Власта Велисављевић
Властимир „Власта“ Велисављевић (Београд, 28. јул 1926 — Београд, 24. март 2021) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
| Власта Велисављевић | |
|---|---|
.jpg) Власта Велисављевић у представи Госпођа министарка Позоришта Бошко Буха. | |
| Пуно име | Властимир Велисављевић |
| Надимак | Власта |
| Датум рођења | 28. јул 1926. |
| Место рођења | Београд Краљевина СХС |
| Датум смрти | 24. март 2021. (94 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
| Пребивалиште |  Београд |
| Држављанство | Србија |
| Религија | православни хришћанин |
| Деца | 1 |
| Активни период | 1938—2021 |
| Образовање | Позоришна академија у Београду |
| Занимање | глумац |
| Битна улога | Бољи живот - мр Властимир Ђорђевић Тесна кожа 2 - адвокат Мићко Тесна кожа 4 - Трпковић Отворена врата - ујка Тома Мала ноћна музика - Баба Ната Живот је марш - Цар Франц Јозеф Агенција за СИС - Деда Аврам Кафаница близу СИС-а - Деда Аврам Сељаци - Деда Миле |
| Веза до IMDb-а | |
БиографијаУреди
Властимир Велисављевић је рођен 28. јула 1926, у Београду. Његов отац Милан Велисављев је био ложач, пореклом из Новог Бечеја, који је презимену додао "ић" пошто се доселио у Србију. Мајка Ангелина Гина била је домаћица и умрла је врло млада, тако да је отац играо важну улогу у Властином одрастању.[1] Породица је становала у Хартвиговој (данас: Београдској) улици када се Власта родио, а касније су се преселили на Дорћол.
Похађао је Основну школу "Краља Александра " која се налазила у Дечанској улици. У згради ове школе је данас смештена Музичка школа „Мокрањац”.
Како је његов отац 1935. године радио као хаузмајстор (настојник куће) руске грофице Софије Сергејевне Мишкине у Коларчевој бр. 3, имао је прилику да упозна чувеног руског оперског певача Фјодора Ивановича Шљапина, који му је поклонио две карте за оперу Мусоргског "Борис Годунов", у којој је наступао.[2] За одлазак на овај догађај, Власти је једна комшиница сашила посебно одело, те је читава атмосфера на њега оставила утисак. Као дечак је гледао и трку око Калемегдана за Велику награду Београда 1939. године.
Глумом је почео да се бави 1938. у Народном позоришту на сцени Мањежа,[3] где је тада било Рода позориште које је водила Маргита Гита Предић, кћерка комедиографа Бранислава Нушића.[3]
Власта je 1943. био ухапшен и одведен је у нацистички логор Дортмунд Херде, у коме је био приморан да обавља физичке послове.[3] Из логора је успео да побегне, уз помоћ једног од мајстора у фабрици, који му је дао немачку пропусницу, захваљујући којој је успео да стигне назад у Београд.[3] Пре Другог светског рата је продавао Политику и тако зарађивао први новац.[4]
Након рата, Власта је са неколико другова покушао да побегне у Сједињене Америчке Државе, али је био ухваћен и одведен у затвор на Ади Циганлији.[3] Иако његово име није у списку заточеника логора Голи оток,[5] тврдио је да је провео и три године у затвору на Голом отоку, на који је наводно одведен 1950. након што су код њега пронашли руске књиге, које су тада биле забрањенe.[6] Према његовим речима, он није желео да изда кума, који је био пуковник Југословенске армије, којег су оптуживали да је стаљиниста.[3][6]
Приликом хапшења, он је био студент треће године Позоришне академије у Београду, на којој је касније и дипломирао, у класи Мате Милошевића.[6] Студирао је на класи заједно са Оливером Марковић, Ђузом Стојиљковићем, Предрагом Лаковићем, Михаилом Викторовићем. Сарађивао је са бројним редитељима, а његове реплике препричавају се међу свим генерацијама. Млађи су га запамтили по улози баба Нате у филму Мала ноћна музика, а љубитељи позоришта по томе што је више од 1.600 пута са колегама на сцени ЈДП-а играо представу "Буба у уху". Ипак, најширу популарност стекао је улогом магистра Ђорђевића у серији Бољи живот. Власта је доживотни почасни је члан Југословенског драмског позоришта у Београду.[7]
Председник Републике Србије Томислав Николић је на Сретење - Дан државности Србије 15. фебруара 2017. године, Власту Велисављевића одликовао Златном медаљом за заслуге.[8]
Смрт и сахранаУреди
Мада се претходно вакцинисао, оболео је од Ковид 19 и примљен у болницу 18. марта 2021. године.[9] Преминуо је 24. марта 2021. године.[10] Сахрањен је на Светски дан позоришта 27. марта 2021. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Опело је служио презвитер Оливер Суботић, а кратак посмртни говор је одржао Ирфан Менсур.[11]
У некрологу објављеном у Недељнику (1. април 2021), Бранко Росић је рекао да је Власта Велисављевић: „чудновата наша верзија Чака Нориса... (...) ...нека неуништивост.”[12]
Приватни животУреди
Три пута се женио[3] и има ћерку Дубравку, из првог брака.[6]
Био је ватрени навијач Црвене звезде.[13]
ФилмографијаУреди
| 1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | 2000 ▼ | 2010 ▼ | 2020 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 1 | 7 | 2 | 6 | 7 | 16 | 6 | 0 | 47 |
| ТВ филм | 0 | 15 | 22 | 9 | 12 | 3 | 0 | 0 | 61 |
| ТВ серија | 0 | 8 | 15 | 3 | 5 | 13 | 12 | 3 | 59 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 | 2 | 2 | 0 | 8 |
| ТВ кратки филм | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 |
| Кратки филм | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 2 | 0 | 3 |
| Укупно | 1 | 30 | 43 | 20 | 25 | 33 | 22 | 3 | 181 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950-е ▲ | |||
| 1959. | Ноћи и јутра | Гитариста (као В. Велисављевић) | |
| 1960-е ▲ | |||
| 1962. | Три приче о Џефу Питерсу | ||
| 1962. | Јунаци дана | ||
| 1962. | Медаљон са три срца | ||
| 1963. | Ципелице од крокодилске коже | ||
| 1963–1964. | На слово, на слово (ТВ серија) | ||
| 1964–1966. | Код судије за прекршаје | ||
| 1964. | Мали концерт за сузе и гитару | ||
| 1964. | Пут око света | Бен-Саид | |
| 1966. | Орлови рано лете | Лазаров отац | |
| 1967. | Љубав до гроба, последња | ||
| 1967. | Љубав преко ноћи | Газда | |
| 1967. | Јутро | ||
| 1967. | Смоки | ||
| 1967. | Круг двојком | ||
| 1967. | Височка хроника | Козарев Валентин | |
| 1967. | Дежурна улица | Помоћник директора | |
| 1968. | Бекство | Ађутaнт Хлудова | |
| 1968. | Сајам на свој начин | ||
| 1968. | Тим који губи (ТВ) | ||
| 1968. | Бекства | ||
| 1968. | Горски цар | ||
| 1968. | Максим нашег доба | ||
| 1969. | Тања | ||
| 1969. | Непријатељ народа | ||
| 1969. | Пут господина Перисона | ||
| 1969. | Покојник (ТВ) | Милан Новаковић | |
| 1969. | Код зеленог папагаја | ||
| 1969. | Закопајте мртве | ||
| 1970-е ▲ | |||
| 1970. | Дан који треба да остане у лепој успомени | ||
| 1970. | Зид и ружа | ||
| 1970. | Крунисање | ||
| 1970. | Рођаци | ||
| 1971. | Музички аутомат | ||
| 1971. | На слово, на слово | ||
| 1971. | Чедомир Илић | Краљев официр 2 | |
| 1971. | Нирнбершки епилог | Маршал Фридрих Паулус | |
| 1971. | Чеп који не пропушта воду | Шофер | |
| 1970–1971. | Леваци | Конобар | |
| 1971. | С ванглом у свет | ||
| 1971. | Дипломци | Лекар | |
| 1972. | Роман са контрабасом | ||
| 1972. | Један ујак Хојан | ||
| 1972. | Самоубица (ТВ) | Никифор Арсењевич Пугачов | |
| 1972. | Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму | ||
| 1972. | Злочин и казна | Жандарм | |
| 1972. | Заслуге | ||
| 1972. | Буба у уху | Огистен Ферајон | |
| 1972. | Девојка са Космаја | ||
| 1972. | Мајстори | Муштерија код Жаклине | |
| 1973. | Личност којој се дивим | ||
| 1973. | Самртно пролеће | ||
| 1973. | Они лепи рођендани | ||
| 1973. | Пикник на фронту | Болничар 1 | |
| 1973. | Камионџије | Риста | |
| 1973. | Опасни сусрети | ||
| 1974. | Пинг без понга | ||
| 1974. | Позориште у кући 2 | Председник кућног савета | |
| 1974. | Димитрије Туцовић (ТВ серија) | ||
| 1975. | Повратак лопова | Милутин | |
| 1975. | Доле са оружјем | Наредник стрељачког вода | |
| 1975. | Голгота | ||
| 1975. | Соба са пет зидова | ||
| 1975. | Крај недеље | Сима, шеф смене | |
| 1975. | Позориште у кући 3 | Бане | |
| 1975. | Ђавоље мердевине | ||
| 1975. | Драги, буди ми непознат | ||
| 1976. | Грлом у јагоде | ||
| 1977. | Роман са контрабасом | ||
| 1977. | Васа Железнова | ||
| 1977. | Усијане главе | бомбонџија Ива | |
| 1977. | Црни дани | ||
| 1977. | Више од игре | Витомир Илић | |
| 1978. | Сироче | ||
| 1979. | Приповедања Радоја Домановића | Стеван Сремац | |
| 1979. | Освајање слободе | Васпитач | |
| 1980-е ▲ | |||
| 1981. | На рубу памети (ТВ) | ||
| 1981. | Светозар Марковић | ||
| 1982. | Шпанац (серија) | Средоје Кнежевић, председник општине Бела Црква | |
| 1982. | Идемо даље | Комесар | |
| 1982. | Три сестре | ||
| 1983. | Сумрак | ||
| 1983. | Дани АВНОЈ-а (ТВ мини серија) | ||
| 1984. | Нема проблема | Милојко Пајковић | |
| 1986. | Црна Марија | Дискографски уредник | |
| 1987. | Погрешна процена | Петар Бајаловић | |
| 1987. | Место сусрета Београд | Трговац Мајер Рудолф | |
| 1987. | Тесна кожа 2 | Мићко | |
| 1987–1988. | Вук Караџић | ||
| 1987–1988. | Бољи живот | мр Властимир Ђорђевић | |
| 1988. | Новогодишња прича (ТВ) | ||
| 1988. | Браћа по матери | ||
| 1989. | Бој на Косову | Сељак са сеном | |
| 1989. | Госпођа министарка | Сава Мишић | |
| 1989. | Осми дан у недељи | ||
| 1989. | Бољи живот | мр Властимир Ђорђевић | |
| 1990-е ▲ | |||
| 1990. | Ваљевска болница | Милован | |
| 1990–1991. | Бољи живот 2 | мр Властимир Ђорђевић | |
| 1991. | Тесна кожа 4 | Трпковић | |
| 1992–1993. | Волим и ја неранџе... но трпим (серија) | Саветник | |
| 1993. | Боље од бекства | Ватрогасац | |
| 1993. | Омнибус '93 | ||
| 1993. | Нападач | Газда | |
| 1994. | Дневник увреда 1993. | Карло | |
| 1994. | Биће боље | Миланче | |
| 1994. | Жеља звана трамвај | Београђанин | |
| 1994. | Милена из Прага | Руски официр | |
| 1995. | Симпатија и антипатија | Атанасије | |
| 1995. | Све ће то народ позлатити | Полицијски службеник | |
| 1995. | Тераса на крову | Руди | |
| 1995. | Отворена врата | Томислав Павловић | |
| 1996. | Иван (ТВ) | Сима | |
| 1997. | Кир Јања | Слуга Петар | |
| 1997. | Гардеробер | Глостер | |
| 1997. | Горе доле | Лале „Коперфилд“ | |
| 1998. | Судбина једног разума | ||
| 1998. | Купи ми Елиота | Златар | |
| 1999. | Код мале сирене | ||
| 1999. | Нож | ||
| 2000-е ▲ | |||
| 2001. | Метла без дршке 5 | Деда | |
| 2002. | Посета младе даме | Деда | |
| 2002. | Лавиринт | Милутин | |
| 2002. | Лавиринт (ТВ серија) | Милутин | |
| 2002. | Мала ноћна музика | Баба Ната | |
| 2002. | Кордон | Пролазник са кучетом | |
| 2003. | Живот је марш | Цар Франц Јозеф | |
| 2003. | Лаки и Маки | ||
| 2003. | Добре намере | ||
| 2003. | Наша мала редакција | Деба | |
| 2003. | Казнени простор 2 | Председников отац | |
| 2004. | Шарене каже | ||
| 2004. | Смешне и друге приче | ||
| 2004. | Пљачка Трећег рајха | Рецепционер | |
| 2004. | Пад у рај | Човек из пратње | |
| 2004. | Сан зимске ноћи | Пецарош | |
| 2004. | Црни Груја 2 | Старац Фочо од 100 љета | |
| 2004. | Лифт | Пензионер | |
| 2005. | Ивкова слава | Владика | |
| 2006. | Оптимисти | Кућепазитељ | |
| 2006–2007. | Агенција за СИС | Деда Аврам | |
| 2007. | Промени ме | Радован | |
| 2007. | С. О. С. - Спасите наше душе | Кувар | |
| 2007. | Четврти човек | ||
| 2006–2007. | Сељаци (серија) | Деда Миле | |
| 2007. | Наша мала клиника (серија) | Доктор Алтарац | |
| 2008. | Абсурдистан | Ветеран | |
| 2008–2015. | Улица липа (серија) | Ђорђе | |
| 2009. | Тамо и овде | Драги | |
| 2009. | Ђавоља варош | Гинеколог у пензији | |
| 2009. | Медени месец | Доктор | |
| 2009. | Оно као љубав (серија) | Власта | |
| 2010-е ▲ | |||
| 2010. | Златна лига (кратки филм) | Деда | |
| 2010. | Сва та равница (серија) | Чича Галуп | |
| 2011. | Мешано месо (серија) | Смрт | |
| 2011. | Бели лавови | Деда из зграде | |
| 2011. | Како су ме украли Немци | Берберин | |
| 2012–2014. | Војна академија (серија) | Рисов деда | |
| 2012. | Кад сване дан | домар | |
| 2012. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Тома Цвијовић | |
| 2013. | На путу за Монтевидео | Тома Цвијовић | |
| 2013–2015. | Звездара (ТВ серија) | Бркић | |
| 2013. | Мамарош (филм) | Пензионер/Тајни агент | |
| 2013. | Држава | ||
| 2013. | Војна академија 2 | Рисов деда | |
| 2013–2014. | Отворена врата | Томислав Павловић/баба Томанија | |
| 2014. | Мала историја Србије | Јован Ђорђевић | |
| 2014. | Ургентни центар | господин Андрић | |
| 2014. | Европа, бре! | деда | |
| 2014. | Усуд | ||
| 2015. | Главом кроз зид | пензионер | |
| 2015. | Луд, збуњен, нормалан | Славољуб | |
| 2016. | Сумњива лица | Таса | |
| 2016. | Немој да звоцаш | доктор Луне | |
| 2017. | Santa Maria della Salute | деда | |
| 2017. | Жаба | старац | |
| 2018. | Мамини синови | доктор Поцковић | |
| 2019. | Такси блуз | декица | |
| 2019. | Није све као што изгледа | Мунгосов деда | |
| 2019. | Пси лају, ветар носи | стари адвокат | |
| 2019. | Швиндлери | Нићифор | |
| 2020-е ▲ | |||
| 2020. | Камионџије д. о. о. | Влаки члан групе “Заувек млади” | |
| 2020. | Клан | електричар | |
| 2021. | Александар од Југославије | владика | |
НаградеУреди
Златна медаља за заслуге, поводом Дана државности Републике Србије, 2017. године- Златни ћуран за животно дело, на Данима комедије у Јагодини, 2017. године
- Нушићева награда за животно дело, на Нушићевим данима у Смедереву, 2014. године
- Најбоља епизодна мушка улога, на 37. филмским сусретима у Нишу, 2002. године за улогу баба Нате у филму Мала ноћна музика
- Награда "Милорад Мандић Манда", за улогу Сретена у филму Такси блуз, 2019. године
- Доживотни почасни члан Југословенског драмског позоришта, 2018. године
- Годишња награда Југословенског драмског позоришта, 2017. године
.png){kind=small}
ИзвориУреди
- ^ „In memoriam: Властимир Власта Велисављевић (1929-2021)”. НИН. 3666: 67. 1. април 2021.
- ^ Koprivica, Božo (1. april 2021). „Sećanje: Vlasta Velisavljević (1926-2021)”. Vreme. 1578: 28.
- ^ а б в г д ђ е „НЕВСВЕK ИНТЕРВЈУ Власта Велисављевић: Нисам авантуриста. Ја сам разбојник!”. Невсвек Србија (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2017. Приступљено 03. 02. 2017.
- ^ „Политику” сам и продавао („Политика”, 25. јануар 2019)
- ^ „Spisak zatočenika”.
- ^ а б в г Трошељ, Славко. „Сместили су ме у затвор, не због политике – већ због моје етике”. Политика Онлајн (на језику: српски). Приступљено 03. 02. 2017.
- ^ „Власта Велисављевић (Народно позориште сомбор)”. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2012. Приступљено 04. 02. 2013.
- ^ „Укази о одликовањима”. Председник Републике Србије.
- ^ „Власта Велисављевић у болници због коронавируса”. РТС. 18. март 2021.
- ^ „Преминуо Власта Велисављевић”. Вечерње новости.
- ^ „Vlasta Velisavljević sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu”. N1. 27. mart 2021.
- ^ Rosić, Branko (1. april 2021). „In memoriam Vlastimir Velisavljević (1926-2021) - Vlastian menjaža”. Nedeljnik. 481: 7.
- ^ „ИН МЕМОРИАМ: Власта Велисављевић”. ФК Црвена звезда.
Спољашње везеУреди
- Власта Велисављевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Кренуо у Америку, стигао у нишки затвор („Политика“, 29. август 2011)
- Очекујем да глумци сами перу своје костиме („Политика“, 8. мај 2012)
- Власта Велисављевић: Остали смо само Ђуза и ја („Вечерње новости“, 2. август 2013)
- Сместили су ме у затвор, не због политике – већ због моје етике („Политика”, 23. октобар 2016)
- Новости - Власта Велисављевић: Живим радост у сваком детаљу
- Имао сам по пет-шест наслова. Сад ме нико неће, не зову ме (Б92, 1. април 2018)
- Стругар, В. (21. 8. 2019). „Власта Велисављевић: Замислите, најстарији сам у екипи”. Вечерње новости. Приступљено 22. 8. 2019.
- Одлазак легенде: Власта је био део прве класе Позоришне академије, заједно са великанима (Б92, 24. март 2021)