Кабинет
Кабинет је тијело виших државних званичника, које се обично састоји од највиших руководиоца изврше власти. Чланови кабинета обично се називају министри или секретари кабинета. Функција кабинета варира: у неким земљама је колегијално тијело за доношење одлука са колективном одговорношћу, док у другим може функционисати или као чисто савјетодавно тијело или као помоћна институција шефу државе или шефу владе. Кабинету су обично тијело одговорно за свакодневно управљање владом и реаговање на изненадне догађаје, док законодавна и судска грана власти раде одмјерено, на засједањима у складу са другим процедурама.
У неким земљама, посебно оним које користе парламентарни систем (нпр. Уједињено Краљевство), кабинет колективно одлучује о владиним смјерницама, посебно у погледу закона које доноси скупштина. У земљама са предсједничким системом (нпр. Сједињене Америчке Државе), кабинет не функционише као колективни законодавни утицај, него је његова примарна улога званично савјетодавно вијеће шефа државе. На овај начин шеф државе добија мишљења и савјете везане за предстојеће одлуке. Правно, под обје врсте система, вестминстерском варијантом парламентарног и предсједничког система, кабинет „савјетује” шефа државе: разлика је у томе што ће се у парламентарном систему монарх, вицекраљ или церемонијални предсједник готово увијек придржавати овог савјета, док у предсједничком систему предсједник који је и шеф владе и политички лидер може да одступи од савјета кабинета ако се не слаже с њим. У пракси, у скоро свим парламентарним демократијама које не слиједе вестминстерски систем и у три земљ које то чине (Јапан, Ирска и Израел) врло често кабинет не „савјетује” шефа државе, јер има само церемонијалну улогу. Умјесто тога, обично је шеф државе (обично премијер) тај посједује сва средства власти (нпр. у Њемачкој, Шведској итд.) и коме кабинет подноси извјештај.
И у парламентарном и предсједничком систему, службеници кабинета управљају извршним гранама власти, владиним службама или одјељењима. У федералној влади САД то су федерални извршни секретаријати. Кабинети су такође важни покретачи законодавних поступака. Кабинети и министри су обично задужени за припрему предложеног закона у министарствима прије него што се он прослиједи законодавном тијелу. Стога, често већина нових закона заправо потиче од кабинета и његових министарстава.
Спољашње везеУреди
