Википедија

Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему

Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему (општина Горњи Милановац) налази се на путу Горњи Милановац-Рајац, у непосредној близини села Бершићи. Подигнут је у помен Николи Чолићу, земљоделцу из Озрема[1] и учеснику Јаворског рата, који је погинуо у бици на Шуматовцу 20. августа 1876. године.[2]

Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему
Дупли крајпуташ у Озрему
Опште информације
МестоОзрем
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикакрајпуташ
Време настанка19. век

Опис споменика уреди

 
 

Крајпуташ припада ретком типу споменика „дволика” какви су крајем 19. века подизани палим борцима Јаворског рата у рудничко-таковском крају. На њима је покојник је приказиван у два вида – као војник и као цивил.[3] Споменик је израдио каменорезац Јован Томић из Врнчана, кога помиње Феликс Каниц у првој књизи Србија, земља и становништво.[4]

Крајпуташ је исклесан од бранетићског камена нешто финије текстуре, али прожетог комадима крупног шљунка. Споменик је у облику је стуба димензија 190х42х31 cm. Могуће је да је некада био знатно виши, јер је на темену усклесано карактеристично правоугаоно испупчење за углављивање „капе”.[2] У добром је стању, осим што је прекривен лишајевима и има неколико оштећења овалног облика. На дубљим урезима још увек се могу назрети трагови првобитне полихромије. У скорије време постављен је на бетонски парапет.

Споменик је у односу на пут постављен тако да има две предње стране, у зависности одакле се долази. Покојник је на споменику присутан двојно – на источној страни као војник, а на западној као цивил. На северном боку приказани су бајонет и винова лоза, док је на наспрамној страни уклесан декоративан крст испод кога је натпис.

Никола Чолић као војник приказан је у ставу мирно, руку приљубљених уз тело. Око главе, у форми ореола, лучно је уклесан натпис: НИКОЛА ЧОЛИЋ 1876. Лице му је безизражајно. Одевен је у копоран високог оковратника, припасан опасачем. Детаљи униформе само су плитко назначени. Чакшире су упасане у чизме. На глави има плитку капу, а на грудима орден. Статичност приказа донекле је разбијена тиме што су ноге (обе приказане у профилу и окренуте на исту страну) мало савијене у коленима, чиме је наговештен покрет.

И на супротној, западној страни, око главе је уклесано: НИКОЛА ЧОЛИЋ 1876. Покојник је овде приказан у гиздавој народној ношњи. Став тела је веома сличан, осим што он овде десну руку држи положену на груди. Одевен је у дугу кошуљу опасану појасом с кога виси мали бодеж, антерију, фермен и дизлуке, све богато украшено везеним гајтанима. Лице красе "кицошки" бркови. На глави носи мали шешир савијеног обода, који се у то време на селу ретко сретао.

Са западне стране, у врху стуба, приказана су два анђела,[5] а на истој позицији са супротне стране два кружна орнамента са симболиком соларног точка.[6] На бочним странама приказана је уобичајена споменичка тематика: на северној изувијана винова лоза, а јужној декоративан „удвојени” крст на постољу.

При дну споменика уклесан је урез нејасног значења: 193 СЛО 5#. Претпоставља се да се ово односи на број слова уклесаних на споменику.[7]

Епитаф уреди

Текст епитафа, уклесан у 22 реда, гласи:

ОВАЈ
СПОМЕН
ПОКАЗУЈЕ
ВОЈНИКА I
КЛАСЕ НИКО
ЛУ ЧОЛИЋА
ИЗ ОЗРЕМА
КОЈИ ПОЖИВИ
33 Г. А ПОГИ
БЕ НА ШУМА
ТОВЦУ БО
РЕЋИ СЕ ПРО
ТИВУ ТУРА
КА 20. АВ
ГУСТА 1876.
СПОМЕН
ПОДИЖЕ МУ
СИН МИЛОВАН
И ЖЕНА ЈЕЛА
25. АПРИЛА
1880. Г.[2]

Референце уреди

  1. ^ Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  2. ^ а б в Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  4. ^ Каниц, Феликс Филип (1985). Србија, земља и становништво. Београд: „Српска књижевна задруга”; „Рад”. 
  5. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  6. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13. ISBN 978-86-07-00900-8. 
  7. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 

Литература уреди

  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Каниц, Феликс Филип, Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, Књ. 1, „Српска књижевна задруга”; „Рад”, Београд, 1985.
  • Никола, Дудић (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. ISBN 978-86-07-00900-8. 
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Столић Ана. Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крајпуташ_Николи_Чолићу_у_Озрему&oldid=26908562”