Иван Заблаћански

Иван Заблаћански (Београд, 2. јуна 1989) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац. Познат је по улогама у серијама Црвени месец и Коло среће.

Иван Заблаћански
Пуно имеИван Заблаћански
Датум рођења(1989-06-02)2. јун 1989.(33 год.)
Место рођењаБеоград
СФР Југославија
СупружникЈелена Пузић(в. 2022)
РодитељиМиленко Заблаћански
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Завршио је Факултет драмских уметности 2013. године у класи професорке Биљане Машић.[1]

Син је познатог глумца Миленка Заблаћанског.[2] Оженио се 28. августа 2022. својом колегиницом глумицом Јеленом Пузић у Цркви Светог Марка у Београду.[3]

УлогеУреди

Позоришне представеУреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Живот је сан Слободан Унковски Народно позориште у Београду 23. јануар 2012.[4][5]
Зона Замфирова Гане Клинчар Кокан Младеновић Позориште на Теразијама 9. новембар 2012.[6][7]
Плави анђео Ломан Ерол Кадић Опера и театар Мадленијанум 21. април 2013.[8][9]
Српска трилогија Радослав Славенко Салетовић Народно позориште у Београду 22. новембар 2013.[10][11]
Кад су цветале тикве Бобан Скерлић Београдско драмско позориште 24. мај 2014.[12][13]
Народни посланик Жандар Саша Габрић Народно позориште у Београду 31. мај 2014.[14][15]
Магареће године Бранко Ћопић (млађи) Марко Манојловић Позориште „Бошко Буха” 23. новембар 2014.[16][17]
Mamma Mia! Бибер Југ Радивојевић Позориште на Теразијама 27. март 2015.[18][19]
Мистер Долар Бранимир Ђаковић Владимир Лазић 10. фебруар 2017.[20][21]
Снежна краљица и Деда Мраз Сунчица принц Ана Здравковић Опера и театар Мадленијанум 14. децембар 2017.[22]
Москвичем до пакла Младић Марија Барна Липковски Београдско драмско позориште 20. март 2019.[23][24]
Ружни, прљави, зли Камило Ленка Удовички 8. октобар 2020.[25]
Цемент Београд Себастијан Хорват 12. април 2021.[26]
Baal Лупу Диjего Де Бреа 15. април 2021.[27]
Зелена чоја Монтенегра Сергејев Никита Миливојевић 10. август 2021.[28]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1990-е
1996. Мали кућни графити (серија) дечак
2010-е
2013. Равна гора (серија) војник везе[29]
2014. Кад љубав закасни Јанко
2014. Самац у браку (серија)
2014. Стој'те, галије царске (ТВ филм) војник
2014. Бранио сам Младу Босну Endliher
2015. Бранио сам Младу Босну (серија)
2015. Бићемо прваци света Вилмош Лоци
2015. Једне летње ноћи (серија) Влатко
2015. Панта Драшкић — цена части (ТВ филм)[30] први официр
2016. Прваци света (серија) Вилмош Лоци
2016. Село гори, а баба се чешља (серија)[31] инспектор БИА
2016—у току Убице мог оца (серија) инспектор Влада
2017. Проклети пас криминалац
2018. Немањићи - рађање краљевине (серија) Бран
2018. Јутро ће променити све (серија) полицајац
2018. Краљ Петар Први војник Драган
2019. Шифра Деспот (серија) оперативац 2 - Јаснић
2019. Краљ Петар Први (серија) војник Драган
2019. Пет (серија) инспектор Страњић
2019. Црвени месец (серија) Стеван Калинић[32]
2019. Јунаци нашег доба (серија) млади коцкар[33]
2020-е
2020. Тате (серија) Озрен
2020. Случај породице Бошковић (серија) Оги
2020. Клан (серија) Обезбеђење
2021. Коло среће (серија) Спаса[34]
2022—у току Од јутра до сутра Филип Карамарковић

РеференцеУреди

  1. ^ @glumacke_klase Klasa 2009 Profesor: Biljana Mašić на сајту Instagram
  2. ^ G, M. (16. 10. 2019). „Ivan Zablaćanski progovorio o čuvenom ocu: Ljudi mi često prilaze zbog njega!”. Курир. Приступљено 10. 11. 2020. 
  3. ^ „Оженио се син Миленка Заблаћанског: Иван срећу пронашао крај глумице”. Магазин новости. 28. 8. 2022. Приступљено 28. 8. 2022. 
  4. ^ „Живот је сан”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 4. 2021. 
  5. ^ Годишњак 34 2013, стр. 39—40.
  6. ^ „Зона Замфирова”. Позориште на Теразијама. Приступљено 12. 4. 2021. 
  7. ^ Годишњак 35 2014, стр. 72—73.
  8. ^ „Plavi anđeo”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 12. 4. 2021. 
  9. ^ Годишњак 35 2014, стр. 56.
  10. ^ „Српска трилогија”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 4. 2021. 
  11. ^ Годишњак 36 2015, стр. 38.
  12. ^ „Кад су цветале тикве”. Београдско драмско позориште. Приступљено 12. 4. 2021. 
  13. ^ Годишњак 36 2015, стр. 17.
  14. ^ „Народни посланик”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 4. 2021. 
  15. ^ Годишњак 36 2015, стр. 38—39.
  16. ^ „Магареће године”. Позориште „Бошко Буха” Београд. Приступљено 12. 4. 2021. 
  17. ^ Годишњак 37 2016, стр. 72—73.
  18. ^ „Mamma Mia”. Позориште на Теразијама. Приступљено 12. 4. 2021. 
  19. ^ Годишњак 37 2016, стр. 78.
  20. ^ „Мистер Долар”. Позориште на Теразијама. Приступљено 12. 4. 2021. 
  21. ^ Годишњак 39 2018, стр. 69—70.
  22. ^ Годишњак 40 2019, стр. 58.
  23. ^ „Москвичем до пакла”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2021. Приступљено 12. 4. 2021. 
  24. ^ Годишњак 41 2020, стр. 17.
  25. ^ „Ружни, прљави, зли”. Београдско драмско позориште. Приступљено 12. 4. 2021. 
  26. ^ „Цемент Београд”. Београдско драмско позориште. Приступљено 29. 8. 2022. 
  27. ^ „Baal”. Београдско драмско позориште. Приступљено 11. 1. 2023. 
  28. ^ „Зелена чоја Монтенегра”. Београдско драмско позориште. Приступљено 29. 8. 2022. 
  29. ^ S, T. (15. 7. 2020). „Gledate ga svakog dana u našoj hit seriji Ovo je sin pokojnog Milenka Zablaćanskog, a malo ko zna da je sa pokojnim ocem igrao u popularnom ostvarenju (foto)”. Ало!. Приступљено 10. 11. 2020. 
  30. ^ „Панта Драшкић – цена части”. Радио-телевизија Србије. 2. 11. 2015. Приступљено 12. 4. 2021. 
  31. ^ „Село гори а баба се чешља”. Радио-телевизија Србије. 15. 10. 2016. Приступљено 19. 4. 2020. 
  32. ^ M, J. (20. 11. 2019). „Sin Milenka Zablaćanskog je u vezi sa glumicom: Oboje ih gledate u hit seriji - i prelep su par”. Блиц жена. Приступљено 10. 11. 2020. 
  33. ^ Ginić, Natalija (14. 12. 2019). „Intervju Ivan Zablaćanski: Kako pobediti samog sebe”. ekspres.net. Приступљено 10. 11. 2020. 
  34. ^ Јунгић Милошевић, Марина (31. 10. 2021). „ИНТЕРВЈУ Иван Заблаћански: Спаса је права посластица за игру”. Вечерње новости. Приступљено 1. 11. 2021. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди