Википедија

Еколошка питања у Русији

скуп еколошких питања у Руској Федерацији

Многа од проблема приписана су политици која је вођена током раног Совјетског Савеза, у време када су многи званичници сматрали да је контрола загађења непотребна препрека економском развоју и индустријализацији, и, иако је совјетска влада чинила бројне покушаје за ублажавање ситуације 1960-их, 1970-их и 1980-их, проблеми нису у потпуности решени.[1] До 1990-их, 40% руске територије почело је да показује симптоме значајног еколошког стреса, углавном због различитих еколошких проблема, укључујући крчење шума, енергетску неодговорност, загађење и нуклеарни отпад.[2] Према руском Министарству природних ресурса и животне средине, загревање Русије је 2,5 пута брже од остатка света.[3]

Photograph of a Siberian tiger.
Неколико врста, као што су сибирски тигар и амурски леопард, су у опасности од изумирања.

Русија има многа заштићена подручја, као што су заповедници и природни паркови, који су направљени да очувају природно стање животне средине. Тренутно постоји 101 заповедник који покривају укупно преко 33,5 милиона хектара.[4] Међутим, неке животиње, попут амурског тигра, поларног медведа и кавкаског леопарда, суочене су са изумирањем . Руска влада покушава да оживи те популације.[тражи се извор] Самит тигрова одржан је у Санкт Петербургу 2010. како би се разговарало о томе како спасити све мању популацију тигрова, којој у Русији прети крчење шума и криволов.[5]

Русија има многа заштићена подручја, као што су заповедници и природни паркови, који су направљени да очувају природно стање животне средине. Тренутно постоји 101 заповедник који покривају укупно преко 33,5 милиона хектара.[6] Међутим, неке животиње, попут амурског тигра, поларног медведа и кавкаског леопарда, суочене су са изумирањем . Руска влада покушава да оживи те популације. Самит тигрова одржан је у Санкт Петербургу 2010. како би се разговарало о томе како спасити све мању популацију тигрова, којој у Русији прети крчење шума и криволов.[7]

Крчење шума и сеча уреди

Прекомерна сеча шума изазива широко распрострањено крчење шума у одређеним областима Русије.[појаснити] Упркос напорима руских власти да очувају шуме користећи природне резервате и паркове, недостају средства за чуваре паркова, што ограничава заштиту шума.[8] Нелегална сеча је такође распрострањена, посебно у северозападним и далекоисточним деловима Русије. Процењује се да Русија губи милијарду долара сваке године због нелегалне сече.[9] Према Центру за политику заштите животне средине Русије, 16 милиона хектара шума се губи сваке године због разних узрока, укључујући сечу, загађење и пожаре. Неефикасне стратегије сече и крчења доводе до тога да се 40% посеченог дрвећа никада не користи, а имплементација политике заштите шума је спора.[10]

Русија је за 2018. имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа од 9,02/10, што је сврстава на 10. место у свету од 172 земље.[11]

Енергија уреди

Све до распада 1991. године, Совјетски Савез је произвео 1,5 пута више загађења по јединици БНП-а од САД.[12]

Неефикасна употреба енергије и употреба фосилних горива је још један еколошки проблем са којим се Русија суочава. Министарство енергетике је навело да би надоградња опреме енергетског сектора могла да смањи емисију угљеника за 25 одсто, а Институт за енергетику предвиђа да би такве мере могле да уштеде до милијарду долара горива сваке године.[13] Шездесет и осам процената руске енергије производи се загађујућим фосилним горивима, а она је велики произвођач тих горива.[14]

Загађење уреди

 
Фабрике, попут Бајкалске фабрике целулозе и папира, значајно су допринеле загађењу воде у Русији.

Највећу концентрацију загађења ваздуха имају Москва, Санкт Петербург, Јекатеринбург и Волгоград, као и други велики индустријски и популациони центри.[15] Све у свему, преко 200 градова у Русији премашује прописане границе загађења, а то се повећава како се све више возила појављује на путевима.[16] Пре 1990-их, већина загађења ваздуха долазила је од индустрије. Када је индустријска производња опала, смањене су и емисије загађивача ваздуха из тих извора, иако је количина моторних возила на путевима нагло порасла. Тренутно, емисије возила премашују индустријске емисије у већини руских градова.[17] Загађење ваздуха се приписује 17% дечијих и 10% болести одраслих, као и 41% респираторних и 16% ендокриних болести.[16][17]

Загађење воде је озбиљан проблем у Русији, а 75% површинских вода и 50% све воде у Русији је сада загађено.[18] Пред крај совјетске ере влада је све више препознавала потребу да се брине о мрестиштима и стаништима рибе, како би се улов рибе вратио на оно што је био.[19] Ово је изазвало здравствене проблеме у многим градовима, као и на селу, јер се само 8% отпадних вода у потпуности пречисти пре него што се врати у водене токове. Застарели и неефикасни објекти за пречишћавање воде, као и недостатак финансијских средстава, изазвали су велико загађење, а такође су довели до ширења болести које се преносе водом, као што је избијање колере која се ширила реком Москвом 1995. године. Индустријски и хемијски отпад се често баца у водене токове, укључујући водоник сулфид, који се доводи у везу са великим угинућем рибе у Црном и Каспијском мору. Бајкалско језеро је раније било мета загађења животне средине због фабрике папира, али напори на чишћењу од тада су увелико смањили ниво негативности стања.[18]

 
Небезбедно одлагање нуклеарног отпада допринело је радиоактивној контаминацији локалне средине, као што је подручје око језера Карачај

Небезбедне методе одлагања су понекад коришћене да би се решио војни нуклеарни отпад, који је бачен у Јапанско море до 1993.[20] Тестирање и производња нуклеарног оружја такође је утицала на животну средину, као на пример у фабрици за производњу атомског оружја Мајак у близини Чељабинска.[20]

Радиоактивни отпад се може описати као отпад високог или ниског нивоа. Високоактивни отпад је оно што се може посматрати као отпад од употребе нуклеарног горива који се обично складишти на локацији нуклеарне електране од којег се производи. Ово такође може укључивати отпад који настаје експлоатацијом уранијума и торијума, који су кључне компоненте за коришћење нуклеарног горива. Нискоактивни отпад се састоји од ствари које су дошле у контакт са радиоактивним отпадом, као што су амбалажа, одећа и други слични материјали који се налазе на лицу места. Главна разлика између ове две категорије је ниво радиоактивности којој би неко био изложен када би дошао у контакт са овим материјалима. Према Светској нуклеарној асоцијацији, нискоактивни отпад није већи од четири гига-бекерела по тони алфа активности или дванаест гига-бекерела по тони гама-бета активности.[21][22]

Пример ефеката радиоактивног отпада може се видети у изградњи аутопута Југоисточна Хорда. Од 2018. године, московско Одељење за саобраћај и грађевинарство покушало је да направи аутопут са осам трака преко садашње неактивне нуклеарне електране . Московска полиметална фабрика, у власништву Државне енергетске корпорације Росатом Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2022), затворена је пре више од 50 година и каже се да још увек садржи штетни нуклеарни отпад, због чега је означена као радиоактивна локација. Његова главна намена била је вађење и производња уранијума и торијума, што је довело до високог нивоа радијације у околном подручју (извештава еколошка правна организација Гринпис). Влада Москве и ДУП Радон, оба задужена за управљање радиоактивним отпадом, тврде да су предузете одговарајуће мере деконтаминације како би се почела изградња аутопута.[23][24][25][26][27]

Снежни отпад је изазвао значајну ерозију на пашњацима и обрадивим површинама на северу Русије, посебно у близини планине Урал. У деловима јужне Русије, прекомерна испаша и крчење шума довели су до великих површина голог земљишта које је веома подложно ерозији ветром.[28]

Референце уреди

  1. ^ Sobisevich, A. V.; Snytko, V. A.; Postnikov, A. V. (2019). „The surrounding environment monitoring in the Soviet Union: A review of establishing new "ecological" science”. Iop Conference Series: Earth and Environmental Science. 350: 012017. doi:10.1088/1755-1315/350/1/012017  . 
  2. ^ Curtis, Glenn E., ур. (1996). „Russia: A country study”. Washington: GPO (United States Government Printing Office) for the Library of Congress. Приступљено 2011-12-13. 
  3. ^ Antonova, Maria (2015). "warming '2.5 times quicker' than global average: ministry Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2023)". Yahoo News. Agence France-Presse.
  4. ^ „Welcome to Wild Russia”. Center for Russian Nature Conservation. Приступљено 2011-02-22. 
  5. ^ Lally, Kathy (2010-11-23). „World leaders meet at tiger summit in Russia, pledge protection and cooperation”. Washington Post. Приступљено 2011-02-22. 
  6. ^ „Welcome to Wild Russia”. Center for Russian Nature Conservation. Приступљено 2011-02-22. 
  7. ^ Lally, Kathy (2010-11-23). „World leaders meet at tiger summit in Russia, pledge protection and cooperation”. Washington Post. Приступљено 2011-02-22. 
  8. ^ „Environmental issues in Russia”. Norges Naturvenforbund. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 2011-02-22. 
  9. ^ „Environmental problems in Russia”. WWF. Приступљено 2011-02-22. 
  10. ^ Curtis, Glenn E., ур. (1996). „Russia: A country study”. Washington: GPO (United States Government Printing Office) for the Library of Congress. Приступљено 2011-12-13. 
  11. ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1). ISSN 2041-1723. PMC 7723057  . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3  . 
  12. ^ New data on air pollution in the former Soviet Union.
  13. ^ „The Environmental Outlook in Russia”. National Intelligence Council. јануар 1999. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 2011-02-22. 
  14. ^ „Russia- Electrity”. U.S. Energy Information Administration. новембар 2010. Архивирано из оригинала 28. 12. 2010. г. Приступљено 2011-01-23. 
  15. ^ Curtis, Glenn E., ур. (1996). „Russia: A country study”. Washington: GPO (United States Government Printing Office) for the Library of Congress. Приступљено 2011-12-13. 
  16. ^ а б „The Environmental Outlook in Russia”. National Intelligence Council. јануар 1999. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 2011-02-22. 
  17. ^ а б „TED Case Studies: Russia Air Pollution”. American University. Архивирано из оригинала 2013-03-29. г. Приступљено 2011-02-22. 
  18. ^ а б Curtis, Glenn E., ур. (1996). „Russia: A country study”. Washington: GPO (United States Government Printing Office) for the Library of Congress. Приступљено 2011-12-13. 
  19. ^ Astakhov, Alexander S.; Khaitun, A. D.; Subbotin, G. E. (1989). „Socioeconomic Aspects of Oil and Gas Development in West Siberia”. Annual Review of Energy and the Environment. Annual Reviews. 14 (1): 117—130. ISSN 0362-1626. doi:10.1146/annurev.eg.14.110189.001001  . 
  20. ^ а б „Environmental issues in Russia”. Norges Naturvenforbund. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 2011-02-22. 
  21. ^ „Radioactive Waste Management | Nuclear Waste Disposal - World Nuclear Association”. world-nuclear.org. Приступљено 2022-12-12. 
  22. ^ US EPA, OAR (2018-11-28). „Radioactive Waste”. www.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-12. 
  23. ^ EJOLT. „Construction of a highway over a radioactive waste disposal site, Moscow, Russia | EJAtlas”. Environmental Justice Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-05. 
  24. ^ „Greenpeace требует остановить строительство у могильника радиоактивных отходов в Москве”. Greenpeace в России (на језику: руски). Архивирано из оригинала 05. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-05. 
  25. ^ „'Everything is very bad': Locals fear radiation spikes as Moscow plans new highway across nuclear waste dump”. The Independent (на језику: енглески). 2019-10-27. Приступљено 2022-12-05. 
  26. ^ „Greenpeace - Nuclear Waste Research in the South-East Chord, Moscow”. www.media.greenpeace.org. Архивирано из оригинала 12. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-12. 
  27. ^ EJOLT. „Construction of a highway over a radioactive waste disposal site, Moscow, Russia | EJAtlas”. Environmental Justice Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-12. 
  28. ^ Troeh, Frederick R.; J. Arthur Hobbs; Roy L. Donahue (2003). Soil and Water Conservation for Productivity and Environmental Protection (4th изд.). Prentice Hall. стр. 31. ISBN 978-0130968074. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошка_питања_у_Русији&oldid=25995229”