Лачин
Лачин (азер. Laçın, курд. Laçîn) или Бердзор (јерм. Բերձոր) је град у Закавказју на левој обали реке Хакари, на југозападним падинама Карабашког венца, на путу Степанакерт - Горис, 60 км од Степанакерта. Према административно-територијалној подели непризнате Републике Арцах, која контролише град и суседне територије од средине маја 1992. године, назива се Бердзор и административни је центар Кашатаског рејона; према административно-територијалној подели Републике Азербејџан назива се Лачин и административно је средиште Лачинског рејона Азербејџана.
Град заузима важан стратешки положај на једном од два висококвалитетна пута која повезују Републику Арцах и Јерменију.[1]
ИсторијаУреди
1923. године село Абдалјар које је овде постојало добило је статус града, који је 1926. преименован у Лачин (турски соко).
Почетком 1920-их, писмо Владимира Лењина Нариманову, азербејџанском бољшевичком револуционару и политичару, „подразумевало је да ће Лачин бити укључен у Азербејџан, али властима у Бакуу и Јеревану дата су обећања која су била неизбежно контрадикторна“.[2]
Лачин је 7. јула 1923. године постао центар области Црвени Курдистан пре него што је премештен у Шушу.[3] Област је укинута 8. априла 1929. године а курдске новине и школе су затворене.[4]
Након тога постаје део новоформираног округа Карабах. Од 25. маја до 8. августа 1930 био је центар обновљеног Курдистанског округа[5], а након његовог поновног и дефинитивног укидања - центар новоформираног Лачинског рејона.
Лачин и околина били су места жестоких борби током рата у Нагорно-Карабаху 1990-1994, а град се није потпуно опоравио од разарања у рату. Лачин има значајну важност због Лачинског коридора, који повезује Јерменију са Нагорно-Карабахом.
У мају 1992. године, као резултат операције јерменских снага за подизање транспортне блокаде и отварање коридора за комуникацију Нагорно-Карабаха са Јерменијом, град је прешао под контролу Републике Арцах[6] и преименован је у Бердзор. Бердзор је 2. децембра 1993. године резолуцијом Президијума Врховног савета Републике Арцах добио статус административног центра Кашатаског рејона, успостављеног на територији слива реке Хакари (Лачински, Кубатлински, Зангелански рејони Азербејџана).[7]
ДемографијаУреди
Година | Популација | Етничке групе | Извор |
---|---|---|---|
1926 | 435 | 37.7% Азери, 25.3% Курди, 15.2% Јермени, 13.1% Руси | Совјетски попис[8] |
1939 | 1,063 | 80.7% Азери, 11.6% Јермени, 6.4% Руси | Совјетски попис[9] |
1959 | 2,329 | 94.5% Азери, 4.3% Јермени, 1% Руси | Совјетски попис[10] |
1970 | 4,990 | 95% Азери, 2.7% Руси и Украјинци, 1.1% Јермени | Совјетски попис[11] |
1979 | 6,073 | 99.1% Азери | Совјетски попис[12] |
1989 | 7,829 | Совјетски попис[13] | |
2005 | 2,190 | ~100% Јермени | Попис РА |
2015 | 1,900 | ~100% Јермени | Процена РА[14] |
ГалеријаУреди
Јерменски споменик у Лачину у знак сећања на рат за Нагорно-Карабах
Хачкар у Лачину
Контролни пункт на Лачинском коридору
РеференцеУреди
- ^ Открытию Лачинского гуманитарного коридора 14 лет
- ^ Alexandre Bennigsen and S. Enders Wimbush. Muslims of the Soviet Empire. C. Hurst & Co Publishers, 1986, pp. 202, 286. ISBN 1-85065-009-8.
- ^ McDowall, David. A Modern History of the Kurds, 3rd. ed. London: I.B. Tauris, 2004, p. 492.
- ^ Catherine Cosman, "Soviet Kurds Face Loss of Their Identity," New York Times, May 13, 1991/June 2, 1991.
- ^ Красный Курдистан: геополитические аспекты создания и упразднения
- ^ Открытию Лачинского гуманитарного коридора 14 лет
- ^ Кашатагскому району 10 лет
- ^ „"Курдистанский уезд 1926"”.
- ^ „"Лачинский район 1939"”.
- ^ „"Лачинский район 1959"”.
- ^ „"Лачинский район 1970"”.
- ^ „"Лачинский район 1979"”.
- ^ „"Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей"”.
- ^ „"Urban communities of the NKR" (PDF). stat-nkr.am. National Statistical Service of Nagorno-Karabakh Republic. January 1, 2015. p. 13.” (PDF).