Живорад Грбић

Живорад Грбић
Живорад Грбић
	Живорад Грбић
Лични подаци
Пуно име	Живорад Грбић
Датум рођења	19. септембар 1892.
Место рођења	Ваљево, Краљевина Србија
Датум смрти	8. фебруар 1954. (61 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија

Живорад Грбић (Ваљево, 19. септембар 1892 — Београд, 8. фебруар 1954) био је српски и југословенски музички педагог, виолиниста и публициста.

Образовање уреди

Још у основној школи спознао је чари музике држећи виолину у рукама. Ипак, школовање је наставио као ђак Богословије у Београду. Током деветогодишњег школовања стекао је солидно и опште, али и музичко образовање, јер су наставници црквеног и хорског певања у тој школи били најзначајнији музички стваралац тог времена, Стеван Мокрањац и млади виолиниста и музички педагог Јован Зорко. Под њиховим утицајем даровити Живорад Грбић се трајно везао за музику, тако да је поред Богословије успешно завршио и Српску музичку школу у којој су предавачи били и Јован Зорко и Стеван Мокрањац (оснивач школе), као и наставник виолине Чех, Јован Ружичка. Након првог светског рата настављ школовање у Прагу, где је завршио студије виолине код знаменитог професора Јиндриха Фелда, са оценом „одличан”. Тада је Праг био важан европски музички центар и у њему је у том поратном времену било доста југословенских студената опредељених за музику. Студије музике у Прагу трајале су шест година.

Каријера уреди

Почетком 1914. године у освит Првог светског рата, Живорад Грбић постављен је за наставника музике и певања у Ваљевској гимназији. Ипак, сви педагошки, музички и људски квалитети младог богослова Грбића, дошли су до изражаја неколико година касније, када се вратио у родни град Ваљево, међу Ваљевце. У међувремену искусио је три горке године аустроугарског заробљеништва. У Ваљево и Ваљевску гимназију проф. Живорад Грбић вратио се 1926. године и наредних десетак година јесу златне године у области музичке културе у Ваљевској гимназији и у граду Ваљеву. Тада успешно под Грбићевим руководством наступају хор и оркестар Ваљевске гимназије и постижу изванредне резултате. О томе пишу све престоничке новине. Ваљевска гимназија је једина школа из унутрашњости земље која је, у времену између два светска рата, имала сопствени целовечерњи концерт у Београду, квалитетно изведен. За запажене заслуге у ширењу музичке културе међу ваљевским гимназијалцима, проф. Грбић одликован је 1930. године Орденом Светог Саве 5. реда. Значајан допринос неговању и развоју музичке културе у Ваљеву, проф. Ж. Грбић је дао и изван редовног рада у школи. У томе је највише успеха постигао са хором „Занатлија” радећи са њим од оснивања, у септембру 1929. године. Рад певачког друштва „Занатлија” биће веома цењен и ван родног града, а успешност и квалитет наступа пратила је како дневна штампа, тако и музичка критика, не штедећи похвале. Зна се да је професор Грбић оснивач и Грађанског музичког оркестра који је наступао заједно са „Занатлијом”. Поред захтевног друштвеног ангажовања, проф. Грбић је постизао и да најмлађе Ваљевце приватно подучава виолини и клавиру. Касније свој педагошки рад наставља у Сремским Карловцима, у Богословији, и у Учитељској школи у Београду. Од 1937. до 1945. године био је професор виолине у Музичкој школи „Станковић” у Београду, а после и професор виолине на Музичкој академији.

Дела уреди

"Златне степенице" - Збирка виолинских композитора југословенских аутора, приредио Живорад Грбић

Скале за виолину, у сарадњи са професором Лазаром Марјановићем
Техника гудала
Школа за виолину О. Шевчика
Етиде Волфарта и Кејсера
Збирка виолинских композиција југословенских аутора Златне степенице

Остало уреди

Живорад Грбић заслужан је за развој тениског спорта у граду Ваљеву. Као иницијатор оснивања Ваљевског тенис клуба 1927. године и предводник акције за изградњу првог тениског игралишта у Ваљеву, у парку Пећина, где су и данашњи терени, проф. Живорад Грбић ушао је и у спортску историју града Ваљева.

Професор Грбић био је један од оснивача, и управник Дома за ратну сирочад, утичући да се многи од тадашњих питомаца заинтересују за музику. Многи од њих у музици су се успешно и остварили као цењени Трипо Симонути, Драгутин Богосављевић и други.

Смрт га је затекла активног, на месту Проректора и ванредног професора виолине на Музичкој академији у Београду.

Музичка школа у Ваљеву носи његово име од 1966. године.