Витковачко поље

(преусмерено са Локалитет у Виткову)

Витковачко поље је археолошко налазиште винчанске културе које се налази 3 km од Александровца и 25 km од Крушевца, у атарима села Витково и Венчац. Локалитет је смештен на падинама Витковачког поља и простире се на десетак хектара, југозападно од главног пута Крушевац- Александровац и Кожетинског потока до Стубалске реке. Археолошким ископавањима откривени су стамбени објакат и јама.[1] Посебно се издвајају налази антропоморфних фигурина, од којих су неке добиле и називе попут "Lady of Aleksandrovac" и "Venus de Župa"[2].

Мапа Србије подељене на регије са означеном регијом Александровца
Област Александровца на мапи Србије

Историјат истраживања уреди

Средином шeздсетих година XX века, археолошкој јавности на локалитет скренуо пажњу професор историје у Александровцу Милосав Бонџић.[1] Том приликом као случајни налази на овом налазишту су пронађене три винчанске фигурине, већих димензија.

Рекогносцирања терена су изведена 1968. и 1969.године, а прва сондажна ископавања обављају Регионални завод за заштиту споменика културе из Краљева и Народног музеја из Крушевца 1969. и 1971. године. Материјал пронађен овим ископавањима је 1970. приликом жупске бербе у Александровцу представљен на мањој изложби.

Савремена градња на Витковачком пољу 2001.године подстакла је заштитна археолошка истраживања Народног музеја из Крушевца.

Резултати ископавања уреди

Прва ископавања 1969. године дала су одломке винчанске керамике, фигурине, кремене и коштане алатке. Наредним ископавањима 1971. пронађене су керамичке посуде већих димензија, рађене грубљим техникама. Финије посуде (тањири са канелованим ободима, биконични судови, пехари и минијатурни судови) су глачани, бојени и били су украшени различитим геометријским облицима (спирала, меандар, сноповима урезаних линија, троугловима и ромбовима).[1]

Током заштитних ископавања 2001. године у сондама при Кожетинској реци нађени су трагови надземног објекта и укопане јаме у којој је одлаган отпад. У самој јами нађени су различити предмети, фрагменти керамичких посуда, жртвеника, пехара, амулета и фигурина. Измешани са овим предметима били су трагови пепела и животињске кости. На основу типа, облика и начина израде и украшавања керамичких посуда, установљено је да налази припадају млађој фази винчанске културе (Винча-Плочник).[1][3]

У делу Витковачког поља ка Стубалској реци, 2001. године, нису пронађени значајнији трагови архитектуре, али су нађене керамичке посуде (плитки тањири са задебљаним канелованим ободом, пехари на шупљој нози, биконичне и лоптасте зделе), жртвеници, кремене и коштане алатке. Уједно су овом приликом пронађене и три антропоморфне фигурине. На основу керамичких посуда сматра се да ови налази припадају старијој винчанској фази (Винча – Тордош).[1]

Животиње у прошлости уреди

Археозоолошке анализе вршене су само на материјалу пронађеној у јами ископаној 2001. године. Унутар јаме пронађени су животињски остаци рогова, зуба и костију сисара, домаћих и дивљих врста, неколико примерака шкољки, као и фрагменти костију птица.[3]

На основу детаљне анализе установљено је да су људи овог насеља претежно гајили животиње, а да је лов био споредна активност. Узгајане су у највећем броју овце (Ovis aries) и козе (Capra hircus), па потом и говеда (Bos taurus) и свиње (Sus domesticus). Ловљени су пре свега јелен (Cervus elaphus) и срна (Capreolus capreolus), а нађени су и остаци зечева (Lepus europaeus), беле кунице (Martes fiona) и лисице (Vulpes vulpes). Овде је живео и пас (Canis familiaris). Остатке птица није било могуће одредити, док су шкољке припадале речним шкољкама рода Unio и морским шкољкама Spondylus, које су честе на налазиштима винчанске културе.

На основу уреза на костима установљено је да су животиње пре свега гајене због меса, а посебно је интересантно да је и пас употребљаван због свог меса.[3]

Карактеристични налази уреди

Жртвеници су налажени и у млађој и у старојој фази винчанске културе на налазишту Витковачко поље.[1] Ови предмети у основи личе на керамичке посуде (реципијенте) са ногарама. Тако су на овом локалитету проналажени кермички жртвеници са округлим или четвртастим реципијентом и три или четири ноге.

Поред жртвеника од карактеристичних предмета посебно се издвајају и просопоморфни поклопци. На Витковачком пољу налажени су испод кућног лепа и у основи јама.[1] Били су израђени од добро пречишћене земље и били су црно печени. Имали су косо постављене очи и пластично додат нос, као и белу инкрустацију (удубљена испуњена белом бојом) која је уоквиравала очи и нос.

На овом налазишту нађене су и статуете, фигурине, од печене земље различитих облика и величина, које су рађене у различитим техникама. Неке фигурине су имале цело тело, са сумарно предстаљеним лицем и оделом, док су друге биле само у облику главе са такође сумарним лицем. На неким фигуринама значајно су наглашени полни атрибути.[1]

Најпознатије фигурине су добиле и посебна имена. Тако постоји „Lady of Aleksandrovac”, „Venus de Župa”, „Madam de Vitkovo” и „Madam de Venčac”. [2] Све четири фигурине израђене су од теракоте и чувају се у Завичајном музеју Жупа у Александровцу.

Фигурине и археолошки налази са локалитета су излагани у више наврата на изложбама у Србији и свету. Тако је 2009.у Лозници у Музеју „Јадра” гостовала изложба „Витковачко поље у праисторији” у организацији Народног музеја Крушевца на којој је било изложено 140 фигурина са овог локалитета.[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Чађеновић, Гордана; Рашковић, Душан; Бугар, Марин (2003). Витковачко поље у праисторији, насеље винчанске културе (каталог изложбе). Крушевац: Народни музеј Крушевац. 
  2. ^ а б Babović, S. „Aleksandrovac: Velika neolitska zbirka uskoro pred očima javnosti”. Приступљено 28. 6. 2018. [мртва веза]
  3. ^ а б в Булатовић, Јелена (2011). „Остаци животиња из касновинчанске јаме на налазишту Витковачко поље”. Крушевачки зборник. 15: 241—276 — преко https://www.academia.edu/15760971/Kru%C5%A1eva%C4%8Dki_zbornik_15_-_Krusevac_Collection_15. 
  4. ^ „Otvorena izložba vinčanskih figura”. RTS. Приступљено 28. 6. 2018. 

Спољашње везе уреди