Корисник:Mvlajkovic/песак

Lesne zaravni su nastale taloženjem fine, žućkaste prašine, koju su za vreme pleistocena donosili vetrovi sa severa. Les se taložio u uslovima suve i hladne klime. Međutim, na lesnim odsecima se mogu zapaziti i tamniji horizonti fosilnog zemljišta, koji ukazuju da je klima povremeno bivala toplija i vlažnija, odnosno da se les taložio u određenim periodima. Na lesu je sada obrazovan černozem - najplodnije zemljište u Panonskoj niziji i u Evropi. Lesne zaravni su blago zatalasane, često udubljene plitkim vrtačama i po obodu opasane odsecima, na kojima su usečene jaružaste dolinice - surduci.

Lesne zaravni u Vojvodini

Sremska lesna zaravan

Sremska lesna zaravan leži između Save i Dunava, zahvatajući najveći deo Srema i okružujući Frušku goru sa svih strana. Pruža se od Vukovara na severozapadu do Zemuna na jugoistoku. Južna granica je od Zemuna, preko Surčina, Dobanovaca, Batajnice, Stare Pazove, Rume i Šida, a severna je označena Dunavom. Savski lesni odsek polazi od Kapetanije u Zemunu i kao Bežanijska kosa pruža se do Surčina, gde se postepeno gubi. Južno od lesne zaravni, prema Savi, leži lesna terasa nastala pretaložavanjem lesnih naslaga pod uticajem Save i njenih fruškogorskih pritoka.

Bačka lesna zaravan

Bačka lesna zaravan zahvata centralni deo severne Bačke, od Subotice do Telečke na jugu. Sa zapada, juga i istoka ograničena je odsecima i padinama, a na severu je prekrivena Subotičkom peščarom. Blago je zatalasana i postepeno se spušta od severa prema jugu. S obzirom na to da debljina lesa iznosi do 10 m i da je na severu prekrivena peščarom, slabije je uočljiva u reljefu.

Titelski lesni plato

Titelski lesni plato se nalazi sa desne strane Tise, pre njenog ušća u Dunav. Iako malog rasprostranjenja, vrlo je izrazit oblik u reljefu. Na površini Titelskog lesnog platoa su mnogobrojne vrtače, nastale poniranjem atmosferske vode kroz les. Vrtače su široke oko 40-50 m i duboke 3-4 m. Titelski i Tamiški lesni plato su dolinama Tamiša i Tise otcepljeni od Južnobanatske lesne zaravni.

Južnobanatska lesna zaravan

Južnobanatska lesna zaravan opasuje Deliblatsku peščaru sa svih strana. Pruža se od jugoistoka ka severozapadu i u tom pravcu je i nagnuta. Oko lesne zaravni se prostire niska lesna terasa. Lesna zaravan je blago zatalasana i prekrivena niskim lesnim dinama i plitkim vrtačama. U podini lesa se nalaze jezerski peskovi i gline.

Tamiška lesna zaravan

Tamiška lesna zaravan se nalazi između dolina Tamiša i Begeja i predstavlja fluvijalnom erozijom izdvojeno ostrvo, koje je nekad bilo sastavni deo jedinstvene velike banatske lesne zaravni. Debljina lesa varira od 10 do 25 m.

Spoljasnje veze

[1]

[2]

[3]

[4]