Капампангански језик

капампангански језик
капампангански језик
amánung kapampangan; amánung sísuan
	Amanung sisuan (kapampangan),; капампанганско писмо
Изговор	[kapamˈpaŋan]
Говори се у	Филипини
Регион	Пампанга, јужни Тарлак, североисточни Батаан, западни Булакан, југозападна Нуева Есиха и југоисточни делови Замбалеса етнолингвистичка група: Капампанган број говорника: 1,9 милиона (попис 1990)
Језичка породица	аустронезијски малајско-полинезијски филипински северни филипински централни лузонски капампангански језик; ; ; ; ;
Писмо	латиница; (капампангански алфабет); историјско писмо: кулитан
Званични статус
Службени језик у	; регионални језик Филипина
Регулише	Комисија за филипински језик; памп. Komisyun king Amanung Filipinu; таг. Komisyon sa Wikang Filipino
Језички кодови
ISO 639-3	; pam – пампанга
	Говорно подручје капампанганског језика
	Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћете видети знаке питања, кутије или друге симболе уместо уникод карактера.

(Ка)пампангански језик или (ка)пампанган (памп. ) један је од главних језика Филипина.

Име

Друго име за овај језик је пампанго, а у неретко се користи и назив аманунг сисуан (amánung sísuan — досл. „гајени” или „неговани” језик). Године 2012. капампангански језик је постао један од примарних језика Филипина, па се учи и формално проучава у свим школама и универзитетима.^[2]

Говорно подручје

Овај језик се говори у провинцији Пампанга, на равницама Централног Лузона, у јужном делу провинције Тарлак те на североистоку Батаана; ова подручја углавном насељава етничка група Капампанган. Језик такође разуме мањи део популације неких општина Булакана и Нуева Есихе, као и аутохоно становништво Аета (Аита, Агта) из Замбалеса.

Види још

Референце

^ Philippine Census, 2000. Table 11. Household Population by Ethnicity, Sex and Region: 2000.
^ Ammon, Ulrich; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J. (2006). Sociolinguistics: an international handbook of the science of language and society. 3. Walter de Gruyter. стр. 2018. ISBN 978-3-11-018418-1. Приступљено 22. 11. 2016.

Литература

Ammon, Ulrich; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J. (2006). Sociolinguistics: an international handbook of the science of language and society. 3. Walter de Gruyter. стр. 2018. ISBN 978-3-11-018418-1. Приступљено 22. 11. 2016.
Bautista, Ma. Lourdes S. (1996). An Outline: The National Language and the Language of Instruction. у: Readings in Philippine Sociolinguistics. Manila: De La Salle University Press, Inc. 223.
Bergaño, Diego (1860). Vocabulario de la Lengua Pampanga en Romance. Manila: Imprenta de Ramirez y Giraudier. 2.
Castro, Rosalina Icban (1981). Literature of the Pampangos. Manila: University of the East Press.
Fernández, Eligío (1876). Nuevo Vocabulario, ó Manual de Conversaciónes en Español, Tagálo y Pampángo. Binondo: Imprenta de M. Perez.
Forman, Michael (1971). Kapampangan Grammar Notes. Honolulu: University of Hawaii Press.
Gallárdo, José (1985/86). Magaral Tang Capampangan. у: Máyap a Balità. Gallárdo, José; ур. San Fernando: Archdiocese of San Fernando.
Henson, Mariano A. (1965). The Province of Pampanga and Its Towns: A.D. 1300–1965. Angeles City: Mariano A. Henson. 4.
Kitano Hiroaki (1997). Kapampangan. у: Facts About The World's Major Languages. Garry, Jane; ур. New York: H. W. Wilson.
Lacson, Evangelina Hilario (1984). Kapampangan Writing: A Selected Compendium and Critique. Ermita, Manila: National Historical Institute.
Manlapaz, Edna Zapanta (1981). Kapampangan Literature: A Historical Survey and Anthology. Quezon City: Ateneo de Manila University Press.
Panganiban, J. V. (1972). Diksyunaryo-Tesauro Pilipino-Ingles. Quezon City: Manlapaz Publishing Co.
Pangilinan, Michael Raymon M. (2004). Critical Diacritical. у: Kapampangan Magazine Cato, Elmer G. ур. Angeles City: KMagazine. XIV: 32—33.
Samson, Venancio (2004). Problems on Pampango Orthography. у: Kapampangan Magazine. Cato, Elmer G. ур. Angeles City: KMagazine. XII: 32—33.
Tayag, Katoks Renato (1985). The Vanishing Pampango Nation. Recollections and Digressions. Escolta, Manila: Philnabank Club c/o Philippine National Bank.
Turla, Ernesto C. (1999). Classic Kapampangan Dictionary.

Спољашње везе

[1] Philippine Census, 2000. Table 11. Household Population by Ethnicity, Sex and Region: 2000.

[gruyter-2] Ammon, Ulrich; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J. (2006). Sociolinguistics: an international handbook of the science of language and society. 3. Walter de Gruyter. стр. 2018. ISBN 978-3-11-018418-1. Приступљено 22. 11. 2016.

[2]

капампангански језик
amánung kapampangan amánung sísuan
Amanung sisuan (kapampangan), капампанганско писмо
Изговор	[kapamˈpaŋan]
Говори се у	Филипини
Регион	Пампанга, јужни Тарлак, североисточни Батаан, западни Булакан, југозападна Нуева Есиха и југоисточни делови Замбалеса етнолингвистичка група: Капампанган број говорника: 1,9 милиона (попис 1990)
Језичка породица	аустронезијски малајско-полинезијски филипински северни филипински централни лузонски капампангански језик
Писмо	латиница (капампангански алфабет) историјско писмо: кулитан
Званични статус
Службени језик у	регионални језик Филипина
Регулише	Комисија за филипински језик памп. Komisyun king Amanung Filipinu; таг. Komisyon sa Wikang Filipino
Језички кодови
ISO 639-3	`pam` – пампанга
Говорно подручје капампанганског језика
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћете видети знаке питања, кутије или друге симболе уместо уникод карактера.