Жарко Савић
Жарко Савић (Земун, 20. август 1861 — Чикаго, 18. јануар 1930) је био оперски певач, бас и музички педагог.[1] Био је члан оперских сцена широм Европе. Наступао је као певач и режисер у београдском Народном позоришту и Српском народном позоришту у Новом Саду. У Београду је кратко време водио своју оперску сцену Опера на Булевару. По завршетку певачке каријере радио је као наставник певања у Европи и Америци.
| Жарко Савић | |
|---|---|
 Фотографија из календара Орао за 1898. годину | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Жарко Савић |
| Датум рођења | 20. август 1861. |
| Место рођења | Земун, Аустроугарска |
| Датум смрти | 18. јануар 1930. (68 год.) |
| Занимање | оперски певач, бас |
| Породица | |
| Супружник | Султана Цијукова-Савић |
| Музички рад | |
| Активни период | 1890—1914 |
| Жанр | опера |
| Инструмент | вокал |
Биографија уреди
Жарко Савић рођен је 1861. године у Земуну, у свештеничкој породици. Његов деда био је свештеник Лазар Савић, као и отац. У родном граду је похађао реалну гимназију, а затим кадетску школу у Загребу. У раном детињству научио је да свира на клавиру и на гуслама. За време аустроугарске окупације, као врло млад, служио је војску у Босни. По изласку из војске постао је глумац. Краће време играо је хонорарно у београдском Народном позоришту, а затим је ангажован у позоришту у Опави у Чешкој. Године 1887. одлази у Беч да учи певање код професора Реса.[1] Професионални каријеру оперског певача започиње 1890. године.
Године 1920. одселио се у Америку, где је радио као наставник певања. Био је ожењен оперском певачицом Султаном Цијуковом-Савић. Умро је у Чикагу 1930.[2]
Професионални рад уреди
После музичких студија у Бечу, Жарко Савић наступа на многим европским оперским сценама. Од 1890. наступа у Карловом позоришту у Берлину, затим у Либеку, Дворском позоришту у Дрездену, Градском позоришту у Фрајбургу. Од 1894. ангажован је у Баден-Бадену, а од 1897. у Диселдорфу. Од 1898. до 1900. наступа на сцени у Штутгарту, од 1901. у Риги и до 1908. у Хамбургу. У сезони 1908/09. радио је као управник осјечког Народног казалишта, а од децембра 1909. у Београду је са супругом водио властиту Оперу на Булевару. Програм је брачни пар финансирао од својих средстава, па су били принуђени да је затворе јануара 1911.[3] Од 1911. до 1913. Савић је био управник Српског народног позоришта у Новом Саду, када је отпочела интензивна оперско-оперетска делатност на новосадској сцени и може рећи зачето институционално формирање Опере.
Осим што је био на месту управника, Савић је у Српском народном позоришту наступао (између осталих и опере Кнез Иво од Семберије (опера) и Продана невеста (опера)), преводио либрета и режирао. О његовом таленту, гласу и глумачким способностима писале су многе у то време водеће новине:
| „ | Сва господа која беху присутна изјавила су пуно признање г. Савићу, уз захвалност на пруженим пријатним тренуцима уживања. Одлична школа, пун, једар глас који вас подједнако заноси и кад се спусти до дубоког `цис`, и кад се подигне до високог баритонског `еф`, чисто изговарање текста, прекрасна модулација, певање са осећањем - то су преимућства Србина-уметника г. Савића, и ми сматрамо за пријатну дужност да препоручимо суграђанима да оду у краљевско српско позориште, а коме то не би било могућно, тај нека не пропусти да дође, први дан Духова, на концерт који ће се давати овде у Земуну, у хотелу „Централˮ. Певање је дар Божји, а г. Савић је Богом обдарен певач-уметник. (Време, 1. јун 1894) | ” |
| „ | Његов је бас управо феноменално обсежан. Звони чак у најдубљим гласовима пријатно, а у висини задржава свој пуни сјај. При том се у њега налази гипкост и мекоћа, коју ћеш у органа с тако израженим бас-тембром ријетко наћи (П. Иванић, Позориште, 2. јун 1898) | ” |
Жарко Савић био је и запажен концертни певач и приређивао је „рецитале“ у Београду (1894), Панчеву (1895), Земуну (1896), Кикинди, Новом Саду и Сарајеву 1898, у Вуковару, Загребу и Мостару 1904. Године 1896. са Стеваном Мокрањцем, који је за њега писао соло-песме, био је на турнеји по Русији.
Од 1914. почиње да се као наставник певања, бави педагогијом. Предаје најпре у Хамбургу до 1917, затим у Женеви до 1920, а 1920. одлази у Америку, где наставља да ради као наставник певања, најпре у Њујорку а затим у Чикагу, све до смрти. У Хамбургу је 1915. штампано његово дело Der Weg zum freien Ton.[2]
Референце уреди
- ^ а б Енциклопедија Југославије 1968, стр. 169
- ^ а б „САВИЋ Жарко”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Kako je Srbija dobila operu”. Vreme. 1520. 20. 2. 2020. Приступљено 7. 4. 2021.
Литература уреди
- Текст проф. Музичке академије, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1968. том 8.