Видра

Видра, обична видра, ријечна видра, европска или евроазијска видра (лат. Lutra lutra) је врста из породице куна, изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вјешти пливачи.

Видра
Lutra lutra
Статус угрожености
Скоро угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Животиње
Тип:	Хордати
Класа:	Сисари
Ред:	Звијери
Породица:	Куне
Потпородица:	Видре
Род:	Видра
Врста:	L. lutra
Биномно име
Lutra lutra (Linnaeus, 1758)
Распрострањеност

Физичке особине

Видре имају гипко и врло покретно тело. Грађа тела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу да издрже изузетно дуго, а за хватање плена се служе оштрим и снажним зубима.

Младунци науче да пливају за око 80 дана, када им крзно довољно порасте и постане водоотпорно. Пре тога они су јако невешти у води због меког крзна и практично се боје воде, тако да их у периоду када треба да почну да пливају мајка најчешће на силу гура у воду док не науче.

Исхрана

Видре се првенствено хране рибом. У лову нису избирљиве, и по правилу лове плен који могу најлакше да ухвате. Ипак, омиљена храна су јегуље. Често сатјерају плијен у травом обрастао тјеснац и нападају га одозго својим снажним и оштрим зубима. Такође, неретко се видре хране на рибњацима зато што им је риба ту лако доступна. Знају направити доста пуно штете, нарочито на неограђеним и неосигураним рибњацима.

Поред риба, хране се и раковима, воденим инсектима, жабама, птицама, а понекад и младим кунићима и зечевима. Видре које живе у близини мора хране се раковима и разним морским рибама.

Понашање

Француска, 2002.

Видре су врло страшљиве, суздржљиве животиње које живе самачким животом. У лов иду претежно ноћу, а дан углавном проводе у својим јазбинама. Лове и хране се у бистрим и недубоким потоцима, а пожељно је да су ти потоци и обрасли густишем и да су у близини поплавних подручја. За видре је ипак најважније да је вода бистра и да обале пружају могућност скривања. У потрази за храном, видре често знају да се селе из једног ријечног подручја у друго, притом често прелазећи велике удаљености.

Видре обиљежавају своју територију изметом, и често је контролишу. Мужјак обично посједује велику територију, дужине од једног до четрдесет километара, а у просјеку око осамнаест километара, а женка са младунцима посједује нешто мањи простор у склопу територије мужјака.

Јазбине копају између коријења дрвећа у близини ријеке. Понекад користе и јазбине кунића и јазаваца ако нису далеко од воде, а често имају и по неколико својих јазбина које користе у зависности од тога гдје се затекну. Понекад користе и шупља дебла за јазбине, а понекад су јазбине тек рупе у земљи до којих је могуће доћи само из воде.

Размножавање

Видре немају одређени период парења. У подручју једног мужјака живи неколико женки, и мужјак их посјећује када су спремне за парење. Мужјаци постају полно зрели са око 18 мјесеци старости, а женке са око 2 године.

Женке се коте отприлике 63 дана након парења, и доносе 1 до 4 младунаца. Првих четрдесетак дана младунци су потпуно беспомоћни и мајка их доји. Мужјаци не учествују у подизању младих. Након 8-9 мјесеци младе видре се први пут привремено одвајају од мајке, а постају потпуно независне од мајке са око 12 мјесеци.

Распрострањеност

Европска видра зими

Некада су видре биле распрострањене широм Европе, али се данас ријетко срећу. Данас живе претежно у Уједињеном Краљевству, нарочито у Шетланду, затим у Италији, Норвешкој, сјеверу Русије, у Сибиру и на сјеверу Африке. Понајчешће граде станиште уз ријеке и канале код којих има густих шума, грмља и шипрага, како би се лакше у њима сакриле. Загађеност вода, а у прошлости појачан лов на видре помоћу ловачких паса, те улични саобраћај, све су чиниоци који су допринијели смањењу броја видри.

Угроженост

Видре су некад ловљене због свог крзна, које се сматрало скупоцјеним, али су их убијали и рибари да им не би чиниле конкуренцију. Упркос томе, њихов број се није смањивао током година. Међутим, крајем 1950-их година је дошло до великог смањења њиховог броја због загађивања вода пестицидима (ОЦ и ПЦБ). Тај отров је загађивао њихово природно окружење, а и накупљао се у рибама које видре једу, тако да је велики број видри на тај начин угинуо.

Видре данас често страдају и у саобраћају. При обиласку своје територије често испадају на улице гдје им пријети брза вожња аутомобила и камиона.

Видра је данас заштићена законом у већини држава у којим живе, а у Европи су од 1979. године уведени и закони који забрањују употребу одређених пестицида, али њихов број се још увијек није значајно повећао. У Енглеској се, међутим, број њихових станишта повећао за око 55% између 1994 и 2002. године.

Занимљивости

1. За петнаест дана видра ће обићи цело своје ловно подручје које у опсегу има осамдесетак километара.
2. Крик разбеснеле видре може се на води чути и два километра далеко.
3. Видре су животиње које управо уживају у игри. У води се лудом брзином зајуре једна према другој, а кад већ мислиш да ће се сударити, само једни трзајем репа мењају правац, те се муњевито мимоилазе у последњем тренутку.
4. Кад киша пада, оне се потрбушке, са шапама забаченим страга, клижу низа стрме и клизаве обронке да би се стрмоглавице бациле у реку.
5. Зими се ваљају по снегу и спуштају низ залеђене стазе.
6. Видрина је јама право ремек-дело домишљатости. Састоји од простране коморе ископане у дубини и обележене меким слојем сена; од ње воде два тунела, један укосо наниже, те избија у води на дубини од метар и по, а други постепено пење да би избио на какво подаље и добро скривено место на сувом. Из те јаме видра може неопажено спуштати у воду и враћати на суво. Ако се водостај реке дигне, она ће потражити спас оним другим ходником.

Литература

• Маla enciklopedija životinjskog carstva. Knj. 2 / [s italijanskog preveo Omer Lakomica Rijeka : "Otokar Keršovani", 1968 (Karton sa omotom)

Спољашње везе

• Међународни фонд за преживљавање видри