Крсто Бајић
Крсто Бајић (Беране, 12. септембар 1919 — Негбина, код Нове Вароши, 23. август 1944) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| крсто бајић | |
|---|---|
 Крсто Бајић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. септембар 1919. |
| Место рођења | Беране, Краљевство СХС |
| Датум смрти | 23. август 1944. (24 год.) |
| Место смрти | Негбина, код Н. Вароши, Србија |
| Професија | студент филозофије |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1939. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
| Чин | мајор |
| Херој | |
| Народни херој од | 13. март 1945. |
Биографија
уредиРођен је 12. септембра 1919. у Беранама у породици Вуке Бајића, чиновника и официра Црногорске војске, који је није био присталица уједињења са Србијом 1918, због чега је отпуштен из службе. Вуко је имао троје деце — синове Крсту и Мојсија (1924—1942) и ћерку Христину. Основну школу и гимназију Крсто је завршио у родном месту. Током школовања заволео је литературу и доста читао. У шестом разреду је почео да се дружи са члановим омладинског револуционарног покрета и да учествује у њиховим акцијама, које је организовала илегална Комунистике партије Југославије (КПЈ). Због учешћа у омладинском покрету, био је привођен више пута, али није извођен пред суд.[1]
Године 1939. уписао је Филозофски факултет у Београду, где се активно укључио у студентски револуционарни покрет и активно учествовао у његовим акцијама. Иако по природи миран и повучен, био је бунтовни борац против неправде и експлоатације. Услед значајне активности у студенстком покрету, почетком 1941. примљен је у чласнтво КП Југославије. Након окупације Југославије, вратио се у родно место, где је активно учествовао у припремама оружаног устанка. Окупљао је омладину, коју је ангажовао у рад на прикупљању оружја и другим акцијама. Јула 1941. у току Тринаестојулског устанка био је борац Беранског герилског одреда, са којим је учествовао у нападу на Беране, као и другим акцијама.[2]
Новембра 1941. као добровољац ступио је у Комски батаљон Црногорског НОП одред, са којим је учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Током ове борбе заједно са Војом Масловарићем, нападао је на непријатеља, који се утврдио у згради жандармеријске станице. Након неуспеха ове акције, заједно са 60 добровољаца из батаљона, ступио је 21. децембра 1941. у Први ловћенски батаљон Прве пролетерске бригаде. Био је најпре борац, а потом делегат вода, политички комесар чете и политички комесар батаљона.
Учествовао је многим борбама Прве пролетерске бригаде — од борби у источној Босни, током Друге непријатељске офанзиве, почетком 1942; преко учешћа у походу пролетерских бригада у Босанску крајину, у јесен 1942; борби у Четвртој непријатељској офанзиви, у зиму и у Петој непријатељској офанзиви, у лето 1943, до поновних борби у западној Босни. Поред учешћа у борбама, активно се бавио политички радом у батаљону, па су на његову иницијативу основана батаљонска библиотека, а књиге су набављене у првим ослобођеним градовима. Покренуо је и четне зидне новине, а касније и батаљонски лист, који је илустровао један омладинац из Сарајева. Овај лист излазио је у најтежим тренутцима офанзива, све до битке на Сутјесци.[2]
Јуна 1944. пребачен је Трећу крајишку ударну бригаду, где је примио дужност политичког комесара Треће крајишке ударне бригаде. Са овом бригадом, која је била у саставу Прве пролетерске дивизије, у лето 1944. учествовао је у бици за Србију. Током борби Треће крајишке бригаде, са четницима на Златибору, погинуо је 23. августа 1944. код села Негбина. У тренутку погибије имао је чин мајора НОВЈ.[2]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 13. марта 1945. проглашен је за народног хероја.[2] Истог дана Орденом народног хероја одликовани су Ђуран Ковачевић и Мирко Роквић Шоша борци Треће крајишке бригаде.[3]
У току рата, као борац Првог батаљона Прве пролетерске ударне бригаде, погинуо је октобра 1942. код Кључа његов млађи брат Мојсије Мојсо Бајић (1924—1942), који је био истакнути учесник Народноослободилачког покрета у Полимљу.
Референце
уреди- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 49.
- ^ а б в г Narodni heroji 1 1982, стр. 50.
- ^ Зборник НОР 1949, стр. 626.
Литература
уреди- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
