 'одговарајућа употреба хумора може олакшати друштвене интеракције'.[3]

Гледишта уреди

Неки тврде да хумор не треба објашњавати. Аутор Е. Б. Вајт је једном рекао: „Хумор се може сецирати као што се може жаба, али ствар умире у том процесу, а унутрашњост обесхрабрује све осим чистог научног ума.“[4] Насупрот овом аргументу, протести против „увредљивости“ карикатура позивају на сецирање хумора или његовог недостатка од стране оштећених појединаца и заједница. Овај процес сецирања хумора не одбацује нужно смисао за хумор, већ усмерава пажњу на његову политику и претпостављену универзалност.[5]

Несатирични хумор може се посебно назвати шаљивим хумором или рекреативним шалама.[6][7]

Порекло појма уреди

У европске језике реч хумор је продрла с медицинском терминологијом. Наиме, средњи век и средњовековна ренесансна учења објашњавала су различите темпераменте, у духу Хипократове и Галенове традиције, као мешавину основних особина „елемената” и главних „хумора” у телу: крви, жучи, слузи и црне жучи. Нарушавање хармоније животних сокова и преовлађивање једног хумора сматрано је истовремено за предуслов болести и подлогу настраности. Одатле је реч хумор добила поред физиолошког и једно психолошко значење: добар, односно лош хумор означавао је човеково расположење. Повезивање појма хумор са комичним ефектима среће се у ренесансној комедији.

Историја уреди

Хумор се појављује још у раној историји. У Светоме писму, пророк Илија иронично саопштава идолопоклоницима бога Вале:

„А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма; јер је он бог! ваљда се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити да спава, да се пробуди.” (1 цар, 18, 27)

 
Гримаса

Врсте хумора (шала) уреди

У школи уреди

Употреба хумора игра важну улогу у развоју младих.[8] Студије су показале да је хумор посебно важан у друштвеним интеракцијама са вршњацима.[9] Полазак у школу је време када важност родитеља бледи у позадину, а друштвена интеракција са вршњацима постаје све важнија. Конфликт је својствен овим интеракцијама. Употреба хумора игра важну улогу у решавању сукоба и на крају у школском успеху и психолошком прилагођавању.[10][11] Коришћење хумора који је друштвено прихватљив доводи до мање вероватноће да особа буде жртва малтретирања, док употреба самоомаловажавајућег хумора доводи до веће вероватноће да особа постане жртва малтретирања.[9] Када су ученици малтретирани, употреба самоомаловажавајућег хумора може довести до погоршања негативних ефеката на психичко прилагођавање ученика школи.[9]

Студије уреди

Смех уреди

 
Човек који се смеје

Један од главних фокуса модерне психолошке теорије и истраживања хумора је да се успостави и разјасни корелација између хумора и смеха. Главни емпиријски налази наводе да смех и хумор немају увек везу један на један. Док је већина претходних теорија претпостављала везу између њих готово до те мере да су синоними, психологија је била у стању да научно и емпиријски истражи претпостављену везу, њене импликације и значај.

Дијана Самитат је 2009. године спровела студију којом је испитала диференцијацију емоција у смеху. Ангажовали су глумце и рекли им да се смеју са једном од четири различите емоционалне асоцијације коришћењем аутоиндукције, где ће се фокусирати искључиво на унутрашњу емоцију, а не на само изражавање смеха. Пронашли су укупну стопу препознавања од 44%, при чему је радост исправно класификована са 44%, голицање 45%, фрустрација 37%, а подсмех 50%.[12]‍:399 Њихов други експеримент тестирао је препознавање смеха у понашању током индукованог емоционалног стања и открили су да се различити типови смеха разликују у погледу емоционалних димензија.[12]‍:401–402 Поред тога, четири емоционална стања су показала читав низ високих нивоа и ниско узбуђење и валентност пошиљаоца.[12]‍:403 Ова студија је показала да се смех може повезати и са позитивним (радост и голицање) и негативним (подсмех) емоцијама са различитим степеном узбуђења код субјекта.

Здравље уреди

Употреба адаптивног хумора показала се ефикасном за повећање отпорности у суочавању са невољом, а такође и ефикасна у ублажавању или поништавању негативних ефеката. Насупрот томе, неприлагођена употреба хумора може повећати потенцијалне негативне ефекте.[9]

Мадељин Стрик, Роб Холанд, Рик ван Барен и Ад ван Книпенберг (2009) са Универзитета Радбоуд спровели су студију која је показала ометајућу природу шале на ожалошћеним појединцима.[13]‍:574–578 Субјекти су представљени са широким распоном негативних слика и реченица. Њихови налази су показали да је хумористична терапија ублажила негативне емоције изазване након представљања негативних слика и реченица. Поред тога, терапија хумором је била ефикаснија у смањењу негативног афекта како се интензитет афекта повећавао.[13]‍:575–576 Хумор је одмах био ефикасан као испомоћ у суочавању са невољом. Ескапистичка природа хумора као механизма суочавања сугерише да је најкориснији у суочавању са тренутним стресовима. Јачи негативни стимуланси захтевају другачији терапијски приступ.

Студије, попут оних које тестирају хипотезу о поништавању,[14] су показале неколико позитивних исхода хумора као основне позитивне особине забаве и разиграности. Неколико студија је показало да позитивне емоције могу обновити аутономно мировање након негативног утицаја. На пример, Фредериксон и Левинсон су показали да су се појединци који су изразили Душенов осмех током негативног узбуђења тужног и забрињавајућег догађаја опоравили од негативног афекта приближно 20% брже од појединаца који се нису смејали.[14]‍:314

Разумно коришћење хумора може имати позитиван утицај на лечење рака.[15] Ефикасност интервенција заснованих на хумору код пацијената са шизофренијом је неизвесна према закључцима Кохрановог прегледа.[16]

Хумор може послужити као снажан механизам дистанцирања у суочавању са недаћама. Келтер и Бонано су 1997. открили да је Душенов смех у корелацији са смањеном свешћу о невољи.[17] Позитивне емоције могу да олабаве стисак негативних емоција на размишљање људи. Дистанцирање мисли доводи до дистанцирања једностраних одговора које људи често имају на негативно узбуђење. Паралелно са улогом дистанцирања одвија при суочавању са невољом, тиме се подржава теорија да позитивне емоције доводе до увећаног мултилатералног когнитивног пута и изградње друштвених ресурса.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Raymond Smullyan, "The Planet Without Laughter", This Book Needs No Title
  2. ^ Peter McGraw, "Too close for Comfort, or Too Far to care? Finding Humor in Distant Tragedies and Close Mishaps"
  3. ^ Nicholas Kuiper, "Prudence and Racial Humor: Troubling Epithets"
  4. ^ „The Quotations Page: Quote from E.B. White”. Приступљено 26. 8. 2018. 
  5. ^ Ritu Gairola Khanduri. 2014. Caricaturing Culture in India: Cartoons and History of the Modern World. Cambridge: Cambridge University Press.
  6. ^ Seth Benedict Graham A cultural analysis of the Russo-Soviet Anekdot 2003 p. 13
  7. ^ Bakhtin, Mikhail. Rabelais and His World [1941, 1965]. Trans. Hélène Iswolsky. Bloomington: Indiana University Press p. 12
  8. ^ Legkauskas, V., Magelinskaitė-Legkauskienė, Š. (2021). „Social competence in the 1st grade predicts school adjustment two years later”. Early Child Development and Care. 191 (1): 83—92. ISSN 0300-4430. S2CID 150567697. doi:10.1080/03004430.2019.1603149. 
  9. ^ а б в г Burger, C. (2022). „Humor styles, bullying victimization and psychological school adjustment: Mediation, moderation and person-oriented analyses”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 19 (18): 11415. ISSN 1661-7827. doi:10.3390/ijerph191811415  . 
  10. ^ Kiuru, N., Wang, M.-T., Salmela-Aro, K., Kannas, L., Ahonen, T., Hirvonen, R. (2020). „Associations between adolescents' interpersonal relationships, school well-being, and academic achievement during educational transitions”. Journal of Youth and Adolescence. 49 (5): 1057—1072. ISSN 0047-2891. doi:10.1007/s10964-019-01184-y. 
  11. ^ Søndergaard, D. M. (2018). „The thrill of bullying. Bullying, humour and the making of community”. Journal for the Theory of Social Behaviour. 48 (1): 48—65. ISSN 0021-8308. doi:10.1111/jtsb.12153. 
  12. ^ а б в Szameitat, Diana P., et al. Differentiation of Emotions in Laughter at the Behavioural Level. 2009 Emotion 9 (3).
  13. ^ а б Strick, Madelijn; et al. (2009). „Finding Comfort in a Joke: Consolatory Effects of Humor Through Cognitive Distraction”. Emotion. 9 (4): 574—578. PMID 19653782. S2CID 14369631. doi:10.1037/a0015951. 
  14. ^ а б Fredrickson, Barbara L. (1998). „What Good Are Positive Emotions?”. Review of General Psychology. 2 (3): 313. PMC 3156001  . PMID 21850154. doi:10.1037/1089-2680.2.3.300. 
  15. ^ „Humor in Cancer Treatment”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 22. 1. 2017. 
  16. ^ Tsujimoto, Y.; Nakamura, Y.; et al. (2021). „Humour‐based interventions for people with schizophrenia”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2021 (10): CD013367. doi:10.1002/14651858.CD013367.pub2. 
  17. ^ Keltner, D.; Bonanno, G. A. (1997). „A study of laughter and dissociation: Distinct correlates of laughter and smiling during bereavement”. Journal of Personality and Social Psychology. 73 (4): 687—702. PMID 9325589. doi:10.1037/0022-3514.73.4.687. 

Лиратура уреди

  • Alexander, Richard (1984), Verbal humor and variation in English: Sociolinguistic notes on a variety of jokes
  • Alexander, Richard (1997), Aspects of verbal humour in English
  • Basu, S (децембар 1999), „Dialogic ethics and the virtue of humor”, Journal of Political Philosophy, 7 (4): 378—403, doi:10.1111/1467-9760.00082, Приступљено 2007-07-06  (Abstract)
  • Billig, M. (2005). Laughter and ridicule: Towards a social critique of humour. London: Sage. ISBN 1-4129-1143-5
  • Bricker, Victoria Reifler (Winter, 1980) The Function of Humor in Zinacantan Journal of Anthropological Research, Vol. 36, No. 4, pp. 411–418
  • Buijzen, Moniek; Valkenburg, Patti M. (2004), „Developing a Typology of Humor in Audiovisual Media”, Media Psychology, 6 (2): 147—167, S2CID 96438940, doi:10.1207/s1532785xmep0602_2 (Abstract)
  • Carrell, Amy (2000), Historical views of humour, University of Central Oklahoma. Retrieved on 2007-07-06.
  • García-Barriocanal, Elena; Sicilia, Miguel-Angel; Palomar, David (2005), A Graphical Humor Ontology for Contemporary Cultural Heritage Access (PDF), Madrid: University of Alcalá, Архивирано из оригинала (PDF) 2006-05-23. г., Приступљено 2007-07-06 
  • Goldstein, Jeffrey H., et al. (1976) "Humour, Laughter, and Comedy: A Bibliography of Empirical and Nonempirical Analyses in the English Language." It's a Funny Thing, Humour. Ed. Antony J. Chapman and Hugh C. Foot. Oxford and New York: Pergamon Press, 1976. 469–504.
  • Hurley, Matthew M., Dennett, Daniel C., and Adams, Reginald B. Jr. (2011), Inside Jokes: Using Humor to Reverse-Engineer the Mind. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. ISBN 978-0-262-01582-0
  • Holland, Norman. (1982) "Bibliography of Theories of Humor." Laughing; A Psychology of Humor. Ithaca: Cornell UP, 209–223.
  • Martin, Rod A. (2007). The Psychology Of Humour: An Integrative Approach. London, UK: Elsevier Academic Press. ISBN 978-0-12-372564-6
  • McGhee, Paul E. (1984) "Current American Psychological Research on Humor." Jahrbuche fur Internationale Germanistik 16.2: 37–57.
  • Mintz, Lawrence E., ed. (1988) Humor in America: A Research Guide to Genres and Topics. Westport, CT: Greenwood, 1988. . ISBN 0-313-24551-7.  Текст „oclc-16085479” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Mobbs, D.; Greicius, M. D.; Abdel-Azim, E.; Menon, V.; Reiss, A. L. (2003), „Humor modulates the mesolimbic reward centres”, Neuron, 40 (5): 1041—1048, PMID 14659102, doi:10.1016/S0896-6273(03)00751-7  . 
  • Nilsen, Don L. F. (1992) "Satire in American Literature." Humor in American Literature: A Selected Annotated Bibliography. New York: Garland, 1992. 543–48.
  • Pogel, Nancy; and Paul P. Somers Jr. (1988) "Literary Humor." Humor in America: A Research Guide to Genres and Topics. Ed. Lawrence E. Mintz. London: Greenwood, 1988. 1–34.
  • Roth, G.; Yap, R.; Short, D. (2006). „Examining humour in HRD from theoretical and practical perspectives”. Human Resource Development International. 9 (1): 121—127. S2CID 143854518. doi:10.1080/13678860600563424. 
  • Smuts, Aaron. "Humor". Internet Encyclopedia of Philosophy
  • Wogan, Peter (пролеће 2006), „Laughing At First Contact”, Visual Anthropology Review (објављено 12. 12. 2006), 22 (1): 14—34, doi:10.1525/var.2006.22.1.14 
  • Wild, B., Rodden, F.A., Grodd, W., & Ruch, W. (2003). Neural correlates of laughter and humour. Brain, 126, 2121-1238.
  • Goel, V., & Dolan, R. (2001). The functional anatomy of humor: Segregating cognitive and affective components. Nature Neuroscience, 4(3), 237-8.
  • Gervais, M. & Wilson, D., 2005. The evolution and functions of laughter and humor: A synthetic approach. The Quarterly Review of Biology. 80(4), 395-430
  • Spoor, J. R. & Kelly, J. R. (2004). The evolutionary significance of affect in groups: Communication and group bonding. Group Processes and Intergroup Relations, 7, 398-412
  • Neuhoff, C. & Shaeffer, C. (2002). Effects of laughing, smiling, and howling on mood. Psychological Reports, 91, 1079-1080
  • Burger, C. (2022). „Humor styles, bullying victimization and psychological school adjustment: Mediation, moderation and person-oriented analyses”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 19 (18): 11415. ISSN 1661-7827. doi:10.3390/ijerph191811415  . 
  • Robinson, L. (2020, October). Laughter is the Best Medicine. https://www.helpguide.org/articles/mental-health/laughter-is-the-best-medicine.htm Архивирано 2022-02-18 на сајту Wayback Machine
  • Henry Ford Health System Staff. How Laughter Benefits Your Heart Health. https://www.henryford.com/blog/2019/03/how-laughter-benefits-heart-health#:~:text=Reduces%20blood%20pressure.,takes%20tension%20off%20your%20heart Архивирано 2021-10-06 на сајту Wayback Machine

Спољашње везе уреди

 
Хумор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хумор&oldid=27547975”