Лазар Савић (1797Земун, 27. септембар 1864) био је српски парох у Земуну из 19. века.

Лазар Савић
Датум рођења1787.
Датум смрти1864.
Место смртиЗемун

Порекло

уреди

Његова породица била је из Вишњице код Београда, ту се његов отац Атанасије родио 1761. године. Атанасија је отац као дечака послао у Земун на школовање и занат, а потом је тамо остао и радио као кабаничар.[1] Недуго потом почео је рат између Аустрије и Турске (1788-1790) због кога су сви, па и Атанасије тешко живели. Након рата успео је да поново настави свој рад и занат и недуго потом оженио се Аном из Ирига. Са Аном је имао шест синова Јована, Михајла, Ђорђа, Стевана, Василија и Лазара.[1]

Када је у букнуо устанак против Дахија Атанасије прелази са породицом у Србију где ће се прикључити устаницима. Када је 1813. године устанак запао у кризу, Атанасије ће прећи у Срем заједно са породицом.[1] Лазару је тада било око шеснаест година. Атанасије после ових догађаја није наставио са занатом, већ је отворио крчму, али је ипак Лазара послао на школовање.

Образовање и каријера

уреди

Лазар је у Земуну завршио српске, грчке и немачке школе, а потом је у Карловцима завршио богословију око 1819. године.[1] По тадашњем обичају дијецезин је богословима одређивао за кога ће се оженити, а пошто је Лазар желео да добије парохију, убрзо су га оженили Фемијом Ускоковић, која је била рођака жене генерала Клајића, који је командовао у Варадину[1]. Након женидбе добио је горњоварошку парохију у Земуну и на том положају остао све до 1832. године, када је постао прота, након што је дотадашњи прота Јефтимије Ивановић постављен за проту у Вуковару. На овом положају Лазар ће остати до своје смрти.[1]

Након бурног периода 1848-1849. године влада српске Војводине се преселила у Земун и са њом стигао и патријарх Рајачић, који ће са Лазаром постати пријатељ[1]. Прота Савић био је и члан архидијецезалне конзисторије и председник црквене општине.

Потомство

уреди

Син проте Савића, Никола Савић, који је рођен 2. децембра 1832. био је земунски парох и почасни прота, касније и члан архидијецезалне конзисторије. Парох у Земуну био је 7. априла 1857. све до своје смрти септембра 1910. године.[1] После смрти проте Јефтимија Вукадиновића 4. априла 1906. поверена му је управа протопрезвитерата и управљао је све до избора проте Павла Милина.

Синови Николе Савића и унуци проте Лазара су Душан и Жарко Савић.[1] Душан је био професор средњих школа у Француској, а потом и чиновник у француском министарству у Паризу.[1] Жарко Савић био је управник Српског народног позоришта.[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Знаменити земунски Срби у XIX веку. Земун: Штампарија Исидора Стојчића. 1913. стр. 71—75. 

Литература

уреди
  • Знаменити земунски Срби у XIX веку, Штампарија Исидора Стојчића, Земун 1913.

Спољашње везе

уреди