Елбасанско писмо

Елбасанско писмо или Елбасанска скрипта је први познати графички систем који се користи за албански језик.[1]

Елбасанско писмо.

Име долази од Елбасана, гдје је измишљено. Користи се углавном код Елбасана и Берата (Београда) и има 53 слова.

Елбасанско писмо (не сматрати се абецедом) је пријем заснован на грчком писму. Њен творац је локални учитељ Теодор Хаџи Филип (1730—1806).

Међутим, писање се ретко користи, углавном због масовне локалне неписмености, православно свештенство користи грчки алфабет, а католичка — латинска абецеда.

Вероватно датира из друге половине 18. века. Његово стварање објашњено је у контексту руско-турских ратова и формирања у Украјини Нове Србије (1751) и Славеносрбије (1753). Тада се појавила Јелисаветска Библија. Око 1780. године извесни учитељ и поп Данил на челу Нове академије у Москопољу, објавио је четворојезични речник (цинцарско-грчко-албанско-бугарски),[2][3][4][5][6] под називом „Уводна обука” (1794). До сада се претпоставља — Грегори из Диракијума, архиепископ Диракијума од 1768. до 1772. године, je аутор Елбасанског јеванђеља, најстаријег рукописа на елбасанском писму.[7] Елбасанско еванђеље објавио је Николаје Јорга.

У то време, у Венецији, Димитрије Теодосије штампа у руској ћирилици. У контексту османских припрема за руско-турски рат (1768—1774) након ликвидације Пећке патријаршије (1766) и Охридске архиепископије (1767), могуће је да је стварање ове абецеде иницирано политиком Високих порти у то вријеме након дипломатске револуције и седмогодишњег рата у владавини Мустафе Треће.

РеференцеУреди

  1. ^ Albanian (shqip / gjuha shqipe)
  2. ^ Multiculturalism, alteritate, istoricitate «Multiculturalism, Historicity and „The image of the Other”» by Alexandru Niculescu, Literary Romania (România literară), issue: 32 / 2002, pages: 22,23,
  3. ^ Angeliki Konstantakopoulou, Η ελληνική γλώσσα στα Βαλκάνια 1750—1850. Το τετράγλωσσο λεξικό του Δανιήλ Μοσχοπολίτη [The Greek language in the Balkans 1750—1850. The dictionary in four languages of Daniel Moschopolite]. Ioannina 1988, 11.
  4. ^ Peyfuss, Max Demeter: Die Druckerei von Moschopolis, 1731—1769. Buchdruck und Heiligenverehrung im Erzbistum Achrida. Wien — Köln 1989. (= Wiener Archiv f. Geschichte des Slawentums u. Osteuropas. 13), ISBN 978-3-205-98571-6.
  5. ^ Kahl, Thede: Wurde in Moschopolis auch Bulgarisch gesprochen? In: Probleme de filologie slavă XV, Editura Universităţii de Vest, Timişoara 2007, S. 484—494, ISSN 1453-763X.
  6. ^ „The Bulgarian National Awakening and its Spread into Macedonia”, by Antonios-Aimilios Tachiaos, pp. 21-23, published by Thessaloniki's Society for Macedonian Studies, 1990., Приступљено 13. април 2013.
  7. ^ Elsie, Robert (1995). „The Elbasan Gospel Manuscript ("Anonimi i Elbasanit"), 1761, and the Struggle for an Original Albanian Alphabet” (PDF). Südost-Forschungen. Regensburg, Germany: Südost-Institut. 54. ISSN 0081-9077.