Елизабета Баварска (краљица Белгије)
Елизабета Баварска (Посенхофен, 25. јул 1876 - Брисел, 23. новембар 1965) била је супруга белгијског краља Алберта I и краљица Белгијанаца, а по рођењу војвоткиња у Баварској. Била је кћерка Карл Теодора, војвода Баварске и Марије Жозефе од Португала. Била је мајка белгијског краља Леополда III.
| Елизабета Баварска | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. јул 1876. |
| Место рођења | Посенхофен, Немачко царство |
| Датум смрти | 23. новембар 1965. (89 год.) |
| Место смрти | Брисел, Белгија |
| Породица | |
| Супружник | Алберт I од Белгије |
| Потомство | Леополд III од Белгије, Charles, Count of Flanders, Marie José of Belgium |
| Родитељи | Карл Теодор, војвода Баварске Марија Жозефа од Португала |
| Династија | Вителсбах |
| Претходник | Марија Хенријета од Аустрије |
| Наследник | Astrid of Sweden |
Породица уреди
Рођена је у замку Посенхофен, а њен отац је био војвода Баварске Карл Теодор из баварске краљевске породице. Име је добила по својој тетки по оцу, царици Јелисавети од Аустрије, познатијој као Сиси. Њена мајка је била инфанта Марија Хозе из Португала, ћерка прогнаног Мигела I од Португалије. Велика војвоткиња од Луксембурга, царица Цита, последња царица Аустрије и краљица Мађарске, и принц Феликс од Бурбон-Парме, супруг велике војвоткиње Шарлоте и брат царице Ците, били су међу Елизабетиним првим рођацима.
Елизабета је од малена гајила љубав према сликарству, музици и вајарству.
Веома је водила рачуна о свом изгледу и била је оптерећена тиме, као и о начину исхране и физичке кондиције. Имала је посебне режиме исхране и није јела месо. Била је опседнута вежбањем и сваки замак или царска резиденција у којима је боравила морали су имати опремљену салу за вежбање.[1] Била је висока 173цм и скоро читав живот је одржавала килажу око 50кг.
Удаја и владавина уреди
Војвоткиња се удала За принца Алберта, другог по реду за белгијски престо, у Минхену, 2. октобра 1900. године. Након ступања њеног мужа на белгијски престо 1909. године, после смрти Албертовог ујака, она званично преузима титулу краљице. Конгоански град Елизабетвил, данашњи Лубумбаши, назван је у њену част.
Први пут су се срели 1897. године на сахрани Елизабетине тетке војвоткиње Софије Шарлот у Баварској, која је такође била свекрва Албертове сестре Хенријете. У то време, принц Алберт је био наследник свог стрица Леополда II од Белгије.
Елизабета се није много ангажовала у политичком животу, али је преузела много већу јавну улогу од својих претходница ангажујући се у многим добротворним организацијама и организацијама у области уметности и социјалне заштите. Често се окруживала познатим писцима и уметницима, као и водећим научницима тог времена. Била је брижна ка другима и брзо је постала миљеница људи широм Хабзбуршког царства.[2]
Када је 1914. избио рат, краљица Елизабета је радила заједно са медицинским сестрама на фронту и помогла оснивању Симфонијског оркестра теренске војске. До краја 1914. године дала је белгијском краљевском гласнику мајору Гордону задатак да организује оснивање болнице у Ла Пану. Краљица је често путовала у Уједињено Краљевство, под изговором да посећује своју децу која су тамо студирала. Често је доносила важне поруке и информације британској влади од свог мужа и његових снага. Након рата, породица се тријумфално вратила у Брисел и кренула у обнову нације.
Током рата она и краљ су боравили у Де Панеу, а краљица је стекла велику популарност посећујући линије фронта и спонзоришући медицинску јединицу. Иако је имала немачко порекло била је популарна јер је несебично подржавала напоре своје земље.
Алберт I је 17. фебруара 1934. године погинуо у несрећи на пењању на Арденима у Белгији, а наследио га је њихов старији син, краљ Леополд III. Елизабет се након смрти мужа повукла из јавног живота како би Леополдова супруга, краљица Астрид могла да напредује као прва дама. Годину дана касније, 1935. године краљица Астрид гине у саобраћајној несрећи у Швајцарској, након чега се краљица Елизабета враћа у јавни живот и поново заузима позицију прве даме како би подржала сина и његову породицу.
Током Другог светског рата и немачке окупације Белгије користила је свој утицај и своје немачке везе како би помогла у спасавању стотина јеврејске деце од депортације од стране нациста, а када је Белгија ослобођена дозволила је да се њена палата користи као штаб британског корпуса. Након рата израелска влада јој је доделила титулу Праведни међу народима и постала је прва особа која је дошла у краљевску посету Израелу 1959. године.[3]
Смрт и наслеђе уреди
Краљица Елизабета је умрла у Бриселу 23. новембра 1965. године од срчаног удара у својој 89. години живота. Сахрањена је у краљевском трезору у цркви Госпе од Лакена у Бриселу. Носила је и орден Краљевског реда краљице Марије Луизе.
Елизабетвил је носио њено име од свог оснивања, све до 1966. године.
Међународно такмичење класичних музичара које се одржава у Белгији је такође названо по њој, а белгијски египтолог Жан Капарт основао је фондацију краљице Елизабете у част њене посете Тутанкамоновој гробници 18. фебруара 1923. године.
Деца уреди
Имала је троје деце и сво троје су били на функцијама и укључени у јавни и политички живот:
Белгијски краљ Леополд III, рођен 3. новембра 1901. године, умро у Сен Ламберу 25. септембра 1983. године.
Принц Чарлс, гроф од Фландрије, рођен у Бриселу 10. октобра 1903. године, умро у Остендеу 1. јуна 1983. године.
Мари-Жозе, краљица Италије, рођена у Остендеу 4. августа 1906. године, умрла у Тонексу у Швајцарској 27. јануара 2001. године.