Отворите главни мени

Зулфикар (арап. ذو الفقار, тур. Zülfikar или тур. dulfäqar од тур. du - власник и тур. alfäqar - пршљен[1]) је врста сабље, необичног облика, са две оштрице. У легендама се наводи да је сабља по вољи могла да се продужи или скрати.[2]

По веровању, зулфикар је задобио Мухамед у Бици на Бедру (624). Он је сабљу поклонио свом зету, (хазрети) Алији,[2] који је иза њега постао калиф. Алија је са зулфикаром показао велико јунаштво, због чега је зулфикар постао оличење јунаштва и победе.[3]

Тако зулфикар симболично представља Алију, као хероја ислама. Зулфикар као симбол је заштитник шиита и бекташија и муслиманског ратништва.[2] Бројне су легенде о Алији и његовом зулфикару.[4] Зулфикар је постао симбол јунаштва у исламу.[5] Био је омиљен код јањичара, користили су га као обележје на њиховим заставама. Алај-барјак је имао зулфикар на средини. Јањичари су амблем зулфикара усецали и на својим телима, углавном на грудима, рукама и ногама.[2]

Отуда и најчешћи натпис на сечивима сабљи и другој врсти хладног оружја[6] са таушираним текстом:

Нема сабље осим Зулфикара нити јунака осим Алије.[4]

Мушкој деци се дају властита имена по овој сабљи.[4] У сликарству се зулфикар представља са расцепљеним врхом, као да има две оштрице.[6] Осим тога, сабља се резбари у дрвету или се шије вез на ћилимима, са пропратним текстовима из Курана.[4]

Од имена Зулфикар су настали хипокористици Зука и Зуко.[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Клајн & Шипка 2008, стр. 488.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Матијевић 2009, стр. 85.
  3. 3,0 3,1 Кнежевић 2016, стр. 124.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Теиновић 2008, стр. 45.
  5. ^ Зукорлић 2008, стр. 177.
  6. 6,0 6,1 Радовић & 1. 5. 2006, стр. 71.

ЛитератураУреди

  • Матијевић, Милош (2009). Рајић, Делфина, ур. „Одећа и оружје јаничарског рода у османлијског војсци” (PDF). Зборник радова Народног музеја. Чачак: Народни музеј. XXXIX. ISSN 0350-7262. Приступљено 6. 10. 2017. 
  • Теиновић, Братислав (2008). Хладно оружје из османско-турског периодаXV-XIX вијек). Бања Лука: Музеј Рпублике Српске. Приступљено 6. 10. 2017. 
  • Зукорлић, Менсур (2008). Муслиманска лијепа имена и исламски прописи око новорођенчета (3 изд.). Нови Пазар: Ел Келирмех. 
  • Кнежевић, Божица (2016). Микротопономија и говор Романије - докторска дисретација. Београд: Универзитет у Београду Филозофски факултет. 
  • Клајн, Иван; Шипка, Милан (2008). Велики речник страних речи и израза (4 изд.). Нови Сад: Прометеј. ISBN 978-86-515-0311-8. 
  • Радовић, Анђелија (1. 5. 2006). Марковић, Славољуб, ур. „Јатаган Џавид-паше” (PDF). Одбрана. Београд: Новинско-издавачки центар Одбрана. 15. ISSN 1452-2160. Приступљено 7. 10. 2017.