Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.

Избори за Уставотворну скупштину Демократске Федеративне Југославије одржани су 11. новембра 1945. године. Пошто су се политичке партије груписане у тзв. „Удружење опозиционих странака“ одлучиле на бојкот избора, на изборима је учествовала само листа Народног фронта Југославије, чији носилац је био Јосип Броз Тито.^[1]

Избори у два дома

Народни посланици за Уставотворну скупштину су бирани у два дома: Савезну скупштину и Скупштину народа.

Избори народних посланика за Савезну скупштину Уставотворне скупштине врше се по изборним срезовима и изборним окрузима. Изборни окрузи се поклапају са одговарајућим административним окрузима. У оним земљама где нема административних округа, Земаљска изборна комисија ће образовати изборне округе спајањем појединих изборних срезова. Градови: Београд, Загреб, Скопље, Љубљана и Сарајево чине засебне изборне округе. Број посланика за целу државу одређује Савезна изборна комисија према целокупном броју становника установљеном у последњем попису 1931, тако да се на сваких 40.000 бира по један посланик.

Избори народних посланика за Скупштину народа Уставотворне скупштине врше се по федералним јединицама, у Војводини, на Косову и Метохији. Бирачи сваке федералне јединице бирају по 25 посланика, бирачи Војводине 15, а Косова и Метохије 10 посланика.^[2]

Резултати избора

Резултати избора за Савезну скупштину^[3]
федерална јединица (аутономна област)	број бирача	број изашлих		гласали за листу Народног фронта		гласали за „кутију без листе”
Босна и Херцеговина	1.086.112	1.004.964	92,5%	956.809	95,2%	48.155	4,7%
Македонија	580.091	561.666	96,8%	538.353	95,8%	23.313	4,1%
Словенија	724.024	689.910	95,2%	574.318	83,2%	115.592	16,7%
Хрватска	2.076.091	1.905.429	91,7%	1.743.797	91,5%	161.632	8,4%
Црна Гора	193.959	186.447	96,1%	182.595	97,9%	3,852	2.0%
Србија	2.423.099	1.867.701	77,1%	1.654.545	88,5%	213.156	11,4%
Војводина	977.276	901.040	92,2%	769.482	85,4%	131.558	14,6%
Косово и Метохија	322.803	315.312	97,6%	305.148	96,7%	10.614	3,2%
укупно	8.383.455	7.432.469	88,6%	6.725.047	90,5%	707.422	9,5%

Резултати избора за Скупштину народа^[4]
федерална јединица (аутономна област)	број бирача	број изашлих		гласали за листу Народног фронта		гласали за „кутију без листе”
Босна и Херцеговина	1.086.112	999.698	92,0%	941.391	94,1%	58.307	5,8%
Македонија	580.091	561.257	96,7%	538.081	95,8%	23.176	4,1%
Словенија	724.024	689.910	95,2%	567.302	82,2%	122.608	17,7%
Хрватска	2.076.091	1.903.033	91,6%	1.698.417	89,2%	204.616	10,7%
Црна Гора	193.959	186.522	96,1%	181.571	97,3%	4.951	2,6%
Србија	2.423.099	1.885.409	76,7%	1.622.616	87,3%	235.793	12,6%
Војводина	977.276	900.250	92,1%	726.051	80,6%	174.199	19,3%
Косово и Метохија	322.803	314.135	97,3%	299.546	95,3%	14.589	4,6%
укупно	8.383.455	7.440.214	88,7%	6.574.975	88,4%	838.239	11,3%

Изборни окрузи

Изборни окрузи и изборни срезови по федералним јединицама
Федерална јединица	изборни окрузи		број изборних срезова	укупан број изборних срезова
Федерална јединица	број	назив	број изборних срезова	укупан број изборних срезова
НР Босна и Херцеговина	8	Бања Лука	11	58
		Бихаћ	5
		добојски	8
		Сарајево (град)	2
		сарајевски	8
		травнички	6
		тузлански	11
		херцеговачки	7
НР Македонија	5	битољски	7	24
		велешки	3
		Скопље (град)	2
		скопљански	7
		штипски	5
НР Словенија	5	Љубљана (град)	3	29
		љубљански	6
		Марибор	9
		Ново Место	5
		Цеље	6
НР Србија и АКМО	20	Београд (град)	7	101
		београдски	8
		ваљевски	4
		врањски	4
		тимочки	7
		моравски	5
		крагујевачки	5
		крушевачки	5
		новопазарски	3
		лесковачки	5
		нишки	5
		пиротски	4
		пожаревачки	6
		прибојски	6
		прокупачки	3
		чачански	6
		ужички	4
		косовски	5
		метохијски	6
		гњилански	3
НР Хрватска	16	Банија	5	86
		Биоково-Неретва	2
		Бјеловар	8
		Вараждин	9
		Горски Котар	2
		Дарувар	6
		Дубровник	2
		Загреб (град)	5
		Загреб	7
		Задар	2
		Карловац	6
		Лика	4
		Осијек	7
		Славонски Брод	8
		Средња Далмација	6
		Хрватско приморје	3
		Шибеник	4
НР Црна Гора	2	берански	4	9
НР Црна Гора	2	цетињски	5	9
АП Војводина	6	новосадски	8	41
		сомборски	5
		суботички	6
		панчевачки	7
		петровградски	7
		сремскомитровачки	8

Контроверзе

Иако су политички противници Народног фронта, као и бројни страни посматрачи тврдили да су избори били намештени и нелегитимни, а британски амбасадор отворено изразио сумњу у резултате избора, ипак данашњи историчари су сагласни да је Народни фронт био водећа политичка опција и да би Тито свакако победио на изборима али са далеко мањим бројем гласова у случају да је изборни процес био слободнији. Опозиција је била најјача у Шумадији, где су деловале предратне српске странке и у крајевима под утицајем римокатоличке цркве, тј. у Словенији где су били јаки клерикалци и у деловима Хрватске где је била утицајна Хрватска сељачка странка.^[5]

КПЈ се служила застрашивањем политичких противника, агитатори других партија су хапшени, вође политичких странака су јавно прозивани и називани фашистима, победи КПЈ је доприносило и то што су водећи анти-комунисти или погинули током рата или су били у емиграцији, док је 194.000 грађана изгубило право гласа. У ситуацији потпуне медијске контроле, водећа анти-комунистичка партија, српска Демократска странка Милана Грола је могла да агитује само преко својих новина Демократија које су пред изборе престале да се штампају, наводно јер су радници штампарије одбили да штампају за "фашисту Грола" који је против синдиката и радног народа. У пропаганду су биле укључене чак и дечје новине "Пионир" где је Милан Грол приказиван карикатурно у четничкој униформи, уз тврдњу да би сва деца гласала за маршала Тита кад би имала право гласа. Прибегавало се и насиљу, па су тако у Београду дечаку који је продавао новине Демократске странке, СКОЈ-евци полили руке бензином и запалили, док је у селу Умчари на смрт премлаћен учитељ Светозар Дуњић, симпатизер Демократа.^[6]

Референце

^ Hronologija 3 1980, стр. 19.
^ Треће заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и заседање привремене народне скупштине
7-26. август 1945
стенографске белешке
^ „Службени лист ФНРЈ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. стр. 955.
^ „Службени лист ФНРЈ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. стр. 1003.
^ „Komunizam i Jugoslavija: Kako se glasalo na prvim jugoslovenskim izborima posle Drugog svetskog rata”. bbc.com. 11. 11. 2022.
^ „Kako je izgledalo ukidanje parlamentarizma 1945. godine”. talas.rs. 30. 12. 2020.

Литература

Павловић, Момчило (2019). За Тита или за краља: Избори за Уставотворну скупштину 11. новембра 1945. (2. издање). Београд: Институт за савремену историју. стр. 432. ISBN 978-86-7403-228-2.
Цветковић, Срђан (2019). Између српа и чекића: ликвидација "народних непријатеља" - 1944-1953 (2. издање). Београд: Службени гласник. стр. 601. ISBN 978-86-519-1923-0.
Николић, Коста (2022). Мач револуције: ОЗНА у Југославији 1944-1946. (4. издање). Београд: Службени гласник. стр. 230. ISBN 978-86-519-1696-3.
Приређивачи: Цветковић, Срђан и Девић, Немања (2019). ОЗНА: Репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946. - Документи. Београд: Catena Mundi. стр. 600. ISBN 978-86-6343-117-1.

Спољашње везе

Димић, Љубодраг (11. 12. 2021). „Како су изгледали избори за Уставотворну скупштину у Југославији 1945. године”. Вечерње новости. Приступљено 28. 12. 2021.

[FOOTNOTEHronologija_3198019-1] Hronologija 3 1980, стр. 19.

[2] Треће заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и заседање привремене народне скупштине
7-26. август 1945
стенографске белешке

[3] „Службени лист ФНРЈ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. стр. 955.

[4] „Службени лист ФНРЈ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. стр. 1003.

[5] „Komunizam i Jugoslavija: Kako se glasalo na prvim jugoslovenskim izborima posle Drugog svetskog rata”. bbc.com. 11. 11. 2022.

[6] „Kako je izgledalo ukidanje parlamentarizma 1945. godine”. talas.rs. 30. 12. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]