Отворите главни мени

Живојин Рафајловић (18711953) био је српски официр, политичар, истакнути привредник и национални радник. Родио се у Мионици 1871. у познатој и имућној породици. Након завршене војне академије служио је као поручник у Врањском гарнизону. Илинденски устанак 1903. га је затекао у Врању где се сусреће са избеглим комитама ВМРОа. Као гранични официр био је упознат са тешким стањем Срба у Старој Србији и Македонији па још пре почетка устанка покреће формирање чета одметника који су преко границе ликвидирали муслиманске насилнике. Крајем августа заједно са Симом Златановићем, апотекаром Велимиром Карићем, и Томом Ђурђевићем судијом оснива четнички одбор у Врању са задатком да формира чете које ће бранити Србе у Старој Србији. Пошто је одбор са истим циљевима основан у Београду септембра исте године Рафајловић се повезује са њим и његов одбор постаје другостепени, извршни одбор српске четничке организације. Убрзо је преко границе пребачено неколико чета, међу осталим и чета Анђелка Алексића. Након погибије ове чете на Шупљем Камену јуна 1904. јавност се обрушила на њега и шефове београдског одбора Луку Ћеловића, Јована Атанацковића и Милорада Гођевца. Након ове афере Рафајловић је пензионисан у чину капетана и убрзо и повучен из Врања. На изборима 1906. изабран је за народног посланика као носилац Националне странке у врањском округу. Све до 1929. биран је за народног посланика управо у том округу. Године 1920. био је министар народног здравља у кабинету Миленка Веснића а 1922. министар шума и рудника у коалиционој Пашићевој влади.[1] У периоду 1940—1941. био је бан Вардарске бановине. Умро је у Београду 1953.[2]

Живојин Рафајловић
Zivoin Rafailovic.jpg
Биографија
Датум рођења1871.
Место рођењаМионица
 Кнежевина Србија
Датум смрти1953.
Место смртиБеоград
 ФНРЈ

ИзвориУреди

  1. ^ Владе Србије: 1805-2005“, приредио Радош Љушић, 596 страна,. ISBN 978-86-17-13111-9, издавач „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 2005. године
  2. ^ Илић, Владимир (28. 2. 2003). „Неуспели Илинденски устанак”. glas-javnosti.rs. Приступљено 11. 3. 2013.