Ломигорић је српско презиме пореклом са планине Рогозне у Рашкој области. Напустили су Рашку у сеобама Срба крајем 17. и почетком 18. века. У селу Брђани и данас постоји Ломигорско гробље.[1] У 19. веку ово презиме има следеће хронолошке потврде: забележено је у Сремској Митровици 1811., у Београду 1830. и 1912., у Крагујевцу 1839. и 1873., и у Мајданпеку 1858. године.[2]

По родовском предању, од Ломигорића је био Арсеније Ломо, познати народни војвода из Првог и Другог српског устанка. Рођен је у Гојној Гори код Ужичке Пожеге, а у качерско село Драгољ населио се после немачког рата 1788.[3]

За време владавине кнеза Милоша Обреновића, забележен је у Београду кнез Милош Ломигорић. Био је један од чланова Народног суда.[4]

Презиме Ломигорић се помиње и у историји српске војне медицине. У Крагујевцу је после Првог српско-турског рата подигнута Војна болница. Од 1868. до 1874. године помоћник управника био је крагујевачки лекар Димитрије Ломигорић.[5]

Данас, носиоци овог презимена живе у Крагујевцу и Сарајеву.

РеференцеУреди

  1. ^ Petrović, Petar Ž; Vlahović, Petar (1984). Raška: antropogeografska proučavanja (на језику: српски). Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti. 
  2. ^ „Velimir Mihajlovic - Srpski prezimenik.pdf”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13. 
  3. ^ Караџић, Вук Стефановић (1898). Скупљени историски и етнографски списи Вука Стеф. Караџића (на језику: српски). Штампарија краљевине Србије. 
  4. ^ Државна архива у Крагујевцу, фасцикла Кнежев конак бр. 1 од 13. јула 1830.
  5. ^ „ZDRAVSTVENA KULTURA U KRAGUJEVCU I ŠUMADIJI U VREME VELIKIH EPIDEMIJA U 19. I 20. VEKU”. Glas Šumadije (на језику: српски). 2020-04-26. Приступљено 2021-04-13.