Еро с онога свијета (опера)
Еро с онога свијета (Ero s onoga svijeta) комична је опера у три чина Јакова Готовца, оп. 17, према народној причи спевао Милан Беговић.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/00/Ero_001.jpg/220px-Ero_001.jpg)
Либрето
уредиПрема народној причи спевао Милан Беговић.
Праизведба
уреди2. новембар 1935, Загреб (тада Краљевина Југославија) у Хрватском народном казалишту. У београдском Народном позоришту први пут је изведена 17. априла 1937.[1]
Ликови и улоге
уреди- Марко, богати сељак, бас
- Дома, његова друга жена, мецосопран
- Ђула, Маркова кћи из првог брака, сопран
- Мића (Еро), момак из другог села, тенор
- Сима, млинар, баритон
- Чобанче, дечји сопран
- Један момак, тенор
- Хор - девојке (6 соло), жене (8 соло), момци, чобани, воћарице (4 соло), трговци (4 соло), деца и остали сеоски свет
Место и време
уредиРадња се збива у малој вароши, негде у Херцеговини, у рану јесен у време владавине османлијске Турске, „у време данашње као и оно од пре сто година“.
Оркестар
уредиИсторија
уредиРад на компоновању опере Готовац је започео 10. октобра 1932. године и радио је у три фазе до 8. маја 1935. Опера је праизведена 2. новембра 1935. у Хрватском народном казалишту (ХНК) у Загребу и остала до данас најизвођеније дело јужнословенске музичке литературе.
Праизведбом је дириговао сам Готовац и већ тада је осетио да је публика оперу добро примила, што су потврдиле и касније репризе. Ипак, у Јутарњем листу Лујо Шафранек Кавић је написао: "Опет је један хрватски композитор узалуд писао једну оперу". Насупрот томе, у Новостима је Милан Катић описао оперу суперлативима, а у београдској Правди Стражичић је хвалио оперу.
Прва следећа изведба Ере је била изван граница Југославије, у Брну (тада Чехословачка), на чешком језику 1936. године, а затим је изведена у Народном позоришту у Београду 17. априла 1937, док је своје следеће велико постављање доживела тек 27. фебруара 1948. у Српском народном позоришту у Новом Саду, гдје је отад постављана пет пута с 228 изведених представа (укључујући и најновију поставу у режији Егона Савина од 8. фебруара 2003. године).
Готовац и Беговић су музичку и текстуалну основу за ову оперу нашли у фолклору многих јужнословенских група, од далматинског фолклора (завршно коло) до косовских девојачких песама из Гњилана (уводни хор девојака Дуни ми, дуни, лађане).
Садржај опере
уредиI чин
уредиНа гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и пјевају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка којег нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне с великог пласта, на којем је непримећен лежао, - као да је с неба пао! Празноверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро с онога света! - па распреда причу о оном животу тамо горе и изручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића преваром врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њена покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши примити једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића с онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је уз то и празног џепа, она у грижи савести уручи Ери чарапу пуну дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах прикупи момке и даје се у потеру за Мићом.
II чин
уредиУ млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома с Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава смирити маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка јадикује због своје зле коби; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, који бежи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинарског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: да,
видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала и наговори је да пође с њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко с потером, који изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам.
III чин
уредиНа дернеку; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се зато што јој муж не да новац да нешто купи и она бесно одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула заправо удала за богатог младића из суседног села и да срећно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће доћи док га Марко не позове. Овај то и учини, а кад се Мића и Ђула појаве у свечаној одећи, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан вратити коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом.
Преузето са странице Српског народног позоришта, Нови Сад
Познате музичке нумере
уреди- Дуни ми, дуни, лађане (Почетна хорска сцена - I чин)
- Ђула пред кућом сједила (Ђулина арија - I чин)
- Видјеле сте, сиђох одозгора (Мићина арија - I чин)
- Ја сам ти о Ђурђеву дне (Дует Миће и Ђуле - I чин)
- Брбље вода, жрвњи рокћу (Симин ариозо - II чин)
- Мајко, мајчице (Ђулина арија - II чин)
- Жене, ђердан, мараме, шудари (Продавци на дернеку [хор] - III чин)
- Ој! Што су моме, Еро, за крадење (Мићин и Ђулин долазак - III чин)
- Ти знаш, Мића, кад сам дјете била (Ђулина арија - III чин)
- Мене моја мајка свјетовала (Мићин ариозо - III чин)
- Што на небу сја високо (Финално коло [хор] – III чин)
Музички примери
уредиСпољашње везе
уреди- Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимак
- Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимци представе
- Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад, Србија
- Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште u Осијеку, ХР Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2009)
- Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, ХР[мртва веза]
- Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Сплит, ХР
- Еро с онога свијета - Сплитско љето, Сплит, ХР Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2009)
- Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште, Загреб, ХР
- ^ "Време", 17. апр. 1937, стр. 12. digitalna.nb.rs