Кинга Пољска или Кунигунда Пољска (5. март 1224. - 24. јул 1292) је била велика војвоткиња Пољске и светица римокатоличке цркве, патрон Пољске и Литваније.

Кинга Пољска
Света Кинга
Лични подаци
Датум рођења(1224-03-05)5. март 1224.
Место рођењаОстрогон, Краљевина Угарска
Датум смрти24. јул 1292.(1292-07-24) (68 год.)
Место смртиСтари Сонч, Пољска
Породица
СупружникБолеслав V Пјаст
РодитељиБела IV
Марија Ласкарина
ДинастијаАрпад, Пјаст
Велика војвоткиња Пољске
Период1243-1279
ПретходникАгафија Руска
НаследникАгрипина Кијевска

Биографија

уреди

Рођена је у Острогону у Краљевини Угарској, као ћерка Беле IV и Марије Ласкарине. Била је нећака Елизабете Угарске и унука Свете Хедвиге. Кингине сестре биле су Света Маргарета Угарска и блажена Јоланда Пољска. Кинга се невољно удала за Болеслава V Пјаста, те је постала војвоткиња када је њен муж постао Велики војвода Пољске. Упркос браку, побожни пар прихватио је завет чедности. Узор за овакав завет била им је Болеславова сестра, Саломеја Пољска. Током владавине свога мужа, велика војвоткиња Кинга је чинила добра дела, укључујући помагање сиромашнима и лепрознима. Када јој је муж умро (1279), продала је сву имовину и поделила новац сиромашнима. Није желела даље учествовати у политичком животу Пољске, већ се повукла у манастир у Сандеку. Остатак живота провела је у молитви. Умрла је 24. јула 1292. године. Папа Александар VIII беатификовао ју је 1690. године. Пет година касније постала је један од главних светаца Пољске и Литваније. Канонизована је од стране папе Јована Павла II 16. јуна 1699. године.

Легенда

уреди

Легенда каже да је Кинга свој веренички прстен бацила у рудник соли Акнаслатина у тадашњој Мађарској. Прстен је неким чудом отпутовао заједно са наслагама соли у Величку, где је поново откривен. На овом месту рудари су подигли статуу Свете Кинге, у потпуности исклесану од соли, која се налази 101 метар испод површине Земље.[1]

Референце

уреди
  1. ^ „"wielizka-mine-an-underground-cathedral-". /www.googobits.com. Archived from the original on 2014-12-05. Retrieved 26 November 2014.”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2014. г. Приступљено 30. 04. 2024. 

Литература

уреди