Марија Ласкарис

(преусмерено са Марија Ласкарина)

Марија Ласкарис (Бурса, 1206 - Естергом, 24. јун 1270) била је супруга краља Беле IV и краљица Мађарске. Била је кћерка цара Теодора I Ласкариса од Никеје и царице Ане Анђелине Комнине.

Марија Ласкарис
Лични подаци
Датум рођења1206
Место рођењаБурса,
Датум смрти24. јун 1270.(1270-06-24) (63/64 год.)
Место смртиЕстергом,
Породица
СупружникБела IV
ПотомствоКинга Пољска, Ана Угарска, Јоланда Пољска, Елизабета Угарска, Стефан V Угарски, Света Маргарета Угарска, Бела од Славоније, Констанца Угарска, краљица Галиције
РодитељиТеодор I Ласкарис
Ана Анђелина Комнина
ДинастијаАрпадовци, Ласкарис
ПретходникBeatrice D'Este
НаследникЈелисавета Куманка

Биографија

уреди

Била је млађа сестра царице Ирине Ласкарис, прве супруге цара Јована III Дуке Ватаца. Цар Теодор I је 1212. удао своју најстарију ћерку за свог одређеног наследника. Цар Теодор I је исте године остао удовица и ступио у брак са принцезом Филипом Јерменском касније и са принцезом Маријом Куртене.[1] Међутим, Јован никада није изгубио положај престолонаследника.

Као млађа ћерка, брак Марије није имао за циљ да дода потенцијалног мужа у линији наследства на престо. Уместо тога, обезбедила је брачни савез са Краљевином Угарском.

Године 1218. Марија се удала за угарског принца Белу[1] и постала римокатолик, прешавши из грчког православља, своје вере по рођењу. Млада и младожења су имали око дванаест година. Њен муж је био најстарији син краља Андрије II Угарског и Гертруде од Мераније.[2]

Краљ Андрија II је умро 26. октобра 1235. године. Престолонаследник га је наследио као краљ Бела IV, а Марија је постала краљица. Краљ Бела IV је владао тридесет пет година и умро је 3. маја 1270. године, краљица Марија га је надживела око два месеца. Према Формуларној књизи Шомођивара из 15. века, умрла је 23. јула 1270. године, и сахрањена је у цркви фрањеваца у Естергому.

Током монголске инвазије на Угарску, краљицу Марију са децом је краљ Бела IV послао у тврђаву Клис, у близини Сплита, заједно са многим другим мађарским племкињама које су Татари начинили удовицама.[3] Подржавала је свог мужа против њиховог сина Стефана током грађанских ратова 1260-их.

Деца

уреди

Краљица Марија и и краљ Бела IV од Мађарске имали су:

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Манојло Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јована Кераца
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Константин Анђел
 
 
 
 
 
 
 
12. Андроник Дука Анђел
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Теодора Комнина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
6. Алексије III Анђел
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Euphrosyne Kastamonitissa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Анђелина Комнина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Ана Анђелина Комнина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

уреди
  1. ^ а б Angold 2011, стр. 52
  2. ^ Klaniczay 2002, стр. 438
  3. ^ „"'Spurred on by the Fear of Death': Refugees and Displaced Populations during the Mongol Invasion of Hungary » de Re Militari".”. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з Klaniczay 2002, стр. 439
  5. ^ Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe, 707

Литература

уреди
  • Angold, Michael (2011). "The Latin Empire of Constantinople, 1204–1261: Marriage Strategies". Identities and Allegiances in the Eastern Mediterranean after 1204. Farnham: Ashgate Publishing Limited. pp. 47–68. ISBN 9781409410980.
  • Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. ISBN 9781850439776.
  • Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princesses: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Translated by Palmai, Eva. Cambridge University Press.
  • Moravcsik, Gyula (1970). Byzantium and the Magyars. Budapest: Akadémiai Kiadó.
  • Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell.