Ловис Коринт

немачки сликар

Ловис Коринт (нем. Lovis Corimth; Тапиау, 21. јул 1858Зандворт, 12. јул 1925) био је немачки сликар и графичар.[1]

Ловис Коринт
Lovis Corinth 1887.jpg
Ловис Коринт у Паризу, 1887. године
Датум рођења(1858-07-21)21. јул 1858.
Место рођењаТапиау
Источна Пруска
Датум смрти12. јул 1925.(1925-07-12) (66 год.)
Место смртиЗандворт
Низоземска

СтваралаштвоУреди

Истакнути је представник берлинске сецесије.[2] Изразити је колорист са личним смислом за оштру карактеризацију и гротеску. Сликао је широким намазима контрастних боја портрете (Г. Хауптман, Г. Брандес и низ аутопортрета), пејзаже, мртве природе те религиозне и митолошке композиције.[3] Илустровао је графикама дела Гетеа, Шилера, Балзака и др. Објавио је бројне есеје о историји уметности, а 1908. објавио је Das Erlernen der Malerei („О учењу сликања“).[4] Поред писања о уметнсоти оставио је своју „Аутобиографију“.[5]

Насликао је бројне аутопортрете, а стекао је навику да сваке године на свој рођендан слика по један као средство самоиспитивања. [6] На многим својим аутопортретима преузео је обличје попут оклопљеног витеза (Победник, 1910) или Самсона ( Заслепљени Самсон, 1912).[7]

Од 1915 до 1925. био је председник Берлинске сецесије.[8] Године 1920. у Берлину је објављена антологија његових уметничко-историјских списа [9] Током 1922. његови радови су били изложени на Венецијанском бијеналу.[10] Коринт је 15. марта 1921. добио почасни докторат Универзитета у Кенигсбергу. Године 1925. отпутовао је у Холандију да види дела својих омиљених холандских мајстора.[11] Добио је упалу плућа и умро у Зандворту.

ГрафикеУреди

Коринт је истраживао сваку технику штампе осим акватинте; фаворизовао је суву иглу и литографију. Свој први бакропис направио је 1891. године, а прву литографију 1894. године. Експериментисао је за дрвореземом, али је направио само 12 дубореза, све између 1919. и 1924.[12] Био је прилично продукцитван; у последњих 15 година живота направио је више од 900 графичких радова, укључујући 60 аутопортрета. Пејзажи које је створио између 1919. и 1925. можда су најпожељније слике његовог целокупног графичког опуса.

НаслеђеУреди

Кућа у којој је Коринт рођен још увек се налази у граду Тапиау, који се сада зове Гвардејск, и налази се у Калињинградској области, Русија.

Коринт је 1910. године поклонио слику Голгата за олтар цркве свог родног места Тапиау. На крају Другог светског рата, када је Црвена армија извршила инвазију на источну Пруску, ова слика је нестала без трага. Тапиау је био међу ретким источнопруским местима које није разорио рат, што чини вероватим да је слика опљачкана, а не уништена.

Године 1926. у Националној галерији у Берлину представљена је комеморативна изложба Коринтових слика и акварела, док је на Берлинској академији одржана је изложба његових графика и цртежа. [13] До 1930. Национална галерија је набавила неколико великих слика Коринта поред оних које су већ биле у њеној колекцији.[14]

Током постојања Трећег рајха, Коринтов рад су нацисти осудили као дегенеричну уметност. Године 1937. нацистичке власти су уклониле 295 његових дела из јавних колекција и превезле седам дела у Минхен где су у марту 1937. изложене на изложби дегенеричне уметности.[15]

Град Хановер је 2007. вратио слику Коринта наследницима јеврејског колекционара Курта Гласера који ју је продао 1933. како би финансирао своје бекство од нациста. Слика Римски пејзаж (1914) уручен је Глејзеровим наследницима, које је представљала његова нећака и њена ћерка из САД.[16]

У јуну 2021. Краљевски музеји лепих уметности у Бриселу пристало је да врати Коринтсков „Blumenstilleben” или „Мртву природу са цвећем” из 1913. године наследнику Густава и Еме Мајер, које су нацисти прогањали и приморали да побегну због њиховог јеврејског порекла.[17][18]

 
Аутопортрет са скелетом, 1896. године, уље на платну, 66 х 86 цм

РеференцеУреди

  1. ^ „Lovis Corinth | Belvedere Museum Vienna”. www.belvedere.at. Приступљено 2021-01-28. 
  2. ^ „MoMA | The Collection | Lovis Corinth (German, 1858–1925)”. MoMA.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  3. ^ „Lovis Corinth | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2021-01-28. 
  4. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 16.
  5. ^ „Lovis Corinth | German painter”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  6. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 142.
  7. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, pp. 41–42.
  8. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 19.
  9. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 20.
  10. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 21.
  11. ^ Makela
  12. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 369.
  13. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 22.
  14. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, p. 23.
  15. ^ Corinth, Schuster, Vitali, & Butts 1996, pp. 23–24.
  16. ^ 1914 painting is returned to heirs Los Angeles Times, 25 September 2007.
  17. ^ AFP. „Belgium returns stolen art to German Jewish family”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2021-06-02. Приступљено 2021-06-03. 
  18. ^ Presse, AFP-Agence France. „Belgium Returns Stolen Art To German Jewish Family”. www.barrons.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-03. 

ЛитератураУреди

  • Charlotte Berend-Corinth: Lovis Corinth: Die Gemälde. Neu bearbeitet von Béatrice Hernad. Bruckmann-Verlag, München 1992, ISBN 3-7654-2566-4
  • Thomas Corinth: Lovis Corinth. E. Wasmuth, Tübingen 1979, ISBN 3-8030-3025-0
  • Thomas Deecke: Lovis Corinth. Zeichnungen nach Dürer. Philobiblon Jg. XI Heft 2, Hamburg 1967
  • Thomas Deecke: Die Zeichnungen von Lovis Corinth: Studien zur Stilentwicklung (Ph.D. diss., Freie Universität Berlin, 1973)
  • Thomas Deecke: Lovis Corinth – Ein Künstlerleben zwischen den Zeiten (S. 9ff.) in Katalog Lovis Corinth, Von der Heydt-Museum, Wuppertal 1999, ISBN 3-89202-058-2/Cat. Lovis Corinth, Fundación Juan March, Madrid 1999, ISBN 84-89935-12-2
  • Norbert Eisold: Lovis Corinth: Fridericus Rex. Ein lithographischer Zyklus. Mit einem Vorwort von Robert Knüppel. Deutsche Stiftung Denkmalschutz – Monumente-Publikationen, Bonn 2008, ISBN 978-3-936942-98-9
  • Herbert Eulenberg: Lovis Corinth ein Maler unserer Zeit. Delphin-Verlag, München 1917
  • Sabine Fehlemann (Hrsg.): Lovis Corinth. Von der Heydt Museum, Wuppertal 1999, ISBN 3-89202-058-2/ Cat. Lovis Corinth, Fundación Juan March, Madrid 1999, ISBN 84-89935-12-2
  • Birgit Jooss: Nachlassverwaltung mit Geschäftssinn. Wie der schriftliche Nachlass von Lovis Corinth ins Deutsche Kunstarchiv gelangte. In: Von Künstlernachlässen und ihren Verwaltern. Eine Publikation des Arbeitskreises selbständiger Kultur-Institute e. V. – AsKI. Hrsg. von Volkmar Hansen, Ulrike Horstenkamp und Gabriele Weidle, Bonn 2011, S. 34–51 (Digitalisat)
  • Ulrike Lorenz, Marie-Amelie Prinzessin zu Salm-Salm, Hans-Werner Schmidt (Hrsg.): Lovis Corinth und die Geburt der Moderne. Kerber, Bielefeld/Leipzig 2008, ISBN 978-3-86678-177-1
  • Wolfgang Maier-Preusker (Hrsg.): Beitrag Lovis Corinth. In: Buch- und Mappenwerke mit Grafik des Deutschen Expressionismus. Ausstellung Wismar 2006, ISBN 3-900208-37-9.
  • Heinrich Müller: Die späte Graphik von Lovis Corinth. Lichtwarkstiftung, Hamburg 1960
  • Klaus Albrecht Schröder (Hrsg.): Lovis Corinth. Ausstellung ‚Lovis Corinth‘ im Kunstforum der Bank Austria in Wien vom 2. September bis 22. November 1992 und im Forum des Landesmuseums in Hannover vom 8. Dezember 1992 bis 21. Februar 1993. Prestel, München 1992, ISBN 3-7913-1221-9
  • Karl Schwarz: Das Graphische Werk von / The Graphic Work of Lovis Corinth. Alan Wofsy Fine Arts, San Francisco 1985, ISBN 0-915346-73-7
  • Peter-Klaus Schuster, Christoph Vitali, Barbara Butts (Hrsg.): Lovis Corinth. Prestel, München 1996, ISBN 3-7913-1645-1
  • Werner Timm (Hrsg.): Lovis Corinth – Die Bilder vom Walchensee; Vision und Realität. Ostdeutsche Galerie, Regensburg 1986, ISBN 3-89188-041-3
  • Horst Uhr: Lovis Corinth. University of California Press, Berkeley 1990 (Digitalisat)
  • Leonie von Wilckens (1957), „Corinth, Lovis”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 3, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 360—361 ; (full text online)
  • Lutherhalle Wittenberg (Hrsg.): Martin Luther aus der Sicht von Lovis Corinth. Eine Ausstellung der Lutherhalle Wittenberg, der Universitätsbibliothek Erlangen-Nürnberg und der Luther-Gesellschaft, 4.–22. Juni 1991
  • Zdenek Felix (Hrsg.): Lovis Corinth – 1858–1925. DuMont-Buchverlag, Köln 1985, ISBN 3-7701-1803-0
  • Michael F. Zimmermann: Lovis Corinth. Reihe Beck Wissen bsr 2509. C. H. Beck, München 2008, ISBN 978-3-406-56935-7
  • H. F. Witzel: Malen lernen mit Lovis Corinth. Worttransport.de-Verlag, Berlin 2019, ISBN 978-3-944324-41-8

Спољашње везеУреди