Златко Сарачевић
Златан „Златко” Сарачевић (Бања Лука, 5. јул 1961 — Копривница, 21. фебруар 2021[1]) био је југословенски и хрватски рукометаш и рукометни тренер. Рођен је у спортској породици Хамдије Сарачевића, дугогодишњег одбојкаша, фудбалера и на крају рукометаша у Борцу из Бањалуке и репрезентативац Југославије. Његов стриц Златан, по којем је и добио име, био је првак државе 1980. у бацању кугле, учесник Олимпијских игара у Барселони 1992. као представник Босне и Херцеговине.
| Златко Сарачевић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Златко Сарачевић (лево) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 5. јул 1961. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Бања Лука, ФНРЈ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 21. фебруар 2021. (59 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Копривница, Хрватска | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | СФРЈ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Висина | 1,90 м | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Репрезентативна каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Године | Репрезентација | Наст | (Гол) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 1981—1991. 1992—2000. |
 Југославија Хрватска | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Медаље
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Спортска биографија уреди
- Клупска каријера
Златко Сарачевић је као мали прво почео да игра одбојку, међутим убрзо се пребацио на рукомет. Играчку каријеру започео је у Борцу из Бања Луке, једном од најбољих клубова у Југославији. Прву утакмицу за сениорску екипу Борца одиграо је 1978. када је имао 17 година. Већ следеће године (1979) освојио је куп Југославије, а две године касније и првенство.
У свом матичном клубу играо је до 1987, када одлази у Медвешчак из Загреба, где је остао до 1990, са којим је два пута освојио куп Југославије (1989. и 1990). Одлази у Француску где остаје до 1997. Прве две године играо је за Жиронден д Бордо (франц. Girondins de Bordeaux) из Бордоа, а затим до 1996. за USAM из Нима, са којим је пет пута заредом освојио француско првенство (1992—1996) и француски куп 1994. Последње две године у Француској игра за Кретеј из истоименог града Кретеја, а затим се враћа у Хрватску, где постаје чланом клуба Бадел 1912. из Загреба, са којим 1998. 1999. и 2000. осваја куп и првенство Хрватске.
Следеће две године игра у Мађарској за Веспрем KSE из Веспрема. Ту осваја титулу клупског првака Европе 2002. и исте године и куп Мађарске.
По повратку у Хрватску игра за екипу Замета из Ријеке где 2003. у 42. години живота завршава рукометну играчку каријеру.
- Репрезентативна каријера
Репрезентативну каријеру Сарачевић је почео у јуниорској репрезентацији Југославије са којом је освојио златну медаљу на Светском јуниорском првенству 1981. у Португалији.
Сарачевић је био члан југословенске репрезентације која је на Светском првенству 1986. освојила злато а на Олимпијским играма 1988. у Сеулу бронзу.[2][3] Наступио је на светском првенству 1990. на којем је Југославија освојила четврто место, изгубивши сусрет за бронзу од Румуније.
Са хрватском репрезентацијом је био олимпијски победник у Атланти 1996, светски вицешампион на Исланду 1995, освајач бронзане медаље на Европском првенству у Португалу 1994. и злата на Медитеранским играма у Лангдок-Русијону 1993.[4]
Карактеристике уреди
Током целе играчке каријере Сарачевић је био познат по томе што се у игри служио левом и десном руком, што је реткост да неки играч игра подједнако добро са обе руке. Током каријере мало је играо у одбрани, јер су леваци кориснији у нападу.
Награде и признања уреди
Титулу најбољег спортисте Босне и Херцеговине добио је 1986.
Као члан хрватске репрезентације 1996. добитник је Државне награде за спорт „Фрањо Бучар".
Најбољим рукометашем Хрватске проглашен је 1999. и 2000. године.
Тренерска каријера уреди
По завршетку каријере радио је као тренер. Највише је водио Челик из Зенице. На Светском првенству у рукомету 2018. у Хрватској био је први помоћник тренера хрватске репрезентације Лине Червара.
Приватан живот уреди
Златко се 2014. у Загребу оженио са Корнелијом Хрготом. Упознали су се у Задру где је Златко отворио ноћни клуб. Корнелија се пријавила за радно место у клубу, након тога су се заљубили. Кум на венчању, био је Божидар Јовић, Златков саиграч из репрезентације с којом су освојили олимпијско злато.
Референце уреди
- ^ Preminula legenda hrvatskog rukometa
- ^ „Резултати рукометног турнира на ЛОИ 1988. на sports-reference”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 20. 01. 2018.
- ^ JUBILEJ Tri decenije od svetskog zlata u rukometu
- ^ (engleski) HOO Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2014) XII MG Languedoc-Roussillon 1993
Спољашње везе уреди
- Златко Сарачевић на сајту Olympedia.org
- Профил Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2018)
