Википедија

Зоран Јањетовић

српски историчар

Зоран Јањетовић (Загреб, 7. октобар 1967) српски је историчар, доктор историјских наука и председник Научног већа Института за новију историју Србије.[1]

др Зоран Јањетовић
Лични подаци
Датум рођења(1967-10-07)7. октобар 1967. (56 год.)
Место рођењаЗагреб, Социјалистичка Република Хрватска СР Хрватска,
 СФР Југославија
ОбразовањеФилозофски факултет
Научни рад
ПољеИсторија
ИнституцијаУниверзитет у Београду

Биографија уреди

Зоран Јањетовић рођен је 7. октобра 1967. године у Загребу. Средњу школу, VI београдску гимназију, завршио је 1986. године. Студирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1987-1993). Похађао је постдипломске студије на истом факултету на групи за општу савремену историју (1993-1997) и на Средњеевропском универзитету у Будимпешти (1994-1995). Магистарски рад на тему "Исељавање немачке мањине из Војводине 1944-1948" одбранио је на оба универзитета. Докторску дисертацију "Националне мањине у Краљевини СХС/Југославији 1918-1941." одбранио је крајем 2004. године на групи за општу савремену историју код професора Андреја Митровића и Милана Ристовића. Од 1994. године је запослен као истраживач на Институту за новију историју Србије у Београду.

До сада је објавио осам књига и преко 130 чланака на српском, енглеском, немачком, мађарском, чешком, македонском, турском и јапанском језику, у домаћим и страним научним часописима и зборницима са тематиком националних мањина у Југославији, југословенско-немачких дипломатских односа, популарне културе у социјалистичкој Југославији и Другог светског рата. Поред тога, уредио је четири зборника радова и приредио за штампу дневничке забелешке Косте Софронијевића и превео биографију Јохана Албрехта фон Рајсвица од Андреаса Рота. Учествовао је на великом броју међународних научних скупова у Србији и иностранству, као и на неколико међународних пројеката (Grenzen der Wiedergutmachtung. Die Entschädigung für die NS/Verfolgte in West/ und Osteuropa 2005/2006: Arbeitsverwaltungen und Artbeitskräftepolitik in deutschbesetzten Polen und Serbien 1939-1944, 2010-2011.) Крајем 20. и почетком 21. века био је редован учесник научних скупова са хрватским историчарима, које је организовала Фондација Фридрих Науман. Био је један од организатора међународних научних скупова Vom „Verschwinden“ der deutschprachigen Minderheiten. Ein schwieriges Kapitel in der Geschichte Jugoslawiens 1941-1955 у Горњој Радгони/Бад Радкерсбургу, Аустрија (2015) и На рубу хришћанске Европе, Београд (2019).[2][3]

Током студија боравио је у Немачкој три пута (1997, 2000. и 2007) у значајним установама у Мајнцу (Leibniz-Institut für europäische Geschichte), Тибингену (Institut für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde) и Минхену (Institut für Kultur und Geschichte der Deutschen Südosteuropas).

Тренутно има звање научног саветника и председник је Научног већа Института за новију историју Србије, члан Научног савета Централног подунавскошвапског музеја у Улму, члан Историјске комисије за Југоисточну Европу фондације Pro Oriente, члан Комисије за историју и културу Немаца Југоисточне Европе и члан редакције Годишњака за истраживање геноцида из Београда. Говори немачки и енглески, а служи се француским, италијанским, македонским и словеначким језиком.[4]

Референце уреди

  1. ^ „Др Зоран Јањетовић - научни саветник”. Институт за новију историју Србије - inisbgd.co.rs. Приступљено 16. 4. 2023. 
  2. ^ „Dr Zoran Janjetović govorio o popularnoj kulturi u Jugoslaviji 1945-1991”. Vojvodina uživo. 15. 4. 2023. Приступљено 16. 4. 2023. 
  3. ^ „Zoran Janjetović biblography” (PDF). Приступљено 16. 4. 2023. 
  4. ^ „Zoran Janjetović entity”. Приступљено 16. 4. 2023. 

Библиографија уреди

  • Between Hitler and Tito: The Disappearance of the Vojvodina Germans, Београд 2000 (2. издање 2005). (ISBN 86-906811-08)
  • Деца царева, пасторчар краљева. Националне мањине у Југославији 1918-1941, Београд (ИНИС) 2005. (ISBN 86-7005-043-9)
  • Од Аушвица до Бријуна. Питање одштете жртвама нацизма у југославенско-западноњемачким односима, Загреб (Средња Европа) 2007. (ISBN 978-953-6979-41-7)
  • Немци у Војводини, Београд (INIS) 2009. (ISBN 978-86-7005-073-0)
  • Од »Интернационале« до комерцијале. Популарна култура у Југославији 1945-1991, Београд (ИНИС) 2011. (ISBN 978-86-7005-094-5)
  • »У складу са насталом потребом...« Принудни рад у окупираној Србији 1941-1944, Београд (ИНИС) 2012. (ISBN 978-86-7005-105-8)
  • Florian Dierl, Zoran Janjetović, Karsten Linne, Pflicht, Zwang und Gewalt. Arbeitsverwaltungen und Arbeitskräftepolitik im deutschbesetzten Polen und Serbien 1939-1944, Есен (Klartext Verlag) 2013. (ISBN 978-3-8375-0808-6)
  • Зоран Јањетовић (ур.), Историјска трибина. Истраживање младих сарадника Института за новију историју Србије, Београд (ИНИС) 2013. (ISBN 978-86-7005-118-8) UDK 316.42(497.1)“19“(082)
  • Зоран Јањетовић (ур.), Историјска трибина. Истраживање младих сарадника Института за новију историју Србије, II, Београд (ИНИС) 2016. (ISBN 978-86-7005-132-4)
  • Зоран Јањетовић (ур.), 1945. Крај или нови почетак? Тематски зборник радова, Београд (ИНИС) 2016. (ISBN 978-86-7005-133-1)
  • Арпад Хорњак, Зоран Јањетовић, Ласло Биро (ур.), Мађари и Срби са две стране променљиве границе 1941-1948. Тематски зборник радова, Будимпешта (Мађарска академија наука, Филозофски истраживачки центар, Историјски институт) 2016. (ISBN 978-963-416-044-1)
  • Collaboration and Fascism under the Nedić Regime, Београд (ИНИС) 2018. (ISBN 978-86-7007-150-8)
  • Зоран Јањетовић (прир.), Коста Софронијевић, Берлински записи из два светска рата, Београд (ИНИС) 2020. (ISBN 978-86-7005-168-3)


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Јањетовић&oldid=26887020”