Индијски црвени мунгос

Јавански мунгос (лат. Urva smithii)[2] је врста сисара из реда звери и породице мунгоси (Herpestidae), припада роду Urva. Настањује јужну и централну Индију и Шри Ланку.[1] Латински назив је дат у част британског зоолога Ендруа Смита (1797-1872).[3]

Јавански мунгос
(Urva smithii)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Надред:
Ред:
Подред:
(нерангирано):
Инфраред:
Натпородица:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
U. smithii
Биномно име
Urva smithii
(Gray, 1837)
Распрострањеност врсте
Синоними

Herpestes smithii

Опис

уреди

Крзно индијског црвеног мунгоса је браонкасто и грубо, дуго у задњем делу, али кратко на осталим деловима тела. Дужина главе и трупа је 40-45 центиметара, док је дужина репа износи 36 цм. Реп чини око 75-90% дужине тела. Мужјаци су већи и тежи од женки са тежином од 2,2 килограма; женке теже око 1,2 кг. Одликује га индијски сиви мунгос по већој величини и репу са црним врхом који се делимично јавља на истом подручју.[4]

Распрострањеност и станиште

уреди

Индијски црвени мунгос је углавном шумска животиња и преферира осамљенија подручја. Врста насељава суве шуме, жбуње и отворена подручја. Могу се наћи на надморској висини до 2200 метара. У Шри Ланки, међутим, изгледа да је ограничен на сува подручја на нижим надморским висинама.[5]

Таксономија

уреди

Herpestes smithii је био научни назив који је предложио Џон Едвард Греј 1837. године за зоолошки примерак у колекцији Природњачког музеја у Лондону.[6] Сматра се да сви азијски мунгоси припадају роду Urva.[7]

Подврсте:[8]

  • U. s. smithii
  • U. s. thysanurus
  • U. s. zeylanius

Начин живота

уреди

Индијски црвени мунгос је очигледно углавном активан током дана. Углавном лови сам и храни се птицама, гмизавцима и малим сисарима.[5] Креће се првенствено по земљи, иако се повремено пење на дрвеће. Мало се зна о њиховом репродуктивном понашању. Углавном је усамљена животиња, ретко се може видети у пару током сезоне парења. Међутим, примећене су породичне групе мајки и штенаца које се састоје од око пет јединки.[4]

Живи у густим џунглама, ивицама шума у ​​близини пириначних поља и чајних имања. Међутим, током сукоба са људима веома брзо се повлачи у пукотину или испод стене. Када су сатерани у ћошак, неустрашиво се боре уз гласне и реске повике.[4]

У култури

уреди

У Шри Ланки се ова животиња обично сматра недопадљивом животињом и штеточином. Златна палмина цибетка (Paradoxurus zeylonensis), сасвим друга врста ендемска за Шри Ланку, такође се назива hotambuwa због сличног изгледа и боје.

Референце

уреди
  1. ^ а б Mudappa, D.; Choudhury, A. (2016). Herpestes smithii. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T41617A45208195. 
  2. ^ Urva smithii (J. E. Gray, 1837) in der ASM Mammal Diversity Database
  3. ^ Bo Beolens, Michael Watkins, and Mike Grayson (2009). The eponym dictionary of mammals (на језику: енглески). 1. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. стр. 574. ISBN 978-0-8018-9304-9. 
  4. ^ а б в Yapa, A.; Ratnavira, G. (2013). Mammals of Sri Lanka. Colombo: Field Ornithology Group of Sri Lanka. стр. 1012. ISBN 978-955-8576-32-8. 
  5. ^ а б Prater, S.H. (1971). The Book of Indian Animals (Third изд.). Bombay: Bombay Natural History Society. ISBN 019562169-7. 
  6. ^ Gray, J. E. (1837). „Description of some or little known Mammalia, principally in the British Museum Collection”. The Magazine of Natural History and Journal of Zoology, Botany, Mineralogy, Geology and Meteorology. I (November): 577—587. 
  7. ^ „ASM Mammal Diversity Database”. www.mammaldiversity.org. Приступљено 2021-07-08. 
  8. ^ „Indian marsh mongoose Herpestes palustris Ghose”. Архивирано из оригинала 2003-09-08. г. 

Литература

уреди
  • J. S. Gilchist, A. P. Jennings, G. Veron e P. Cavallini (2009). Family Herpestidae (Mongooses). In: Don E. Wilson, Russell A. Mittermeier (Ed.): Handbook of the Mammals of the World. Volume 1: Carnivores. Lynx Edicions, 2009, pag. 311. ISBN 978-84-96553-49-1.

Спољашње везе

уреди
  •   Медији везани за чланак Urva smithii на Викимедијиној остави
  •   Подаци везани за чланак Urva smithii на Викиврстама