Звјеринац је насељено мјесто у Далмацији. Припада општини Бискупија у оквиру Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 52 становника.[1]

Звјеринац
Жељезничка станица „Косово” у Звјеринцу
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаБискупија
ОбластКнинска крајина
Становништво
 — 2011.Пад 52
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 07″ С; 16° 12′ 35″ И / 43.95181729292901° С; 16.20983024876423° И / 43.95181729292901; 16.20983024876423
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина248 m
Звјеринац на карти Хрватске
Звјеринац
Звјеринац
Звјеринац на карти Хрватске
Звјеринац на карти Шибенско-книнске жупаније
Звјеринац
Звјеринац
Звјеринац на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22312 Звјеринац
Позивни број+385 22

Географија уреди

Налази се 9 км јужно од Книна.

Историја уреди

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Звјеринац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Култура уреди

У Звјеринцу се налази храм Српске православне цркве Св. Цара Лазара из 1889. године, која је 2005. постала мушки манастир. У Звјеринцу је и римокатоличка црква Св. Ане.

Становништво уреди

Звјеринац је по попису становништва из 1991. године имао 344 становника, од тога 290 Срби, 48 Хрвати, 5 југословени и 1 остали. Према попису становништва из 2001. године, Звјеринац је имао 37 становника.[2] Звјеринац је према попису из 2011. године имао 70 становника.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 290 286 329 327
Хрвати 48 58 63 72
Југословени 5 4 7
остали и непознато 1 1 5
Укупно 344 349 399 404
Демографија[4]
Година Становника
1961. 404
1971. 399
1981. 349
1991. 344
2001. 37
2011. 70

Попис 1991. уреди

 
Манастир Света Лазарица

На попису становништва 1991. године, насељено место Звјеринац је имало 344 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
290 84,30%
Хрвати
  
48 13,95%
Југословени
  
5 1,45%
неопредељени
  
1 0,29%
укупно: 344

Презимена уреди

  • Буач — Православци, славе Св. Николу
  • Зарач — Православци, славе Св. Ђурђа
  • Зарић — Православци, славе Св. Николу
  • Кнежевић — Православци, славе Св. Николу
  • Конфорта — Римокатолици
  • Матић — Римокатолици
  • Петровић — Православци, славе Св. Ђурђа
  • Плавша — Православци, славе Св. Ђурђа
  • Прибојан — Православци, славе Св. Козму и Дамјана (Врачи)
  • Радаковић — Православци, славе Св. Николу
  • Смиљанић — Православци, славе Св. апостола и јеванђелисту Матеја
  • Тркуља — Православци, славе Св. Јована
  • Челебичанин — Православци, славе Св. Јована
  • Ћосић — Православци, славе Св. Стефана

Референце уреди

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  2. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература уреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе уреди