Игнацијус Куту Ачампонг

Игнацијиус Куту Ачампонг (енгл. Ignatius Kutu Acheampong; Златна обала, 23. септембар 1931Акра, 16. јун 1979) био је гански генерал, војни вођа (председник) Гане од 13. јануара 1972. године до 5. јула 1978. године.

Иганцијус Куту Ачампонг
Лични подаци
Датум рођења(1931-09-23)23. септембар 1931.
Место рођењаЗлатна обала,
Датум смрти16. јун 1979.(1979-06-16) (47 год.)
Место смртиАкра, Гана
Професијавојно лице, политичар
6. вођа Гане
13. јануар 1972 — 5. јул 1978.
ПретходникЕдвард Акуфо-Адо
НаследникФред Акуфо

Биографија

уреди

Рођен је у хришћанској породици која вуче корене из племена Ашанти. Похађао је католичке школе у регији.[1] Прикључио се војсци Гане 1959. године, и служио у саставу УН-ове мисије током Конгоанске кризе.

Извршио је 1972. године пуч којим је с власти срушен Кофи Бусија, 2. председник Гане, и демократска влада коју је сачињавала Странка напретка.

На власти је био шест година, но иако је провео многе реформе и својој земљи донео добре ствари, током његове владавине корупција је била неизбежна појава, коју се чак потицало. Када се домогао власти, као војни вођа и шеф државе, а не председник, промакнут је у чин генерала. Касније је такође постављен за председника Већа народног искупљења и Врховног војног већа, два војна режима која су постојала током његова времена.

Свргнуо га је Фред Акуфо, 1978. године, с којим ће касније заједно бити погубљен пред стрељачким водом.[2] Након свргавања с власти, био је у кућном притвору, док га Џери Ролингс није дао ухапсити. Стрељан је у 47. години на једном војном вежбалишту у Акри.

По вери је био хришћанин. Био је ожењен Фаустином, а унук му је успешни играч америчког фудбала Чарли Пепра.

Извори

уреди
  1. ^ Pobee, John S. (1987). „Religion and Politics in Ghana, 1972 -1978. Some Case Studies from the rule of General I. K. Acheampong”. Journal of Religion in Africa XVII (1). BRILL. JSTOR 1581075. 
  2. ^ „The National Redemption Council Years, 1972-79”. Ghana news website. Ghana.co.uk. Архивирано из оригинала 13. 4. 2007. г. Приступљено 21. 8. 2013.