Жика Богдановић
Жика Богдановић (Београд, 11. септембар 1932 — Београд, 3. април 2021)[1] био је српски историчар и теоретичар уметности и културе, филолог, филмолог, стриполог, новинар, преводилац, издавач и књижевник.
| Жика Богдановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. септембар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 3. април 2021. (88 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Научни рад | |
| Поље | филмологија, стрипологија, теорија културе, медиологија |
Један је од истакнутих светских теоретичара стрипа и визуелне нарације уопште. Основао је 1974. године један од првих теоријских часописа за стрип у свету — Пегаз, ревија за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем.
Биографија
уредиТоком своје вишедеценијске каријере бавио се филмом (као критичар Борбе добитник је награде за филмску критику "Београд филм" 1962), телевизијом (критичар НИН-а), политиком (репортер ТАНЈУГ-а), џезом (уредник и водитељ серијала "Свет џеза" на Радио Београду), уредништвом (уредник културе НИН-а, директор издавачког завода Југославија, главни уредник месечника Либерал, оснивач и главни уредник задужбине "Атенеум", оснивач и уредник многих књижевних едиција "Кентаур", "Плава птица", "Зенит", "Поларис") и наравно стрипом.
Жика Богдановић је био директор Југословенске кинотеке од 1981. до 1990. године. Такође је био сарадник специјализованог филмског часописа „Кинотека”, који од 2017. године издаје Југословенска кинотека.[2]
Покретач је једног од најзначајнијих часописа о теорији и историји стрипа Пегаз, ревију за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем 1974.године.
Аутор је великог броја стручних књига, као и романа, приповетки, збирки поезије, путописа, есеја, монографија и студија из поменутих области. Од готово двадесет наслова из различитих области треба нагласити оне из области историје и теорије стрипа као што су: Чудесни свет Ђорђа Лобачева из 1975. године, Алекс Рејмонд или последњи пут када смо били млади из 1975. године, Уметност и језик стрипа из 1993. године, Чардак ни на небу ни на земљи: настанак и живот београдског стрипа 1934.-1941. из 2007. године.[3]
Био је члан међународног жирија Prix de la Presse за награду за најбоље публицистичко дело године у Европи.
Бавио се превођењем, а на том пољу је запажен са преводима: Џ. Р. Р. Толкина, Исака Асимова, Карла Густава Јунга, Станислава Лема, Артура Кларка и многих других.
За свој рад на пољу стрип теорије је награђен 1983. наградом "Андрија Мауровић" и 1992. наградом "Максим" за животно дело на подручју теорије и историје стрипа. Добио је повељу Витез од духа и хумора (2018), које додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[4]
Умро је 3. априла 2021. године.[1]
Референце
уреди- ^ а б „Преминуо Жика Богдановић”. www.kinoteka.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05.
- ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/476466/Odlazak-Zike-Bogdanovica
- ^ „ОДЛАЗАК ЖИКЕ БОГДАНОВИЋА: Преминуо дугогодишњи директор Кинотеке и стрип издавач”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06.
- ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.
Спољашње везе
уреди- Станковић, Андреја. „Издавачки подухвати Жике Богдановића: Бивши директор Кинотеке у 86. години ради и штампа нове вредне књиге“, Блиц, Београд, 2. 7. 2018.
- Богутовић Д. "Жика Богдановић: За душе пријатеља", Вечерње новости, Београд, 16. март 2014.
- Ивков, Слободан. Жика Богдановић: "Ум и заум" (Атенеум/Realisaction, Београд, 2010), Фантастикологија, 30. јануар 2016.
- Вулићевић, Марина. „Паја Патак је правду истеривао”, Политика, Београд, 4. 10. 2016.
- ОДЛАЗАК ЖИКЕ БОГДАНОВИЋА: Преминуо дугогодишњи директор Кинотеке и стрип издавач („Вечерње новости”, 5. април 2021)
- Одлазак Жике Богдановића („Политика”, 6. април 2021)
