Каљазин

Каљазин
Калязин
Каљазин; Калязин
	Поглед на део града са Волге, на слици Потопљени звоник
	Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Средишњи ФО
Област	Тверска област
Рејон	Каљазински рејон
Основан	први помен 1434.
Статус града	1775.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	13.397
Географске карактеристике
Координате	57° 14′ 00″ С; 37° 51′ 00″ И / 57.233333° С; 37.85° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	120 m
	Каљазин Каљазин на карти Русије
	Каљазин Каљазин на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број	171570, 171571, 171573
Позивни број	+7 48249
Регистарска ознака	69
ОКАТО код	28 222 501
ОКТМО код	28 622 101 001
Веб-сајт
	kalyazin.ru

Каљазин (рус. Калязин) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Каљазинског рејона смештеног на крајњем југоистоку Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 13.397 становника.

Каљазин се често сврстава међу градове Златног прстена Русије.

Географија уреди

Град се налази на десној обали реке Волге, односно тачније на десној обали вештачког Угличког језера насталог преграђивањем корита Волге током 1930-их година, на око 190 км северозападно од главног града земље Москве. На готово једнаком растојању налази се и административни центар области, град Твер (југозападно). Град лежи на мест где се река Жабња улива у Волгу, на надморској висини од 120 m.

Историја уреди

У летописима из XII века помиње се насеље Никола на Жабњи које се налазило на месту данашњег модерног града. Након што је на том месту почетком XV века основан православни манастир посвећен Светој Тројици (касније познат као Троицки Макаријев манастир, по свом оснивачу монаху Макарију Каљазинском) нагло је порасла и важност самог насеља. У писаим изворима насеље Каљазин први пут се помиње 1434. године.^[1] О манастиру је писао извесни тверски трговац и путописац Афанасиј Никитин који се ту боравио неко време 1466. у пропутовању ка Индији.

Манастирско насеље и Никољска слобода („слобода“ је био тип насеља ослобођен плаћања пореза) су крајем XVII века спојени у јединствено насеље Каљазинску слободу.

Указом императорке Катарине Велике из 1775. Каљазин добија административни статус града окружне субординације. Током XVIII и XIX века Каљазин је био важан трговачки град у којем су се два пута годишње одржавали важни сајмови, а крајем XIX века у граду почиње да се развија и знатнија занатска делатност.

Највећу трагедију у својој историји град је доживео крајем 1930-их година када је услед испуњавања вештачке акумулације Угличког језера у целости потопљено старо историјско језгро града, укључујући и Макаријев манастир. Изван воде је остао једино црквени звоник који данас представља најважнији туристички симбол града, познат као Потопљени звоник.

Дана 19. новембра 2001. године у 21:19 сати по московском времену, на око 24 км југоисточно од Каљазина, код села Захаровка срушио се путнички авион Иљушин Ил-18 који је летео на чартер линији од Хатанге (Краснодарски крај) ка Москви. Приликом пада авиона погинуло је свих 18 путника и 7 чланова посаде.^[2]

Демографија уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 13.867 становника, док је према проценама за 2014. град имао 13.397 становника.^[3]

Кретања броја становника
1897.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
5.496	11.077	11.272	13.893	15.544^[4]	14.820^[5]	13.867^[6]	13.397

Каљазинска опсерваторија уреди

Недалеко од града, на моренском узвишењу надморске висине од 178 m 1992. године отворена је велика радиоастрономска опсерваторија (рус. Калязинская радиоастрономическая обсерватория, КРАО). Моћни радиотелескоп РТ-64 пречника 64 метра у стању да је врши комплексна астрометријска снимања веома удаљених објеката у свемиру (попут пулсара и квазара).^[7]

Саобраћај уреди

Кроз град пролази железничка пруга на линији Москва—Сонково—Санкт Петербург, а у самом граду се налазе две железничке станице. Друмским магистралним правцем Р104 град је повезан са Москвом и Угличем, а магистралом Р86 са Твером.