Отворите главни мени

Круна у хералдици је чести хералдички симбол суверене државе, монарха или предмета који су усвојени од стране монарха. Она се појављује као посебан симбол или укомпонована са неким другим симболима, најчешће на грбовима и амблемима. Круне на грбовима или амблемима суверених држава најчешће се појављују код оних које имају монархистичко уређење, али из традицијоналних разлога оне се, у различитим формама, могу јављати и код неких република или градова.

Царска круна
Краљевска круна
Кнежевска круна (капа)

Употреба круне у хералдициУреди

 
Грб Републике Србије крунисан хералдичком круном, иако је Србија по уређењу република

Посебна врста круне је коронета, која се често јавља у хералдици на Британским острвима, а која је мањи тип круне и коју могу да носе само нижерангирани владари, почев од војвода, па се и јавља у хералдичким симболима ових владара и њихових посједа. Такође, неке монархије никад нису имале физичку круну, али је њихова титула била хералдички заступљена, као на примјер Краљевина Белгија.

Круна се такође може користи и као симбол вјерске припадности или поштовања одређене религије, нарочито ако се она презентује заједно са божанставом које је носи. Овакви примјери се могу наћи код неких источњачких вјерских култова (нпр. Црна круна).

Круна се може налазити унутар грба као мотив, или бити постављена на штиту грба, да означи статус свог власника. Дакле, ако краљевска круна показује хришћански крст на грбу, то симболички значи да његов носилац Божији благослов и заштиту. Ако се на грбу налази нпр. војводска круна, то не значи да је власник круне заиста војвода, већ је могуће да је власник грба опуномоћен у прошлости од стране неког војводе. Хералдичку круну могу да носе и животиње (хералдички приказане), нарочито птице, а ова симболика потиче из древних вјеровања према којима су птице имале божанске особине попут анђела и биле у контакту са свјетовима изван (и изнад) неба. На простору данашње Италије појављају се прве круне у облику градских зидина, са по неколико прстенова около, што треба да симболично прикажу функцију коју су зидови имали у заштити града.

Тако је хералдичка круна добила значење симбола моћи и заштите, али и симбола да је додјељена од некога или нечег уз гаранцију да њен власник има снагу и заштитничку моћ.

Рангирање хералдичких крунаУреди

Ако носилац грба има титулу барона или неког вишег наследног витеза (као у неким земљама), он и на свом грбу може да дода симбол титуле (у овом случају баронску круну). У већини хералдика континенталне Европе, та круна се додаје изнад челенке, док се у британској хералдици круна обично додаје испод челенке.

У том случају појава круне на грбу прати строги скуп правила. Краљевски грб може се приказати краљевском круном, као што је случан на грбу Србије (иако Србија одавно није краљевина). Кнежевси грбови приказују се кнежевском круном и тако даље све до бедемске круне која се обично приказују на грбовима градова и код неких република. Неке републике пак користе такозвану народну круну или у потпуности изостављају употребу круне.

Облици круне на грбу су најчешће инспирисани стварним изгледом краљевске и кнежевске круне дотичне земаље. Међутим, неке савремене нације имају заједничу међусобну историју, самим тим имали су заједничке владаре, а тим и заједничу хералдику на основу које и базирају изгледе својих инсигнија.

Осим уобичајних владарских круна, те бедемских круна које су карактеристичне за градове, некад се појављује круне посебних облика. Бродови и друга поморска пловила неких оружаних снага имају морнаричку круну изнад штитова њихових грбова.

Круне у српској хералдициУреди

Круна је једна од највећих владарских инсигнија српских монарха. Сматрала се симболом божанске власти монарха, политичке моћи, легитимности, славе и иморталности. Као и код других европских хералдика и у српској, у зависности од титуле, разликовале су се и врсте круне. Најчешће титуле српских владара биле су: архонт, жупан, велики жупан, бан (гроф), војвода, кнез, краљ, цар и деспот, те вожд. Информације о изгледу њихових круна данас су оскудне.[1]

Хералдички приказ њихових инсигнија, најчешће црпимо из илирске хералдике, која се развила тек у XV вијеку. Каснији прикази круна у српској хералдици се најчешће и ослања на илирску хералдику.[2]

Напомена:
¹ Хералдички изглед царске и краљевске круне Немањића на црногорским грбовима и заставама.
² Хералдички изглед Немањићких круна на грбовима у Србији и Босни.
³ Хералдички изглед круна српских банова (грофова) и властеле у илирској хералдици.

Види још: Грб Душановог царства према илирским грбовницима и Грб Урошевог царства према илирским грбовницима

Британска хералдикаУреди

Британска хералдика користи два појма за инсигније монарха/феудалаца. Инсигнија монарха се назива круна, док се за све остале племићке инсигније користи ријеч коронета.

Перство Уједињеног Краљевства прихвата дизајн гдје се коронетом показује ранг њеног власника, слично као и код других европских хералдичких традиција. Коронета војводе садржи осам листова јагоде, док коронета маркиза има четири листа јагоде и четири сребрне кугле (позната као „бисери“, али заправо то нису бисери). Коронета грофа има осам листова јагода и осам „бисера“ које су подигнути на стабљике. Коронета висконта има шеснаест „бисера“, као и шкотски барони. Између 1930. и 2004. године, феудални барони Шкотске су добили посебну инсигнију — капу којом се показује њихов ранг. Оваква инсигнија се смијешта између штита и кациге на исти начин као круне или коронете.[3]

Чланови британске краљевске породице имају коронете на својим грбовима и могу их носити на крунисањима. Оне су у складу са прописима још од 1661. године и временом су биле изложене само неким додатним краљевским дизајном.[4]

Германска хералдикаУреди

Свето римско царствоУреди

Царска круна Светог римског царства направљена је вјероватно негдје на простору данашње западне Њемачке, у вријеме Отона I (са адаптацијама које је додао Конрад II),[5] или у потпуности у вријеме Конрада II и Конрада III, током касног X и почетком XI вијека. Тек касније, негдје средином XIV вијека ова инсигнија се јавља и на грбовима светоримских царева.[6]

Аустријско царствоУреди

Као насљедница некадашњег Светог римског царства, Аустријско царство је преузело од претходника скоро све племићке титуле и њихове инсигније без већих измјена. Једина битнија разлика је код наважније инсигније - царске круне.

Царску круну Аустријског царства, направио је 1602. године у Прагу Јан Вермејен као лични круну цара Светог римског царства Рудолфа II. Временом она долази у посјед владарске династије Хабзбург који владају неким земљама царства. Године 1804. проглашењем Аустријског царства она постаје званични круна новог царства.[7][8]

Њемачко царствоУреди

Пре уједињења Њемачког царства ова земља је била подјељена на 39 независних држава. Њени владари су носили титуле краљева, великих војвода, војвода, кнежева, али постојале су и територије слободних градова.[9]

Њихова хералдика је углавном одговарала наслијеђеној светоримској хералдици. Оно у чему се битније разликује су круне краљева, као и новоустановљена титула њемачког цара.

Италијанска хералдикаУреди

Италијанска хералдика се дијели на вријеме прије и након уједињења. Прије уједињења, различите италијанске државе и покрајине су имале различите владарске титуле, па је самим тим и хералдика за те титуле била различита. Најчешће титуле монархија су биле: краљ, кнез, велики војвода, војвода, маркиз, конте, висконте, барон, властелин, наследни витез, племић, па чак и племенити грађанин и (обични) витез. Републике су на челу своје државе имале дужда и његова инсигнија је у хералдици такође била представљена одређеном хералдичком круном.

Италијанске земаљеУреди

Краљевина ИталијаУреди

Уједињењем Италије, прихваћена је већина старих титула, а на значају добијају и титуле великог кнеза, те принц по крви. Градови, бивше републике су задржали одређену хералнику из времена самосталности у виду бедемске круне изнад хералдичког штита. По угледу ове градове, бедемске круне у једном другачијем облику почињу се појављивати и на грбовима општина. За разлику од градски бедемских круна које су најчешће у златној боји, општинске круне су чешће у сребреној боји.

Такође, круне се појављују и на грбовима италијански покрајина (провинција). Круна покрајине (осим у посебним случајевима) има облик златног прстена, испуњеног драгуљима, који је омеђен глатким ивицама. У њему се налазе двије увезане гране, од чега је једна од ловора, а друга од храста, које излази из круне, и падају преко златног прстена.

Низоземска хералдикаУреди

ХоландијаУреди

БелгијаУреди

У Белгији се код старих племићких породица још увјек у хералдици се могу наћи старе круне

Пољска хералдикаУреди

Португалска хералдикаУреди

ПортугалијаУреди

БразилУреди

Руска хералдикаУреди

Руска хералдика од XVIII до раног XX вијека, код свих владара послије Катарине II обухвата грбове и амблеме који садрже слике велике круне која садржи елементе царске инсигније, а којом су ти цареви и крунисани. Кнежевска титула је такође пропраћена кнежевском инсигнијом на њиховом грбу и то најчешће кнежевском капом од хермелина чија је унутрашњост обложена црвеном или љубичастом бојом. Грофовска круна је уобичајно украшена накитом од девет бисера у чему се не разликује од сличних круна из њемачке хералдике. Баронска титула је знак достојанства и сва њена инсигнија је преузета из француске хералдике и представљена је прстенастим обручем са раскошном количином злата испреплетане бисерном ланцем. Племићка круна је, као и одговарајућа варијација у рангу њемачке хералдике, има три листа у облику зуба са два бисера између њих.[10][11]

Скандинавска хералдикаУреди

ДанскаУреди

НорвешкаУреди

Норвешка још од 1671. године свој краљевски грб представља са краљевском круном и куглом као симболом краљевске власти. Од 1991. године, држава има посебну уредбу о „националној круни“ коју је прописао државни парламент, а која се користи од стране свих полуга власти. Поред тога, постоји хералдичка круна са монограмом краља, инсигнија коју користи лично краљ у краљевској палати.[12]

ШведскаУреди

Француска хералдикаУреди

Француско краљевствоУреди

Наполеоново царствоУреди

Шпанска хералдикаУреди

Хералдичка круна у другим европским нацијамаУреди

Хералдичка круна у неевропским земљамаУреди

Осим европског континента и њених хералдичких традиција, владарска инсигнија постоји широм свијета у различитим облицима и дизајну. Наводимо неке од њих:[13]

Друге мултинационалне употребеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Solovjev, A : Glasnik Zemaljskog muzeja 1954; - Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku
  2. ^ Љубомир Стевовић: „Корени српске хералдике“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 10, 2007) (на језику: енглески)
  3. ^ Jacqueline Fearn: Discovering Heraldry, Shire, Oxford (на језику: енглески)
  4. ^ Boutell 1914, стр. 104–156
  5. ^ The Encyclopædia Britannica states that the Imperial Crown was probably made for Otto I in the workshops of Reichenau Abbey,
  6. ^ Pendilia also hung from the Byzantine emperors' crown (Cf., e.g., the mosaic portrait of Justinian in the church of St. Vitale in Ravenna).
  7. ^ Leithe-Jasper (2004). стр. 14.
  8. ^ Kunsthistorisches Museum (1991). стр. 51–57.
  9. ^ Gemeindeverzeichnis Deutschland 1900.
  10. ^ Кёне, Бернгард Васильевич: Инструкция Гербовому отделению Департамента Герольдии Правительтствующего Сената Российской Империи для составления родовых гербов Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 6, 2014) (на језику: енглески) (на језику: руски)
  11. ^ Методические рекомендации по разработке и использованию официальных символов муниципальных образований (Раздел 2, главы VIII—XIII)
  12. ^ Norges försvarsmakt:[Innføring i militær heraldikk.pdf Innføring i militær heraldikk, Forsvaret. стр. 14-15] 23 decembar 2013, PDF format
  13. ^ Ströhl, Hugo Gerard (1899). Heraldischer Atlas, Stuttgart

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди