Жарко Савић

Жарко Савић (Земун, 20. август 1861Чикаго, 18. јануар 1930) је био оперски певач, бас и музички педагог.[1] Био је члан оперских сцена широм Европе. Наступао је као певач и режисер у београдском Народном позоришту и Српском народном позоришту у Новом Саду. У Београду је кратко време водио своју оперску сцену Опера на Булевару. По завршетку певачке каријере радио је као наставник певања у Европи и Америци.

Жарко Савић
Žarko Savić photo.jpg
Фотографија из календара Орао за 1898. годину
Основне информације
Пуно имеЖарко Савић
Датум рођења(1861-08-20)20. август 1861.
Место рођењаЗемун, Аустроугарска
Датум смрти18. јануар 1930.(1930-01-18) (68 год.)
СупружникСултана Цијукова-Савић
Активни период1890—1914
Занимањеоперски певач, бас
Жанр(ови)опера
Инструмент(и)вокал

БиографијаУреди

Жарко Савић рођен је 1861. године у Земуну, у свештеничкој породици. Његов деда био је свештеник Лазар Савић, као и отац. У родном граду је похађао реалну гимназију, а затим кадетску школу у Загребу. У раном детињству научио је да свира на клавиру и на гуслама. За време аустроугарске окупације, као врло млад, служио је војску у Босни. По изласку из војске постао је глумац. Краће време играо је хонорарно у београдском Народном позоришту, а затим је ангажован у позоришту у Опави у Чешкој. Године 1887. одлази у Беч да учи певање код професора Реса.[1] Професионални каријеру оперског певача започиње 1890. године.

Године 1920. одселио се у Америку, где је радио као наставник певања. Био је ожењен оперском певачицом Султаном Цијуковом-Савић. Умро је у Чикагу 1930.[2]

Професионални радУреди

После музичких студија у Бечу, Жарко Савић наступа на многим европским оперским сценама. Од 1890. наступа у Карловом позоришту у Берлину, затим у Либеку, Дворском позоришту у Дрездену, Градском позоришту у Фрајбургу. Од 1894. ангажован је у Баден-Бадену, а од 1897. у Диселдорфу. Од 1898. до 1900. наступа на сцени у Штутгарту, од 1901. у Риги и до 1908. у Хамбургу. У сезони 1908/09. радио је као управник осјечког Народног казалишта, а од децембра 1909. у Београду је са супругом водио властиту Оперу на Булевару. Програм је брачни пар финансирао од својих средстава, па су били принуђени да је затворе јануара 1911.[3] Од 1911. до 1913. Савић је био управник Српског народног позоришта у Новом Саду, када је отпочела интензивна оперско-оперетска делатност на новосадској сцени и може рећи зачето институционално формирање Опере.

Осим што је био на месту управника, Савић је у Српском народном позоришту наступао (између осталих и опере Кнез Иво од Семберије (опера) и Продана невеста (опера)), преводио либрета и режирао. О његовом таленту, гласу и глумачким способностима писале су многе у то време водеће новине:

Жарко Савић био је и запажен концертни певач и приређивао је „рецитале“ у Београду (1894), Панчеву (1895), Земуну (1896), Кикинди, Новом Саду и Сарајеву 1898, у Вуковару, Загребу и Мостару 1904. Године 1896. са Стеваном Мокрањцем, који је за њега писао соло-песме, био је на турнеји по Русији.

Од 1914. почиње да се као наставник певања, бави педагогијом. Предаје најпре у Хамбургу до 1917, затим у Женеви до 1920, а 1920. одлази у Америку, где наставља да ради као наставник певања, најпре у Њујорку а затим у Чикагу, све до смрти. У Хамбургу је 1915. штампано његово дело Der Weg zum freien Ton.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Енциклопедија Југославије 1968, стр. 169
  2. ^ а б „САВИЋ Жарко”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 7. 4. 2021. 
  3. ^ „Kako je Srbija dobila operu”. Vreme. 1520. 20. 2. 2020. Приступљено 7. 4. 2021. 

ЛитератураУреди