Лајош Фараго (мађ. Faragó Lajos; Будимпешта, 3. август 1932Будимпешта, 13. мај 2019[2]) је био мађарски фудбалер, члан Олимпијске репрезентације Мађарске, играо је на позицији голмана.[3]

Лајош Фараго
(Dudás Zoltán)
Лајош Фараго 1954.
Лични подаци
Датум рођења (1932-08-03)3. август 1932.
Место рођења Будимпешта, К. Мађарска
Датум смрти 13. мај 2019.(2019-05-13) (86 год.)
Место смрти Будимпешта, Мађарска
Држављанство мађарско
Националност Мађар
Висина 178 cm[1]
Позиција голман
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1950 — 1963. Хонвед Бп. 146 (0)
Репрезентативна каријера
1960. Мађарска Мађарска (олимп.) 1 (0)
1954 — 1957. Мађарска Мађарска 7 (0)
Тренерска каријера
1964—1966. Хонвед Бп. (помоћни)
1967. ФК Танчич
1968—1973. Хонвед Бп. (помоћни)
1973—1974. Хонвед Бп.
1974—1979. Хонвед Бп. (помоћни)
1979—1980. ФК Маћеђеш
1981—1986. ФК Кошут
1986—1987. Хонвед Бп. (помоћни)
Награде
Представљајући  Мађарска
Фудбал на ЛОИ
Бронзана медаља — треће место 1960. Рим
* Датум актуелизовања: 15. април 2024.

Каријера уреди

Клуб уреди

Лајош Фараго је рођен у Будимпешти 3. августа 1932. године. Његов отац је једну сезону био голман Кишпешт Тереквеша, а касније и Атлетског клуба Кишпешт. Године 1945. Лајош се придружио омладинском тиму КАК-а, где је већ играо заједно са Јожефом Божиком и Ференцом Пушкашем. За сениорски тим Кишпешта први пут је заиграо 1950. године, а после тога је више од деценије стајао у голу Кишпешта, све до пензионисања 1963. године. Од 1952. године, по тадашњим фудбалским обичајима за врхунске спортисте, био је и професионални војни официр. Током каријере освојио је три титуле првака са тадашњим тимом Хонведа, који је био један од најбољих тимова тог времена. Током Светског првенства 1954. године у Берну, ФТК је учествовао на пријатељском гостовању у Софији, гол је бранио Лајош Фараго, као позајмљен играч. Поред три лигашке титуле које је освојио са тимом, освојио је Куп Централне Европе 1959. године и освојио два друга места и једно треће место са Хонведом.[3][4]

Репрезентација уреди

Између 1954. и 1957. године наступио је 7 пута у сениорској репрезентацији, прву утакмицу је одиграо 1954. године у Глазгову, на Хемпден парку у пријатељској утакмици против Шкота, због повреде колена[5] је пропустио Светско првенство у Шведској 1958. године. Осмоструки (рачунајући све утакмице) члан олимпијског тима (1957–60), члан тима који је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма 1960. године. Шестоструки омладински репрезентативац (1954–55), петнаестоструки Б-репрезентативац (1955–61), петоструки репрезентативац Будимпеште (1956–57).[6]

Тренер уреди

Између 1964. и 1973. године, са прекидом од годину дана, био је тренер за старосне групе Хонведа (подмладак, омладина, други тим). У сезони 1973-74 радио је као тренер првог тима на 23 утакмице. Пет година од 1974. поново је тренирао омладински тим у Кишпешту, док је 1978. накратко преузео консултантску улогу у Сирији, а затим је у сезони 1979-1980 био тренер ЦД Мачеђе де Мапуто у Мозамбику. По повратку кући, био је главни тренер Кошут КФШЕа од 1981. до 1986. године, а затим поново тренер омладинског тима Хонведа у сезони 1986-87.[7]

Достигнућа уреди

Референце уреди

  1. ^ Статистика на www.olympedia.org
  2. ^ Жалост: Преминуо је Лајош Фараго, последњи члан Златног тима Кишпешта. (nemzetisport.hu. 2019. máj. 13.)
  3. ^ а б НДудаш на magyarfutball.hu
  4. ^ „Умро је последњи члан Хонведовог златног тима”. Origo.hu. 2019-05-13. Приступљено 2019-05-13. 
  5. ^ „Повредио колено и постао легенда”. samsungsport.hu. 2013-06-24. Архивирано из оригинала 2016-05-13. г. Приступљено 2018-08-18. 
  6. ^ Статистика на eu-football.info
  7. ^ ФСМ поздравио Лајоша Фарагоа, 23. август 2012.
  8. ^ Nemzeti Sport: Kik lettek újabban érdemes sportolók? (Национални спорт: Ко је недавно постао достојан спортиста?) 25. март 1955.

Спољашње везе и извори уреди