Загајица је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 500 становника.

Загајица
Zagajica, street detail.jpg
Главна улица Загајце
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 500
 — густина25/км2
Географске карактеристике
Координате44°58′25″ СГШ; 21°13′17″ ИГД / 44.9735° СГШ; 21.221333° ИГД / 44.9735; 21.221333Координате: 44°58′25″ СГШ; 21°13′17″ ИГД / 44.9735° СГШ; 21.221333° ИГД / 44.9735; 21.221333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина115 м
Површина23,3 км2
Загајица на мапи Србије
Загајица
Загајица
Загајица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26344
Позивни број013
Регистарска ознака

ИсторијаУреди

Загајца-1713. г

Фурјес-1894. г

Загајца-1922. г

Године 1713. први пут се спомиње Загајца са 29 домова. 1716. године припојена вршачким диштрикту,(Срез) а идуће године пописано је 37 домова. 1742. г населили су се у Загајци Румуни, стога је извршено премеравање земље и попис народа. Саграђена је црква 1744. године. <Гладна година> била је 1749., јер су скакавци потпуно уништили усев. Исте године пописано је 60 домова. Године 1771. продата је стара школска зграда.

Загајца је 1774. године припојена је Илирској, а 1776. године Влашко-илирској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сагаица" припада Вршачком округу и дистрикту. Има милитарски статус а становници су измешани Срби и Власи.[1] Године 1781. имала је 841 православног становника. Исте године су опет скакавци уништили усев у атару, те су због тога, 28. октобра те гладне године, у свим православним црквама широм Баната, одржане молитве.

Болести (Богиње) су владале 1794године. Родило се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49. душа. Исте године, од 25 маја до 7 јуна, владала је сточна куга. Становништво се тада саветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до 1910. године био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.

Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.

Саграђена је садашња црква 1809. г Загајца је 1838године додељена је српском батаљону, 1845. године српској регименти.

Пописано је у месту 1854. године 797 душа.

Загајца је припојена Тамишком комитату 1873. године.

Подигнута је 1904. године нова општинска кућа.

Бројно кретање становништва: 1869-782; 1880-934; 1890-1049; 1900-1102; 1910-1245.Становника
Пошто је српска војска заузела Загајцу, ушла је у састав Тороталско-тамишке жупаније. Пописом 31 јануара пописано је свега 1183 станивника, од којих је било; Срба-1183; Румуна-25; Немаца-7; Мађара-4.

Овде се налазе ФК Омладинац Загајица и Ветропарк Ла Пичолина.

ДемографијаУреди

У насељу Загајица живи 470 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,2 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.185
1953. 1.184
1961. 1.214
1971. 1.055
1981. 928
1991. 790 687
2002. 575 651
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
513 89,21 %
Роми
  
37 6,43 %
Румуни
  
5 0,86 %
Мађари
  
2 0,34 %
Црногорци
  
1 0,17 %
Хрвати
  
1 0,17 %
Словаци
  
1 0,17 %
Македонци
  
1 0,17 %
Југословени
  
1 0,17 %
непознато
  
11 1,91 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везеУреди