Звјеринац је насељено мјесто у Далмацији. Припада општини Бискупија у оквиру Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска.

Звјеринац
Kosovo(Railwaystation).jpg
Жељезничка станица „Косово” у Звјеринцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаОпштина Бискупија
ОбластКнинска крајина
Становништво
 — 2011.Раст 70
Географске карактеристике
Координате43°57′07″ СГШ; 16°12′35″ ИГД / 43.95181729292901° СГШ; 16.209800448764235° ИГД / 43.95181729292901; 16.209800448764235Координате: 43°57′07″ СГШ; 16°12′35″ ИГД / 43.95181729292901° СГШ; 16.209800448764235° ИГД / 43.95181729292901; 16.209800448764235
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина248 м
Звјеринац на мапи Хрватске
Звјеринац
Звјеринац
Звјеринац на мапи Хрватске
Звјеринац на мапи Шибенско-книнске жупаније
Звјеринац
Звјеринац
Звјеринац на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22312 Звјеринац
Позивни број+385 22

ГеографијаУреди

Налази се 9 км јужно од Книна.

ИсторијаУреди

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Звјеринац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

КултураУреди

У Звјеринцу се налази храм Српске православне цркве Св. Цара Лазара из 1889. године, која је 2005. постала мушки манастир. У Звјеринцу је и римокатоличка црква Св. Ане.

СтановништвоУреди

Звјеринац је по попису становништва из 1991. године имао 344 становника, од тога 290 Срби, 48 Хрвати, 5 југословени и 1 остали. Према попису становништва из 2001. године, Звјеринац је имао 37 становника.[1] Звјеринац је према попису из 2011. године имао 70 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 290 286 329 327
Хрвати 48 58 63 72
Југословени 5 4 7
остали и непознато 1 1 5
Укупно 344 349 399 404
Демографија[3]
Година Становника
1961. 404
1971. 399
1981. 349
1991. 344
2001. 37
2011. 70

Попис 1991.Уреди

 
Манастир Света Лазарица

На попису становништва 1991. године, насељено место Звјеринац је имало 344 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
290 84,30 %
Хрвати
  
48 13,95 %
Југословени
  
5 1,45 %
неопредељени
  
1 0,29 %
укупно: 344

ПрезименаУреди

  • Буач — Православци, славе Св. Николу
  • Зарач — Православци, славе Св. Ђурђа
  • Зарић — Православци, славе Св. Николу
  • Кнежевић — Православци, славе Св. Николу
  • Петровић — Православци, славе Св. Ђурђа
  • Плавша — Православци, славе Св. Ђурђа
  • Прибојан — Православци, славе Св. Козму и Дамјана (Врачи)
  • Радаковић — Православци, славе Св. Николу
  • Смиљанић — Православци, славе Св. апостола и јеванђелисту Матеја
  • Тркуља — Православци, славе Св. Јована
  • Челебичанин — Православци, славе Св. Јована
  • Ћосић — Православци, славе Св. Стефана
  • Конфорта — Римокатолици
  • Матић — Римокатолици

РеференцеУреди

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди