Отворите главни мени

Праведни међу народима

израелско почасно звање појединца нејеврејског порекла

Праведни међу народима је почасни израз који користи држава Израел да опише не—јевреје који су ризиковали свој живот током холокауста, да би спасили јевреје од истребљења од стране нациста.[1]

Израз оригинално потиче од израза "праведни пагани", који је коришћен у рабинском јудаизму, како би означили не јевреје, називајући их гет тошав, који је поштован од стране седам Нојевих заповијести.

НаграђивањеУреди

 
Меморијално дрво у Јерусалиму, у част Ирене Сендлер, католичке медицинске сестре из Пољске, која је заштитила 2.500 јевреја када је то било забрањено.

Када је Јад Вашем, мученик холокауста успостављен 1953 од стране Кнесета, један од његових задатака био је да ода почаст ' Праведним међу народима '. Праведници су дефинисани као не-јевреји који су ризиковали своје животе да би спасили Јевреје током холокауста.[2]

Од 1963 године, комисија којом руководи врховни суд Израела надлежна је за додјељивање почасне награде Праведни међу народима. Вођена утврђеним критеријумима, комисија је проучавала сву документацију, укључујући доказе и свједочења преживјелих и других очевидаца, процјењујући историјске околности и елемент ризика који су преузимали спасиоци и на основу тога одлучује да ли случај испуњава критеријуме.[2] Ти критеријуми су:[3]

  • Особа мора бити активно умијешана у спасавање Јевреја од пријетње смрћу или депортације у концентрационе логоре;
  • Особа мора ризиковати живот или слободу да би заштитила Јевреје;
  • Само чланови јеврејске странке могу да упуте номинацију;
  • Помагање породици Јевреја да се преобрате у Хришћанство није критеријум за додјелу признања;
  • Помоћ мора да буде учестала, поновљена и/или знатна;
  • Помоћ мора да буде пружена без икакве финансијске добити (мада покривање нормалних трошкова, као што су кирија и храна, су прихватљиви);
  • Мора постојати свједочење из прве руке спасеног Јевреја, уколико не постоји, мора се приложити одговарајућа документација.

Награда је додјељивана без погледа на социјални ранг помагача. На примјер, дата је члановима краљевске породице, као што су принцеза Алиса од Батенберга,[4] краљица Мајка Елена Румунска[5] и краљица Елизабета Белгијска; али је такође признање дато и другима, као што је филозоф Жак Елил.[6] Године 2014, Хенк Цаноли вратио је своју медаљу након што је шесторо чланова његове породице убијено у Појасу Газе током Операције Заштитна ивица.[7]

 
Медаља праведних за Марту Бошенску

Особа која је призната као Праведна за ризиковање живота да би помогла Јеврејима током Холокауста, награђена је медаљом са својим именом, дипломом части и привилегијом да се његово име нађе на Зиду части у Башти праведних у Јад Вашему у Јерусалиму.[8] Награде за спасиоце достављене су њиховим најближим рођацима на церемонији у Израелу или у државама њиховог пребивалишта, преко канцеларије израелских дипломатски представника. Церемонијама присуствују локални владини званичници, уз медијском покривеношћу.[8]

Закон Јад Вашема омогућава Јад Вашему да додијели почасно држављанство Праведнима међу народима,[9] а уколико су умрли, додјељује им се комеморативно држављанство државе Израела, у знак препознавања њихових дјела.[9] Свако ко је признат као "Праведан" може да тражи од Јад Вашема сертификат. Ако особа није више жива, најближи рођаци имају право да поднесу захтјев за комеморативно држављанство, за "Праведног" који је умро.[9]

 
Диплома праведних за Марију Котарбу

Укупно су мушкарци и жене из 51 државе добили признање,[10] што износи преко 10.000 аутетичних спасилачких прича. До јуна 2017 укупно је награђено 26.513 особа.[10] Политика Јад Вашема је да се настави са програмом додјељивања признања толико дуго колико буду примљане петиције, које су подржане доказима који испуњавају критеријум.[11]

Добитници признања који одлуче да живе у Израелу, имају право на пензију једнаку просјечној националној плати и бесплатно здравствено осигурање, као и помоћ у кући и медицинску његу.[12]

Праведни настањени у ИзраелуУреди

Најмање130 Праведних одабрало је да се настани у Израелу. Поздрављени су од стране израелске власти и дато им је држављанство. Од почетка осамдесетих година, имају право на посебну пензију. Неки од њих настанили су се у Палестини под британском управом, прије успостављања Израела недуго након завршетка Другог светског рата; док су остали дошли касније. Они који су дошли раније обично говоре течнно хебрејски и интегрирани су у израелско друштво.[13]

Други знаци поштовањаУреди

 
Церемонија додјељивања награда Праведнима међу народима у пољском Сенату 2012.

"Праведници" су награђени даном поста у календару светаца у литургијском календару Епископске цркве у САД, на дан 16. јул. Праведник из Италије, Едвард Фокерини проглашен је за свеца од стране католичке цркве 15. јуна 2013.[14]

Године 2015, у Виљнусу у Литванији, отворена је прва улица у част Праведних међу народима.[15] Улица је названа Шинаите по Они Шинаите; она је била библиотекарка на универзитету у Виљнусу, спасила је Јевреје из гета у Виљнусу.[15]

Број награђених по државамаУреди

Ажурирано: 16. јун 2017 (2017 -06-16). г.

Укупно је награђено 26.513 особа.[10]

Позиција Држава Број награђених
1   Пољска 6.706
2   Холандија 5.595
3   Француска 3.995
4   Украјина 2.573
5   Белгија 1.731
6   Литванија 891
7   Мађарска 844
8   Италија 682
9   Бјелорусија 641
10   Њемачка 601
11   Словачка 572
12   Грчка 335
13   Русија 204
14   Летонија 136
15   Србија 135
16   Чешка Република 116
17   Хрватска 115
18   Аустрија 109
19   Молдавија 79
20   Албанија 75
21   Норвешка 67
22   Румунија 60
23   Швајцарска 49
24   Босна и Херцеговина 43
25   Јерменија 24
26
  Данска   Уједињено Краљевство
22
28   Бугарска 20
29
  Македонија   Шведска
10
31   Словенија 10
32   Шпанија 9
33   Сједињене Америчке Државе 5
34
  Естонија   Турска   Португалија
3
36
  Бразил   Чиле   Индонезија
  Ирска   Кина
2
38
  Куба   Еквадор   Египат
  Ел Салвадор   Грузија   Јапан
  Луксембург   Црна Гора   Вијетнам
1

РеференцеУреди

  1. ^ „The Righteous Among The Nations”. db.yadvashem.org. Приступљено 20. 2. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „The Process of Commemorating Deeds of Heroism”. holocaust-trc.org. Приступљено 20. 2. 2018. 
  3. ^ Gunnar S. Paulsson, “The Rescue of Jews by Non-Jews in Nazi-Occupied Poland”, The Journal of Holocaust Education, volume 7, nos. 1 & 2 (summer/autumn 1998): pp. 19–44. Reprinted in “Collective Rescue Efforts of the Poles”. стр. 256
  4. ^ Glenny, стр. 508.
  5. ^ „The Righteous Among The Nations – Elena, Queen Mother of Romania”. Yadvashem.org. Приступљено 20. 2. 2018. 
  6. ^ „Righteous Among the Nations Recognized by Yad Vashem as of 1 January 2011– France” (PDF). Jerusalem, Israel: Yad Vashem. 1. 1. 2011. Приступљено 20. 2. 2018. 
  7. ^ Schuetze, Christopher F.; Barnard, Anne (15. 8. 2014). „Resisting Nazis, He Saw Need for Israel. Now He Is Its Critic”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 2. 2018. 
  8. 8,0 8,1 „Honoring the Righteous”. yadvashem.org. Приступљено 20. 2. 2018. 
  9. 9,0 9,1 9,2 „Righteous Among the Nations”. ushmm.org. 26. 8. 2014. Приступљено 20. 2. 2018. 
  10. 10,0 10,1 10,2 „About the Righteous: Statistics”. The Righteous Among The Nations. Yad Vashem The Holocaust Martyrs' and Heroes' Remembrance Authority. Приступљено 20. 2. 2018. 
  11. ^ „First Arab Nominated for Holocaust Honor”. Associated Press. 30. 1. 2007. Приступљено 20. 2. 2018. 
  12. ^ „ISRAEL'S YAD VASHEM HOLOCAUST MEMORIAL: GARDEN OF THE RIGHTEOUS”. aplacecalledroam.com. 26. 8. 2014. Приступљено 20. 2. 2018. 
  13. ^ „Story in ''The Forward'' re Righteous Gentiles who settled in Israel”. Forward.com. Приступљено 20. 2. 2018. 
  14. ^ „Odoardo Focherini: Late journalist, hero and Blessed of the Catholic Church”. Rome Reports. Приступљено 20. 2. 2018. 
  15. 15,0 15,1 „Lithuania’s first street honoring Holocaust Righteous unveiled in Vilnius | Jewish Telegraphic Agency”. Jta.org. 25. 9. 2015. Приступљено 20. 2. 2018. 

ЛитератураУреди

  • The Heart Has Reasons: Holocaust Rescuers and Their Stories of Courage, Mark Klempner. ISBN 978-0-8298-1699-0. The Pilgrim Press.
  • Righteous Gentiles of the Holocaust: Genocide and Moral Obligation, David P. Gushee. ISBN 978-1-55778-821-4. Paragon House Publishers.
  • The Lexicon of the Righteous Among the Nations, Yad Vashem, Jerusalem. (volumes: Poland, France, Netherlands, Belgium, Europe I, Europe II).
  • To Save a Life: Stories of Holocaust Rescue, Land-Weber, Ellen. ISBN 978-0-252-02515-0. University of Illinois Press.
  • The Seven Laws of Noah, Aharon Lichtenstein, New York. The Rabbi Jacob Joseph School Press.1981., ASIN B00071QH6S.
  • The Image of the Non-Jew in Judaism, David Novak. ISBN 978-0-88946-975-4. New York and Toronto. Edwin Mellen Press.1983..
  • The Path of the Righteous: Gentile Rescuers of Jews During the Holocaust, Paldiel, Mordecai. ISBN 978-0-88125-376-4. KTAV Publishing House, Inc.
  • Among the Righteous: Lost Stories from the Holocaust's Long Reach into Arab Lands, Robert Satloff, Washington Institute for Near East Policy, (PublicAffairs). 2006. ISBN 978-1-58648-399-9.
  • When Light Pierced the Darkness: Christian Rescue of Jews in Nazi-Occupied Poland, Nechama Tec. ISBN 978-0-19-505194-0. Oxford University Press.
  • Zegota: The Council to Aid Jews in Occupied Poland 1942-1945, Irene Tomaszewski; Werbowski, Tecia. ISBN 978-1-896881-15-7. Price-Patterson.
  • Tolerance in Judaism: The Medieval and Modern Sources, Zuesse, Evan M., In: The Encyclopaedia of Judaism, edited by Jacob Neusner, A. Avery-Peck, and W.S. Green, Second Edition. ISBN 978-90-04-14787-4. Leiden: Brill Publishers, 2005, Vol. IV: 2688-2713.
  • When Courage Was Stronger Than Fear: Remarkable Stories of Christians Who Saved Jews from the Holocaust by Peter Hellman. ISBN 978-1-56924-663-4. Marlowe & Companym, 1999.
  • Rescue and Flight: American Relief Workers Who Defied the Nazis, Subak, Susan Elisabeth, University of Nebraska Press, 342 pp., 2010.
  • Ugo G. Pacifici Noja e Silvia Pacifici Noja, Il cacciatore di giusti: storie di non ebrei che salvarono i figli di Israele dalla Shoah, Cantalupa Torinese, Effatà, 2010, (на италијанском). ISBN 978-88-7402-568-8.
  • Paul Greveillac. Les fronts clandestins : quinze histoires de Justes (на француском), Nicolas Eybalin publishing. 2014. ISBN 978-2-36665-000-6.

Спољашње везеУреди

Холокаусту у Будимпешти, свједочење породице Јакобовиц