Кампо Императоре
Кампо Императоре (итал. Campo Imperatore; досл. Императорово поље), је планински травњак који су формирале висоравни изнад масива Гран Сасо д’Италије. Познат и као „Мали Тибет“, налази се у националном парку Гран Сасо, у провинцији Л’Аквила, Абруцо, Италија.[1]
| Кампо Императоре | |
|---|---|
 | |
| Локација | Л’Аквила, Абруцо, Италија |
| Висина | 1,500 до 1,900 m |
| Дужина | 27 km |
| Ширина | 8 km |
| Површина | 80 km2 |
| Геологија | |
| Тип | Планински травњак |
Кампо Императоре је популарна дестинација за снимање филмова; коришћен је за снимање преко 20 филмова, укључујући филмове Американац, The Name of the Rose, Krull, Ladyhawke, Црвена Соња, Il sole anche di notte, и L'Armata ritorna.
У облику је алувијалне равни, укупне дужине од 27 km и ширине од око 8 km.[2] Налази се у близини највећег врха Апенина — Корно Грандеа и најјужнијег ледника у Европи — Калдерона.[2] На сјеверу, окружују га Монте Прена, Монте Аквила и планине Камичија, док га на југу окружују Монте Счиндарела, Месола и Монте Болца.[2]
Надморска висина Кампо Императореа се креће од 1,500 до 1,900 метара, док је укупна површина око 80 km².[1] На западној страни налази се ски центар, који је почео комерцијално пословање током 1920-их као скијалиште, док је касније то постао популарани ски центар, удаљен 132 km од Рима. Хотел у оквиру комплекса претворен је у затвор за Бенита Мусолинија у августу 1943. године, гдје је био док га нису спасили њемачки командоси у септембру 1943.[3][4] Са источне стране долине налази се 4 km дуга стаза за крос кантри, коју одржава сусједни град Казтел дел Монте.
На југоисточној страни Кампо Императореа налазе се средњовјековни планински градови којима је некада владала породица Медичи — Казтел дел Монте и Санто Стефано ди Сесанио, као и рушевине једне од највиших европских тврђава — Рока Каласчије.[5]
На Кампо Императореу налази се Алпска ботаничка башта, која служи за развој и проучавање више од 300 врста биљака, укључујући и ријетке и заштићене врсте, као што су Vaccinium gaultherioides, Gentiana lutea (жута линцура), Leontopodium nivale, (рунолист) и Adonis distorta. Све биљке су навикле на окружење Кампо Императореа.[6]
Такође, станиште је апенинског вука, апенинске дивље мачке и абруцшке дивокозе, која је била близу истребљења, али се врста опоравила заједничким дјеловањем италијанског сектора Свјетске фондације за природу и управе националног парка Гран Сасо.[7] Остале врсте које настањују Кампо Императоре су дивље свиње, лисице, змије бјелоушке и разне врсте птица укључујући сурог орла и сивог сокола.[7]
Такође, у долини се налази опсерваторија Кампо Императоре, огранак римске опсерваторије, за праћење астероида и комета који се крећу близу Земље.[8][1]
Спорт уреди
Ђиро д’Италија уреди
Кампо Императоре је угостио Ђиро д’Италију пет пута, сваки пут је успон био и циљ етапе. Први пут вожен је на петој етапи 1971, када је Висенте Лопез Кариљ побиједио.[9] Други пут вожен је 14 година касније, када је, у оквиру етапе 14, Франко Кјочоли тријумфовао.[10] Године 1989, Данац Јон Карлсен је побиједио у оквиру осме етапе,[11] док је 1999. године, Кампо Императоре био циљ осме етапе, вожене од Пескаре. Тријумфовао је Марко Пантани,[12] који је био лидер до претпоследње етапе, када је прије почетка етапе дисквалификован јер је имао висок ниво хематокрита, што указује на допинг крвљу, познат као ЕПО.[13][14] Након 19 година, Кампо Императоре је био циљ девете етапе, вожене од Пезко Саните. Побиједио је Сајмон Јејтс.[15]
| Година | Етапа | Старт и циљ | Дистанца (km) | Побједник етапе |
|---|---|---|---|---|
| 1971. | 5 | Pescasseroli — Кампо Императоре | 198 |  Висенте Лопез Кариљ
|
| 1985. | 14 | Фрозиноне — Кампо Императоре | 195 |  Франко Кјочоли
|
| 1989. | 8 | Рим — Кампо Императоре | 179 |  Јон Карлсен
|
| 1999. | 8 | Пескара — Кампо Императоре | 253 | Марко Пантани
|
| 2018. | 9 | Пезко Санита — Кампо Императоре | 224 |  Сајмон Јејтс
|
| 2023. | 7 | Капуа — Кампо Императоре | 218 | Давиде Баис
|
Референце уреди
- ^ а б в „The Campo Imperatore Imperative”. lifeinabruzzo.com. Архивирано из оригинала 26. 04. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ а б в „L'Altopiano di Campo Imperatore”. gransassolagapark.it (на језику: италијански). Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ Whittam, John (2005). Fascist Italy. Manchester University Press. ISBN 0-7190-4004-3.
- ^ Annussek, Greg (2005). Hitler's Raid to Save Mussolini. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81396-2.
- ^ „Not To Be Missed Near Castel Del Monte”. ilrifugiodelpastore.com. Архивирано из оригинала 16. 05. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Alpine Botanical Garden”. univaq.it. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ а б „Parco Nazionale del Gran Sasso e Monti della Laga”. naturaitalia.it (на језику: италијански). Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Dov'è e come si raggiunge l'Osservatorio di Campo Imperatore”. oa-roma.inaf.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 22. 6. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1971 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1985 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1989 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1999 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ Dauncey & Hare 2003, стр. 232.
- ^ „Pantani: Future 'in doubt'”. BBC. 5. 6. 1999. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2018 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020.
Цитирана библиографија уреди
- Dauncey, Hugh; Hare, Geoff (2003). The Tour De France, 1903–2003: A Century of Sporting Structures, Meanings and Values. London: Frank Cass & Co. ISBN 978-0-203-50241-9. Приступљено 25. 5. 2020.
- Whittam, John (2005). Fascist Italy. Manchester University Press. ISBN 0-7190-4004-3.
- Annussek, Greg (2005). Hitler's Raid to Save Mussolini. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81396-2.
