Дух (приказа)

Дух је израз који означава бестелесну приказу мртве особе. Сматра се да је дух заправо душа особе која је из одређених разлога остала на Земљи. Приче о духовима се могу пронаћи у готово свакој људској култури. Многи људи покушавају ступити у контакт са духовима. Људи их описују као мутне обрисе људског тела. Веровање у духове широко је распрострањено. Духови углавном прогањају одређене локације, објекте, или људе.[1][2][3]

Фотографија наводног духа.
Фотографија наводног духа.
Илустрација јапанског духа (yуреи), година 1886.

У народном предању, дух је душа или дух мртве особе или животиње која се може указати живима. У „духлору” (дух + фолклор), описи духова увелике варирају од невидљивог присуства до прозирних или једва видљивих праменастих облика, до реалних, реалистичних облика. Намерни покушај контакта са духом умрле особе познат је као некромантија, или у спиритизму као сеанса. Други појмови повезани са њим су указање, утвара, фантом, полтергеист, сенка, баук или сабласт, и демон.

Веровање у постојање загробног живота, као и манифестације духова мртвих, широко је распрострањено и датира још од анимизма или обожавања предака у преписменим културама. Одређене верске праксе - погребни обреди, егзорцизми и неке праксе спиритизма и ритуалне магије - посебно су осмишљене да одморе духове мртвих. Духови се генерално описују као усамљене есенције сличне људима, мада су такође препричаване приче о сабласним војскама и духовима животиња, а не људи.[4][2] Верује се да они прогоне одређене локације, предмете или људе са којима су били повезани у животу. Према студији Пју истраживачког центра из 2009. године, 18% Американаца је изјавило да је видело духа.[5]

Преовлађујући консензус науке је да нема доказа да духови постоје.[6] Њихово постојање је немогуће фалсификовати,[6] а лов на духове класификован је као псеудонаука.[7][8][9] Упркос вековним истраживањима, нема научних доказа да је било која локација насељена духовима мртвих.[7][10] Историјски гледано, показало се да одређене токсичне и психоактивне биљке (као што су датура и Hyoscyamus niger), чија је употреба дуго била повезана са некромантијом и подземним светом, садрже антихолинергична једињења која су фармаколошки повезана са деменцијом (посебно ДЛБ), као и хистолошке обрасце неуродегенерације.[11][12] Недавна истраживања су показала да виђења духова могу бити повезана са дегенеративним болестима мозга попут Алцхајмерове болести.[13] Уобичајени лекови на рецепт и лекови на слободно (као што су средства за спавање) такође могу, у ретким случајевима, изазвати халуцинације сличне духовима, нарочито золпидем и дифенхидрамин.[14] Старији извештаји повезивали су тровање угљен-моноксидом са халуцинацијама налик духовима.[15]

ТерминологијаУреди

Енглеска реч ghost представља континуацију староенгалске речи gāst, изведене из прагерманског *gaistaz. Уобичајена је за западногермански, али недостаје у северногерманском и источногерманском (еквивалентна реч у готском је ахма, старонордијски има анди м, енд ж). Претходни прото-индоевропски облик био је *ǵʰéysd-os, од корена *ǵʰéysd- означавајући „срџбу, бес” који се одражава у старонорвешкој речи geisa „беснети”. Германска реч је забележена само у мушком роду, али вероватно обухвата средњи с-извор. Првобитно значење германске речи би стога било анимирајући принцип ума, нарочито способан за узбуђење и бес (упоредите са óðr). У германском паганизму, „германски Меркур”, а касније и Один, био је истовремено спроводник мртвих и „господар беса” који је водио дивљи лов.

Осим што означава људски дух или душу, живих и покојних, староенглеска реч се користи као синоним за латинску реч spiritus такође у значењу „дах” или „експлозија” од најранијих сведочанстава (9. век). Она такође може означавати било ког доброг или зла духа, попут анђела и демона; англосаксонско јеванђеље се односи на демонско поседовање Матеја 12:43 као се se unclæna gast. Такође из староенглеског периода, реч би могла да означи Божји дух, тј. „Свети Дух“.

Сада преовлађујући смисао „душе умрле особе, о коме се говори као да се појављује у видљивом облику“ јавља се само у средњоенглеском језику (14. век). Савремена именица задржава и шире поље примене, протежући се с једне стране на „душу”, „дух”, „витални принцип”, „ум” или „психу”, седиште осећања, мисли и моралних пресуда; с друге стране, фигуративно се користи за било који мрачни обрис, или нејасну или безнатну слику; у оптици, фотографији и посебно у кинематографији, то је бљесак, секундарна слика или лажни сигнал. [16]

Синоним spook је холандска позајмљеница, сродна нисконемачком spôk (нејасне етимологије); ушла је у енглески језик преко америчког енглеског у 19. веку.[17][18][19][20] Алтернативне речи у савременој употреби укључују spectre (алтн. specter; из латинског spectrum), шкотски wraith (нејасног порекла), phantom (преко француског утлиматно из грчке речи phantasma, упореди fantasy) и указање. Израз сенка у класичној митологији је превод грчке речи σκιά,[21] или латинске umbra,[22] у смислу појма духова у грчком подземљу. „Haint“ је синоним за дух који се користи у регионалном енглеском језику на југу Сједињених Држава,[23] а „haint tale“ је уобичајена карактеристика јужне усмене и књижевне традиције.[24] Израз полтергајст је немачка реч, дословно „бучни дух“, за дух за који се каже да се манифестује невидљивим померањем и утицајем на предмете.[25]

Wraith је шкотска реч за духа, сабласт или указање. Она се појавила у шкотској романтичарској књижевности и стекла је општији или фигуративни смисао за коб или предзнак. У шкотској књижевности од 18. до 19. века ова реч се примењивала и на водене духове. Реч нема општеприхваћену етимологију; ОЕД напомиње само „опскурног порекла“.[26] Асоцијација са глаголом writhe била је етимологија коју је фаворизовао Џ. Р. Р. Толкин.[27] Толкинова употреба речи у именовању створења познатих као Рингврejтс утицала је на каснију употребу у књижевностi фантастике. Боги[28] или bogy/bogie је израз за духа, а појављује се у делу Hallowe'en шкотског песника Џона Мејна из 1780.[29][30]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Hole, стр. 150–163
  2. ^ а б Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. стр. 8. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  3. ^ Kirby>Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. стр. 65—79. 
  4. ^ Hole, pp. 150–163
  5. ^ Michael Lipka (30. 10. 2015). „18% of Americans say they've seen a ghost”. Pew. Приступљено 7. 2. 2019. 
  6. ^ а б Bunge, Mario. Philosophy of Science: From Problem to Theory. Transaction Publishers; 1998. ISBN 978-1-4128-2423-1. p. 178–.
  7. ^ а б Regal, Brian (15. 10. 2009). Pseudoscience: A Critical Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 75—77. ISBN 978-0-313-35508-0. 
  8. ^ Raford, Benjamin (новембар 2010). „Ghost-Hunting Mistakes: Science and Pseudoscience in Ghost Investigations”. Committee for Skeptical Inquiry. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2019. Приступљено 8. 7. 2017. 
  9. ^ Levy, Rob; Levy, Stephanie. „Hearing ghost voices relies on pseudoscience and fallibility of human perception”. The Conversation. Приступљено 8. 7. 2017. 
  10. ^ Radford, Benjamin. „Are Ghosts Real?— Evidence Has Not Materialized”. Live Science. Приступљено 8. 7. 2017. 
  11. ^ Raetsch, Ch. (2005). The encyclopedia of psychoactive plants: ethnopharmacology and its applications. US: Park Street Press. стр. 277—282. 
  12. ^ „Study suggests link between long-term use of anticholinergics and dementia risk”. Alzheimer's Society. 2015-01-26. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-12. Приступљено 2015-02-17. 
  13. ^ A case of progressive posterior cortical atrophy (PCA) with vivid hallucination: are some ghost tales vivid hallucinations in normal people? Furuya et. al.
  14. ^ Mian, Razs (јануар 2019). „Visual Hallucinations from Zolpidem Use for the Treatment of Hospital Insomnia in a Septuagenarian”. Cureus. 11 (1): e3848. PMC 6411327 . PMID 30891388. doi:10.7759/cureus.3848. 
  15. ^ Odd, The Body (30. 10. 2009). „See ghosts? There may be a medical reason”. NBC News. 
  16. ^ „ghost”. Oxford English Dictionary. Приступљено 27. 8. 2013. 
  17. ^ „spook”. Oxford English Dictionary. Приступљено 27. 8. 2013. 
  18. ^ Mencken, H. L. (1936, repr. 1980). The American Language: An Inquiry into the Development of English in the United States (4th edition). New York: Knopf, p. 108.
  19. ^ Webster's Third New International Dictionary, Merriam-Webster, spook.
  20. ^ Webster's New World College Dictionary (4th edition), Wiley, spook.
  21. ^ οὗτος. Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon.
  22. ^ umbra. Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary
  23. ^ Dictionary of American Regional English, Belknap Press, 1985
  24. ^ Flora, Joseph M.; MacKethan, Lucinda Hardwick and Taylor, Todd W. (2001) The Companion to Southern Literature, Louisiana State University Press, p. 304.
  25. ^ Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. стр. 137—156. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  26. ^ „wraith”. Oxford English Dictionary. Приступљено 27. 8. 2013. 
  27. ^ Milner, Liz. „Tom Shippey, J.R.R. Tolkien: Author of the Century (Houghton Mifflin Company, 2001)”. greenmanreview.com. Архивирано из оригинала на датум 2013-01-25. Приступљено 2009-01-04. 
  28. ^ bogey. Merriam-Webster (2012-08-31). Retrieved on 2013-03-21.
  29. ^ Robert Chambers The life and works of Robert Burns, Volume 1 Lippincott, Grambo & co., 1854
  30. ^ Ulster Scots – Words and Phrases:"Bogie" Архивирано 2015-11-06 на сајту Wayback Machine BBC Retrieved December 18, 2010

ЛитератураУреди

  • Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. стр. 8. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  • Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. стр. 65—79. 
  • Fairly, John & Welfare, Simon, Arthur C. Clarke's World of Strange Powers, Putnam: New York, 1985.
  • Felton, D., Haunted Greece and Rome: Ghost Stories From Classical Antiquity, University of Texas Press, 1999.
  • Johnston, Sarah Iles, Restless Dead: Encounters Between the Living and the Dead in Ancient Greece, University of California Press, 1999.
  • MacKenzie, Andrew, Apparitions and Ghosts, Arthur Barker, 1971.
  • Moreman, Christopher, Beyond the Threshold: Afterlife Beliefs and Experiences in World Religions, Rowman & Littlefield, 2008.
  • Finucane, R. C., Appearances of the Dead: A Cultural History of Ghosts, Prometheus Books, 1984, ISBN 0879752386.
  • Hervey, Sheila, Some Canadian Ghosts, in series, Original Canadian Pocket Book[s], Richmond Hill, Ont.: Pocket Books, 1973, SBN 671-78629-6
  • Hole, Christina, Haunted England, Batsford: London, 1950.
  • Dirk Goettsche. „Zeitgeist”. Words of the World. Brady Haran (University of Nottingham). 
  • Of Spirit: Heidegger and the Question, by Jacques Derrida. Translation by Geoffrey Bennington & Rachel Bowlby, Chicago University Press, 1989 (ISBN 0-226-14317-1) and 1991 (ISBN 0-226-14319-8)
  • Berlin, Isaiah: Vico and Herder. Two Studies in the History of Ideas, London, 1976.
  • Stocking, George W. 1996. 'Volksgeist as Method and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition. ISBN 0-299-14554-9

Спољашње везеУреди