Иван Заблаћански
Иван Заблаћански (Београд, 2. јуна 1989) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац. Познат је по улогама у серијама Црвени месец, Коло среће и Игра судбине.
| Иван Заблаћански | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Иван Заблаћански |
| Датум рођења | 2. јун 1989. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Образовање | Факултет драмских уметности |
| Универзитет | Универзитет уметности у Београду |
| Занимање | глумац |
| Породица | |
| Супружник | Јелена Пузић (в. 2022) |
| Родитељи | Миленко Заблаћански |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиЗавршио је Факултет драмских уметности 2013. године у класи професорке Биљане Машић.[1]
Син је познатог глумца Миленка Заблаћанског.[2] Оженио се 28. августа 2022. својом колегиницом глумицом Јеленом Пузић у Цркви Светог Марка у Београду.[3]
Улоге
уредиПозоришне представе
уреди| Наслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
|---|---|---|---|---|
| Живот је сан | Филип | Слободан Унковски | Народно позориште у Београду | 23. јануар 2012.[4][5] |
| Зона Замфирова | Гане Клинчар | Кокан Младеновић | Позориште на Теразијама | 9. новембар 2012.[6][7] |
| Плави анђео | Ломан | Ерол Кадић | Опера и театар Мадленијанум | 21. април 2013.[8][9] |
| Српска трилогија | Радослав | Славенко Салетовић | Народно позориште у Београду | 22. новембар 2013.[10][11] |
| Кад су цветале тикве | Војислав | Бобан Скерлић | Београдско драмско позориште | 24. мај 2014.[12][13] |
| Народни посланик | Жандар | Саша Габрић | Народно позориште у Београду | 31. мај 2014.[14][15] |
| Магареће године | Бранко Ћопић (млађи) | Марко Манојловић | Позориште „Бошко Буха” | 23. новембар 2014.[16][17] |
| Mamma Mia! | Бибер | Југ Радивојевић | Позориште на Теразијама | 27. март 2015.[18][19] |
| Мистер Долар | Бранимир Ђаковић | Владимир Лазић | 10. фебруар 2017.[20][21] | |
| Снежна краљица и Деда Мраз | Сунчица принц | Ана Здравковић | Опера и театар Мадленијанум | 14. децембар 2017.[22] |
| Москвичем до пакла | Младић | Марија Барна Липковски | Београдско драмско позориште | 20. март 2019.[23][24] |
| Ружни, прљави, зли | Камило | Ленка Удовички | 8. октобар 2020.[25] | |
| Цемент Београд | Павле | Себастијан Хорват | 12. април 2022.[26] | |
| Baal | Лупу | Дијего Де Бреа | 15. април 2022.[27] | |
| Зелена чоја Монтенегра | Сергејев | Никита Миливојевић | 10. август 2023.[28] |
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1990-е | |||
| 1996. | Мали кућни графити (серија) | дечак | |
| 2010-е | |||
| 2013. | Равна гора (серија) | војник везе[29] | |
| 2014. | Кад љубав закасни | Јанко | |
| 2014. | Самац у браку (серија) | ||
| 2014. | Стој'те, галије царске (ТВ филм) | војник | |
| 2014. | Бранио сам Младу Босну | Endliher | |
| 2015. | Бранио сам Младу Босну (серија) | ||
| 2015. | Бићемо прваци света | Вилмош Лоци | |
| 2015. | Једне летње ноћи (серија) | Влатко | |
| 2015. | Панта Драшкић — цена части (ТВ филм)[30] | први официр | |
| 2016. | Прваци света (серија) | Вилмош Лоци | |
| 2016. | Село гори, а баба се чешља (серија)[31] | инспектор БИА | |
| 2016—у току | Убице мог оца (серија) | инспектор Влада | |
| 2017. | Проклети пас | криминалац | |
| 2018. | Немањићи - рађање краљевине (серија) | Бран | |
| 2018. | Јутро ће променити све (серија) | полицајац | |
| 2018. | Краљ Петар Први | војник Драган | |
| 2019. | Шифра Деспот (серија) | оперативац 2 - Јаснић | |
| 2019. | Краљ Петар Први (серија) | војник Драган | |
| 2019. | Пет (серија) | инспектор Страњић | |
| 2019. | Црвени месец (серија) | Стеван Калинић[32] | |
| 2019. | Јунаци нашег доба (серија) | млади коцкар[33] | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Тате (серија) | Озрен | |
| 2020. | Случај породице Бошковић (серија) | Оги | |
| 2020. | Клан (серија) | Обезбеђење | |
| 2021. | Коло среће (серија) | Спаса[34] | |
| 2022—2023. | Од јутра до сутра | Филип Вуковић | |
| 2024. | Игра судбине | Влада Златић | |
Референце
уреди- ^ @glumacke_klase Klasa 2009 Profesor: Biljana Mašić на веб-сајту Instagram
- ^ G, M. (16. 10. 2019). „Ivan Zablaćanski progovorio o čuvenom ocu: Ljudi mi često prilaze zbog njega!”. Курир. Приступљено 10. 11. 2020.
- ^ „Оженио се син Миленка Заблаћанског: Иван срећу пронашао крај глумице”. Магазин новости. 28. 8. 2022. Приступљено 28. 8. 2022.
- ^ „Живот је сан”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 30. 08. 2019. г. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 39—40.
- ^ „Зона Замфирова”. Позориште на Теразијама. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 35 2014, стр. 72—73.
- ^ „Plavi anđeo”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 35 2014, стр. 56.
- ^ „Српска трилогија”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 38.
- ^ „Кад су цветале тикве”. Београдско драмско позориште. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 17.
- ^ „Народни посланик”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 38—39.
- ^ „Магареће године”. Позориште „Бошко Буха” Београд. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 72—73.
- ^ „Mamma Mia”. Позориште на Теразијама. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 78.
- ^ „Мистер Долар”. Позориште на Теразијама. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 69—70.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 58.
- ^ „Москвичем до пакла”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 12. 4. 2021. г. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ Годишњак 41 2020, стр. 17.
- ^ „Ружни, прљави, зли”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 29. 05. 2022. г. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ „Цемент Београд”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 29. 8. 2022.
- ^ „Baal”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 13. 06. 2021. г. Приступљено 11. 1. 2023.
- ^ „Зелена чоја Монтенегра”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 29. 8. 2022.
- ^ S, T. (15. 7. 2020). „Gledate ga svakog dana u našoj hit seriji Ovo je sin pokojnog Milenka Zablaćanskog, a malo ko zna da je sa pokojnim ocem igrao u popularnom ostvarenju (foto)”. Ало!. Приступљено 10. 11. 2020.
- ^ „Панта Драшкић – цена части”. Радио-телевизија Србије. 2. 11. 2015. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ „Село гори а баба се чешља”. Радио-телевизија Србије. 15. 10. 2016. Приступљено 19. 4. 2020.
- ^ M, J. (20. 11. 2019). „Sin Milenka Zablaćanskog je u vezi sa glumicom: Oboje ih gledate u hit seriji - i prelep su par”. Блиц жена. Приступљено 10. 11. 2020.
- ^ Ginić, Natalija (14. 12. 2019). „Intervju Ivan Zablaćanski: Kako pobediti samog sebe”. ekspres.net. Приступљено 10. 11. 2020.
- ^ Јунгић Милошевић, Марина (31. 10. 2021). „ИНТЕРВЈУ Иван Заблаћански: Спаса је права посластица за игру”. Вечерње новости. Приступљено 1. 11. 2021.
Литература
уреди- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2013). Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012. (PDF). 34. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Керенац, Весна [ур.] (2014). Годишњак позоришта Србије 2012/2013. (PDF). 35. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2015). Годишњак позоришта Србије 2013/2014. (PDF). 36. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2016). Годишњак позоришта Србије 2014/2015. (PDF). 37. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2019). Годишњак позоришта Србије 2017/2018. (PDF). 40. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2020). Годишњак позоришта Србије 2018/2019. (PDF). 41. Нови Сад: Стеријино позорје. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 07. 2022. г. Приступљено 11. 01. 2023. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе
уреди- Иван Заблаћански Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Иван Заблаћански на сајту Београдског драмског позоришта
- Иван Заблаћански на сајту Tickets.rs
- Иван Заблаћански: Волим да експериментишем („Политика”, 28. фебруар 2023)
