Криви торањ у Пизи

Криви торањ у Пизи (италијански: Torre pendente di Pisa или једнoставно Torre di Pisa[1]), је звоник катедрале смештене у делу Пизе, Италије, који се зове Кампо де Мираколи (Campo dei Miracoli). Требало је да звоник буде потпуно вертикалан, али је почео да се криви непосредно после почетка изградње торња у августу 1173. године. Висина торња од земље до ниже стране је 55.86 метара, а од земље до више странe је 56.7 метара. Дебљина зидова при дну је 4.09 m, а при врху 2.48 m. Торањ је искривљен за 5.5%.[2] Маса торња је процењена на око 14.453 тоне.[3] Звоник има 294 степеника.

Криви торањ у Пизи
Torre Pendente di Pisa
Leaning tower of pisa 2.jpg
Криви торањ у Пизи
Основне информације
ЛокацијаПиза, Италија
Координате43° 43′ 23″ СГШ; 10° 23′ 47″ ИГД / 43.723056° СГШ; 10.396389° ИГД / 43.723056; 10.396389
Религијахришћанство
ГрадПза
ДржаваИтаилија
Веб-сајтwww.opapisa.it
Архитектонски опис
Оснивање1173
Завршетак изградње1372
Спецификације
Висина (макс.)5.586 m (18.327 ft)
Материјали

Криви торањ у Пизи
Torre di Pisa
The Leaning Tower of Pisa SB.jpeg
Светска баштина Унеска
МестоПиза, Италија Уреди на Википодацима
Координате43° 43′ 23″ СГШ; 10° 23′ 48″ ИГД / 43.723011° СГШ; 10.396633° ИГД / 43.723011; 10.396633
КритеријумКултурна: i, ii, iv, vi
Веб-сајтwww.opapisa.it/,%20www.opapisa.it/en/

Кула је почела да се нагиње током градње у 12. веку због меког тла које није могло адекватно да поднесе тежину конструкције, и то се погоршало до завршетка градње у 14. веку. До 1990. године нагиб је достигао 5,5 степени.[4][5][6] Конструкција је стабилизована санирајућим радом између 1993. и 2001. године, чиме је нагиб смањен на 3,97 степени.[7]

Изградња торњаУреди

Темеље торња је поставио чувени архитекта Бонано Писано (Bonanno Pisano) 1173. године и на њему радио до 1185. када је изненада нестао, остављајући грађевину са само три и по спрата висине. Не постоје тачни подаци о томе да ли је Бонано зауставио радове због тога што је схватио да се Торањ нагиње или је можда умро. Тако је Торањ, напола завршен, стајао пуних 90 година све док се други архитекта, Гуљељмо де Инстрик, није посветио овом пројекту. Године 1250. чак неколико архитеката је покушало да га исправи, али је он и даље тонуо. Изградња је довршена 1360. године.

Исправљање торњаУреди

До 1990. године, торањ Пизи се толико накривио да су званичници морали да га затворе за посетиоце и покрену санационе радове. Инжењери су успели да смање нагиб за 44 центиметра, вративши торањ у положај који је имао 1838. године. Криви торањ у Пизи поново је отворен за посетиоце и туристе у децембру 2001. године.

Када су инжењери започели подухват, прво су због обезбеђења опасали колоса јаким челичним ужадима. Торањ се и даље нагињао и једини начин да се он учврсти и у таквом положају остане и следећи миленијум, био је да се темељи изнова направе. Стручњаци су веома опрезно копали испод торња вадећи велике количине земље. Затим је торањ исправљен уз помоћ неколико тона тешких тегова.

"Вратили смо свету једно од највреднијих уметничких дела", рекао је архитекта Микеле Јамиолковски. „Спасилачка акција“ коштала је преко 50 милиона немачких марака.

Технички подациУреди

 
Поглед на торањ
  • Географске координате: 43° 43′ 23″ СГШ; 10° 23′ 47″ ИГД / 43.7231° СГШ; 10.3964° ИГД / 43.7231; 10.3964
  • Надморска висина „Трга Чуда“ (Piazza dei Miracoli): око 2 метра.
  • Висина торња: 55,863 m.
  • Спољашњи пречник основе: 15,484 m.
  • Унутрашњи пречник основе: 7,368 m.
  • Маса: 14.453 тоне.
  • Дебљина зидова основе: 4,09 m.
  • Правац кривљења: 1173-1250 северно, 1272-1997 јужно
  • Број звона: 7
  • Прво звоно: L'assunta, направљено 1654. године, маса је 3.620 kg.
  • Друго звоно: il Crocifisso, направљено 1572. године, маса је 2.462 kg.
  • Треће звоно: San Ranieri, прављено од 1719. до 1721. године, маса је 1.448 kg.
  • Четврто звоно: La Terza, направљено 1473. године, маса је 300 kg.
  • Пето звоно: La Pasquereccia, направљено 1262. године, маса је 1.014 kg.
  • Шесто звоно: il Vespruccio, направљено 1501. године, маса је 1.000 kg.
  • Седмо звоно: Del Pozzetto, направљено 1606. године, маса је 652 kg.
  • Број степеника до врха: 296[8] или 294 (последњи спрат има две степенице мање на северно-источној страни).

РеференцеУреди

  1. ^ „DiPI Online”. Dizionario di Pronuncia Italiana (на језику: италијански). Приступљено 26. 12. 2020. 
  2. ^ Recently two German churches have challenged the tower's status as the world's most lop-sided building: the 13th century square tower at Suurhusen [1] and the nearby 14th century bell tower in the town of Bad Frankenhausen (Sunday Telegraph no 2,406- 22nd July 2007)
  3. ^ „Leaning Tower of Pisa Facts”. Leaning Tower of Pisa. Приступљено 5. 10. 2013. 
  4. ^ „Europe | Saving the Leaning Tower”. BBC News. 15. 12. 2001. Приступљено 9. 5. 2009. 
  5. ^ „Tower of Pisa”. Archidose.org. 17. 6. 2001. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2009. Приступљено 9. 5. 2009. 
  6. ^ „Leaning Tower of Pisa (tower, Pisa, Italy) – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 9. 5. 2009. 
  7. ^ „Leaning tower of Pisa loses crooked crown”. Irish News. Приступљено 10. 6. 2020. 
  8. ^ Davies, Andrew (2005). The Children's Visual World Atlas. Sydney, Australia: The Fog Press. ISBN 1-74089-317-4. 

Спољашње везеУреди