Катарина Стојановић (глумица)

Катарина Стојановић (Косовска Митровица, 1980) је српска глумица Центра за културу и образовање Раковица у Београду.

Катарина Стојановић
Катарина Стојановић
Лични подаци
Датум рођења(1980-00-00)1980.(43/44 год.)
Место рођењаКосовска Митровица, СФРЈ
Занимањеглумица
Рад
Битна улогаЛела, (Деца пакла)
Вања (Драга Јелена Сергејевна)
Јана (Разбојници Баната)
монахиња Теодора (Пророчанство Немањине жене)

Биографија уреди

Дипломирала је на Факултету уметности у Приштини на драмском одсеку, за позориште, филм, радио и телевизију. Године 1997. учествовала је на великој сцени Народног позоришта Приштина, у представама позоришног и филмског режисера Југа Радивојевића. Због ратних дешавања на Косову и Метохији и бомбардовања СФРЈ, преселила се у Београд где је наставила са уметничким радом.

Професионални рад уреди

Први њен пројекат је монодрама „Лилика” по тексту Драгослава Михајловића реализована 2001. године, са запаженим позитивним оценама од стране позоришних уметника и критичара. Од стране Удружења драмских уметника Србије и Секретаријата за културу Србије додељен јој је статус самосталног драмског уметника у оквиру којег наставља даљи рад. На позив Милорада Мандића Манде и Саше Пантића, играла је у великом новогодишњем спектаклу у Дому Синдиката у Београду, са колегама Бранком Бабовићем, Милицом Благојевић, Бором Ненићем, Ањом Радојковић и многим другима. Серија истих представа је такође реализована у оквиру Гранд продукције Саше Поповића. Са њима је стекла публику у Београду, широм Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

По комаду „Чаробна фрула” Волфанга Амадеуса Моцарта, у јединој луткарској опери у свету и у Србији, Катарина је тумачила главни лик принцезе Памине. За допринос на истој представи, награђена је многим захвалницама и признањима. Каријеру наставља 2004. године на сцени Центра за културу Раковица у Београду, главном улогом у представи „Црвенкапа и збуњени вук” по тексту Радета Павелкића у режији драмског уметника Игора Дамњановића. Следе наступи и главне улоге како на дечијој, тако и на вечерњој сцени: „Графит за моју Ану” Моме Капора, „Како су се волеле две жабе”, „Успавана лепотица”, „Петар Пан”, „Гусарско благо”, „Пепељуга”[1], а посебно се истакла у вечерњим представама „Деца пакла” по тексту Јована Букелића у драматизацији Радомира Путника, у режији Миомира Микија Стаменковића, као и у представама „Да ли је то била шева” Милана Кундаковића и „Драга Јелена Сергејевна” по тексту Људмиле Разумовске у режији Слободана Ж. Јовановића. Изводећи улоге у тим представама успешно је наступала на културним манифестацијама, од „Лета на Гардошу”, много пута под покровитељством општине Земун и Града Београда до „Барских љетописа” у Бару.

Упоредо са културном каријером, добија главну женску улогу у првом делу документарног филма „Разбојници Баната” у режији Ивана Ракиџића, у којем игра са колегама: Властом Велисављевићем, Миленком Павловим, Миланом Цацијем Михаиловићем и другима. Радња филма који није представљен јавности смештена је у Војводини у периоду од 18. до 19. века.[2]

У оквиру мултимедијалне представе књижевника Драгана Дамјановића „Пророчанство Немањине жене” Катарина је дала свој допринос у обнови манастира Св. Анастасије код Куршумлије. У представи је играла са певачицом Мајом Николић и колегиницом Аном Сакић.[3] Након успешне и одлично медијски испраћене премијере истоимене представе, Катарина је наставила турнеју тумачећи лик монахиње Теодоре. На свечаној концертној, градској манифестацији „Видовданске свечаности” 2017. године, под покровитељством Покрета за Косово и Метохију, Владине канцеларије за Косово и Метохију и Министарства за културу Србије, водила је културни програм о Косову и Метохији.

Осим што је имала премијеру представе Принцеза на зрну грашка у којој је тумачила главну улогу, Катарина је играла у необјављеном филму - мелодрами са елементима трилера Сам редитељке Милене Грујић са колегама Ањом Мандић, Сашом Торлаковићем и другима.

Награде и признања уреди

Поред многобројних захвалница и признања, 2017. године, одлуком Српске Краљевске Академије научника и уметника, награђена је значајним и престижним признањем за допринос култури и очувању нематеријалне културне баштине државе Србије.

Признањем, Дама 2017. организатори су крунисали глумичин јубиларни 15. годишњи рад.[4]

Извори уреди

  1. ^ „Pepeljuga – nova predstava u pozorištu „Cvrle“, subota 12. novembar!”. Centar za kulturu Rakovica. Архивирано из оригинала 01. 08. 2017. г. Приступљено 1. 8. 2017. 
  2. ^ „Razbojnici Banata – novi dokumentarno-igrani film”. Logično. Приступљено 1. 8. 2017. 
  3. ^ „Jutro Online – Katarina Stojanovic – (TV KCN 20.04.2017)”. TV KCN. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 1. 8. 2017. 
  4. ^ „Katarini Stojanović uručeno prestižno priznanje ,,Dama 2017. godine. Glossy. Архивирано из оригинала 16. 02. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2018. 

Спољашње везе уреди