Крлигате
Крлигате (Крљигате, код локалног становништва) (алб. Kërligatë) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији, Република Србија. Ово је најјужније насеље у општини Зубин Поток, налази се на самој граници са општином Србица. Површина катастарске општине Крлигате на којој се налази атар насеља износи 1172 ha. Историјски и географски село Крлигате припада Дреничком крају.[1][2] Најближе село је Радишево и удаљено је пар километара од Крлигата.
Крлигате | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Зубин Поток |
| УНМИК | Зубин Поток |
| Становништво | |
| — 2011. |  0 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 49′ 43″ С; 20° 44′ 02″ И / 42.82861° С; 20.73398° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 859 m |
.svg)  Крлигате Крлигате на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 40650 |
| Позивни број | 028 |
Географија уреди
Крлигате је сточарско-ратарско (27,27% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа. Налази на источним падинама Суве Планине, на самој са србичком општином. Од пута Пећ-Косовска Митровица (код Горње Клине) удаљено је око 1,5 сат хода, а од Зубиног Потока, с његове јужне стране 14 километра и око 2 сата. Село је на изворишту реке Клине, притоке Белог Дрима низводно од Горњег Стрмца.[3]
Историја уреди
Крлигате се помиње у Девичком катастиху 1765. и 1770. године. Срби су напустили ово насеље за време српско-турских ратова у периоду од 1876-1878. године и населили се у Топлици. Преостало српско становништво се иселило 1880. године, када се на њихово место насељавају мухаџири из Топлице. После ослобођења ових крајева од турске власти у Балканским ратовима 1912. године, муслиманско становништво је напустило село, а њих су заменили досељеници Срби из суседних Колашинских села Јабуке, Црепуље, Брњака и Горњег Стрмца. У селу постоји гробље и црквиште на њему чији се темељи једва распознају, Остаци цркве говоре даје то била једнобродна мала грађевина.[3] Данашње насеље обухвата и Тиниће које данас нема становника, а које је некад било самостално насеље. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини црепуљској и 1912. године има 96 становника, а исте године Тиниће са засеоком Рушца има 59 становника. У периоду 1952-1955. године насеље је било у саставу Општине Шипоље у склопу Звечанског среза.
У селу је 1989. године било шест кућа, односно домаћинстава са 17 становника. Сви су чували предање да су њихови преци дошли из Црне Горе у суседна села Ибарског Колашина, а у Крлигате прешли после Балканских ратова 1912. године. Овде су живели Анђелковићи, Јеремићи, Орловићи и Савићи који су нешто раније или у новије време напустили село. Предање каже да је село добило име по крљама крчених шума. Деца су од I до IV разреда ишла у школу у суседном Перковцу у долини Црепуљске, односно Клинске реке. Ова школа је затворена 1989. године јер није било ђака. Село је добило струју 1984. године. С обзиром да се село Крлигате налази на самој граници са општином Србица и најјужније је село у општини Зубин Поток, село је често било мета напада ОВК терориста. Јула 1999. године ОВК терористи су напали и упали у село Крлигате и мало преосталог српског становништва било је приморано да се исели.[4]
Демографија уреди
После Другог светског рата имају континуирано смањење укупне популације (1948. - 142, 1953. - 140, 1961. - 121 житељ итд.), а средином 1999. године преостали српски живаљ расељен је под притиском албанских шовиниста и терориста. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,3 (1961) до 11 (1981). Становници су се водом снабдевали са уређених извора.[3] Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово место је ненасељено.[5]
| Година | 1912 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 96 | 142 | 140 | 121 | 75 | 33 | 11 | 0 |
 |
Референце уреди
- ^ Љ. Павловић, Радослав (1959). Из наше народне прошлости: опажања и осврти. Београд: Пишчево издање. стр. 61.
- ^ Љ. Павловић, Радослав (1957). Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876 и 1877-1878 године. Београд: Графичко предузеће Академија. стр. 85. COBISS.SR 135931911
- ^ а б в Ђ. Стаменковић 2002, стр. 73.
- ^ „Uloga „OVK“ u etničkom čišćenju Kosova”. novinar.de. Приступљено 22. 7. 2018.
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 4. 2018.
Литература уреди
- Ђ. Стаменковић, Србољуб (2002). Географска енциклопедија: насеља Србије. Београд: Географски факултет Универзитета. стр. 73. COBISS.SR 121789196 COBISS.RS 121789196
