Звјеринац

Звјеринац
Звјеринац;
	Жељезничка станица „Косово” у Звјеринцу
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Општина	Бискупија
Област	Книнска крајина
Становништво
— 2011.	52
Географске карактеристике
Координате	43° 57′ 07″ С; 16° 12′ 35″ И / 43.95181729292901° С; 16.20983024876423° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	248 m
	Звјеринац Звјеринац на карти Хрватске
	Звјеринац Звјеринац на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број	22312 Звјеринац
Позивни број	+385 22

Звјеринац је насељено мјесто у Далмацији. Припада општини Бискупија у оквиру Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 52 становника.^[1]

Географија

Налази се 9 км јужно од Книна.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Звјеринац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Култура

У Звјеринцу се налази храм Српске православне цркве Св. Цара Лазара из 1889. године, која је 2005. постала мушки манастир. У Звјеринцу је и римокатоличка црква Св. Ане.

Становништво

Звјеринац је по попису становништва из 1991. године имао 344 становника, од тога 290 Срби, 48 Хрвати, 5 југословени и 1 остали. Према попису становништва из 2001. године, Звјеринац је имао 37 становника.^[2] Звјеринац је према попису из 2011. године имао 70 становника.^[3]

Националност^[4]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	290	286	329	327
Хрвати	48	58	63	72
Југословени	5	4	7
остали и непознато	1	1		5
Укупно	344	349	399	404

Демографија^[4]
Година	Становника
1961.	404
1971.	399
1981.	349
1991.	344
2001.	37
2011.		70

Попис 1991.

Манастир Света Лазарица

На попису становништва 1991. године, насељено место Звјеринац је имало 344 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	290	84,30%
Хрвати	48	13,95%
Југословени	5	1,45%
неопредељени	1	0,29%
укупно: 344

Презимена

Буач — Православци, славе Св. Николу
Зарач — Православци, славе Св. Ђурђа
Зарић — Православци, славе Св. Николу
Кнежевић — Православци, славе Св. Николу
Конфорта — Римокатолици
Матић — Римокатолици
Петровић — Православци, славе Св. Ђурђа
Плавша — Православци, славе Св. Ђурђа
Прибојан — Православци, славе Св. Козму и Дамјана (Врачи)
Радаковић — Православци, славе Св. Николу
Смиљанић — Православци, славе Св. апостола и јеванђелисту Матеја
Тркуља — Православци, славе Св. Јована
Челебичанин — Православци, славе Св. Јована
Ћосић — Православци, славе Св. Стефана

Референце

^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. ^{[мртва веза]}
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везе

Тромеђа: Звјеринац Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016) (језик: српски)

[1] „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.

[2] Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.

[3] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. ^{[мртва веза]}

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-4] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]