Википедија

Луис Монтенегро

Луис Филипе Монтенегро Кардозо де Морајз Естевез (рођен 16. фебруара 1973)[1] је португалски политичар, адвокат, премијер Португала од 2024. године и председник Социјалдемократске партије (ПСД) који води 24. уставну Владу.

Луис Монтенегро
Монтенегро 2024.
Лични подаци
Датум рођења(1973-02-16)16. фебруар 1973. (51 год.)
Место рођењаПорто, Португалија
Занимањеадвокат, политичар
Породица
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка		Социјалдемократска партија (Португалија)
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. априла 2024.
ПретходникАнтонио Кошта

Био је припадник Скупштине Републике из Авеира од 2002. до 2018, водећи парламентарну групу своје странке између 2011. и 2017. Након што је поражен од стране Руа Рија у својој странци 2020. године, победио је против Јорге Мореира да Силва и постао председник ПСД-а.

Под вођством Монтенегра, ПСД је достигао договор са странком ЦД-оком и формирао Десну демократску алијансу у центру у портружним законодавним изборима 2024. године. Демократски савез је узео највише места на изборима са 80 и још две од Социјалистичке партије. Постављен је за премијера од стране председника Марсела Ребело де Созе водећи 24. уставну владу, владу коалиционе мањине.

Биографија

уреди

Образовање и локална политика

уреди

Рођен је у Портоу и одрастао у Еспињу, у округу Авеиро.[2] Дипломирао је на Правном факултету Порто на Католичком универзитету у Португалу и постао адвокат, као његов отац и деда.[3][4] Био је председник Социјалдемократске омладине у Еспињу од 1994. до 1996. године. Радио је у градском савету од 1997. до 2001, а на изборима за градоначелника је изгубио 2005. од Хосеа Мотеа Социјалистичке партије (ПС) за 45% до 38 % маргина.[1][5]

Скупштина Републике

уреди

Године 2002. је изабран у Скупштину Републике за Авеиро. Постао је заменик лидера парламентарне групе ПСД-а Мегела Македа 2010. и добио је 86% гласова да води групу у јуну 2011. након што је члан ПСД-а Педро Пасос Коељо изабран за премијера.[6]

Ране године вођства Монтенегра поклопиле су се са европском интервенцијом тројке да би се бавила финансијским кризом. Критикован је у јануару 2014. због реченице „живот народа није бољи, али живот земље је много бољи”.[2] Фебруара 2018. је напустио парламент након пораза Пасоса Коеља и упозорења да се ПСД не би требао претворити у новог лидера „групу пријатеља Руа Рија”.[7]

 
Монтенегро говори на СПД-ов 40. национални конгрес, 12. јул 2022.

Вођа ПСД-а

уреди

Јануара 2020. је био кандидат у изборима за лидерство ПСД-а, изазов Рију. Током кампање, Рио је напао Монтенегро због слободног зидања.[8][9] У другом кругу, Рио је победио са 53,2% гласова.[10]

Рио је поднео оставку након лоше перформансе ПСД-а у португалским законодавним изборима 2022. године. Монтенегро је био прва особа која је ставила себе напред за изборе за руководство странке,[11] на којима се борио против бившег министра Хорхе Мореира да Силве. Монтенегро је победио са 72,47% гласова, победивши свог противника у сваком округу.[12]

Под вођством Монтенегра, ПСД је достигао договор у јануару 2024. године са ЦД-овима за предизборну алијансу, јер су касније те године настојали да ојачају своје шансе да освоје националне изборе касније те године.[13] Демократски савез је узео највише седишта на изборима са 80, два више од ПС-а.[14]

Дана 21. марта 2024. године, председник Марсело Ребело де Соза је Монтенегру формално издао позив да формира владу. Затим је представљена и одобрена нова влада, а председник је 28. марта одобрио.[15][16]

 
Монтенегров први премијерски говор 2. априла 2024.

Премијер Португала

уреди

Монтенегро је положио заклетву као премијер Португала 2. априла 2024. на церемонији у Националној палати Ајуда у Лисабону.[17][18] Пре полагања функције, Монтенегро је обећао да ће управљати мањинском владом уместо да формира коалицију са десничарском популистичком партијом Чега.[19]

Састав Владе

уреди
Дужност Министар Странка Почетак мандата Крај мандата
Премијер Луис Монтенегро ПСД 2. априла 2024 На дужности
Министар државе и иностраних послова Пауло Рангел На дужности
Министар државе и финансија Јоакуим Миранда Сарменто На дужности
Министар Председништва Антонио Лејтао Амаро На дужности
Помоћник министра и за територијалну кохезију Мануел Кастро Алмејда На дужности
министар парламентарних послова Педро Дуарте На дужности
Министар народне одбране Нуно Мело ЦДС-НС На дужности
Министар правде Рита Јудике Независан На дужности
министар унутрашње управе Маргарида Бласко На дужности
Министар просвете, науке и иновација Фернандо Алекандре На дужности
Министар здравља Ана Паула Мартинс ПСД На дужности
Министар за инфраструктуру и становање Мигуел Пинто Луз На дужности
Министар привреде Педро Реиз На дужности
Министар за рад, солидарност и социјално осигурање Марија до Розарио Палма Рамало Независан На дужности
Министар животне средине и енергетике Граца Карвало ПСД На дужности
Министар омладине и модернизације Маргарида Балсеиро Лопез На дужности
Министар пољопривреде и рибарства Хосе Мануел Фернандез На дужности
Министар културе Далила Родригез Независан На дужности

Политичке позиције

уреди

Лидер његове парламентарне групе између 2011. и 2015. године, бранио је имплементацију строгог програма економске штедње по договору Португала у замену за међународни финансијски баилоут.[20]

Пред националне изборе 2024, Монтенегро је обећао потпуну приватизацију Air Portugal-а.[21]

Лични живот

уреди

Монтенегров надимак је био Ервилха ("Пеа") као дете за мале, округле фигуриране и зелене очи, док га је његова непосредна породица познавала по његовом средњем имену, Филипи.[4] Учествовао је у фудбалској и одбојци на плажи и радио као спасилац као младић, касније заузео голф.[2] У фудбалу подржава ФЦ Порто и С.Ц. Еспињо, тимове свог родног места и пребивалишта.[22] Од маја 2022. ожењен је и има двоје деце.[2]

Различити извори из 2012. године, укључујући веб страницу за проверу Полиграфо, одржавају да је Монтенегро у 2008. години примљен у Моцарт Лоџ, масонска ложа која садржи политичаре, привреднике и шпијуне.[23][24][25][26][27] Монтенегро је 2019. године негирао да је слободни зидар.[28]

Контроверзе

уреди

У 2023. години, анонимна жалба послата је Португалском јавном тужилаштву у којој се наводи да је Монтенегро добио пореске предности одобрене за обнову старих зграда када је обавио потпуно рушење старе зграде и изградио нови на свом месту, у Еспињу. Касније је отворена криминална истрага.[29][30][31]

Изборна историја

уреди

Избори за лидера ПСД-а, 2020

уреди
Датум: 11. и 18. јануар 2020.
Кандидат 1. круг 2. круг
Гласови % Гласови %
Руи Рио 15.546 49,0 17.157 53,2
Луис Монтенегро 13.137 41,4 15.086 46,8
Микел Пинто Луз 3.030 9,6  
Празни/неважећи гласови 369 – 341 –
Излазност 32.082 79,01 32.582 80,20
Извор: Званични резултати

Избори за лидера ПСД-а, 2022

уреди
Датум: 28. мај 2022.
Кандидат Гласови %
Луис Монтенегро 19.241 72,5
Хорхе Мореира да Силва 7.306 27,5
Празни/неважећи гласови 437 –
Излазност 26.984 60,46
Извор: Званични резултати

Референце

уреди
  1. ^ а б „Luís Montenegro, de rosto do Governo de Passos Coelho a candidato a líder do PSD” [Luís Montenegro, from face of Passos Coelho's government to lider of the PSD]. Diário de Notícias (на језику: Portuguese). Lusa News Agency. 11. 1. 2019. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. 
  2. ^ а б в г „Luís Montenegro, de tribuno nos tempos da troika a 19.º presidente do PSD” [Luís Montenegro, from the benches in the time of the Troika to the 19th president of the PSD]. Público (на језику: Portuguese). Lusa News Agency. 28. 5. 2022. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2022. 
  3. ^ Alvarez, Luciano (18. 1. 2019). „Luís Montenegro, deputado e pouco mais (com algumas polémicas à mistura)” [Luís Montenegro, deputy and little else (with some controversies in the mix)]. Público. Архивирано из оригинала 5. 6. 2023. г. Приступљено 18. 3. 2024. 
  4. ^ а б Albuquerque, Mariana (22. 1. 2019). „Luís Montenegro: Filipe na família, Ervilha na escola” [Luís Montenegro: Filipe in the family, Pea at school]. Notícias Magazine (на језику: Portuguese). Архивирано из оригинала 2. 7. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2022. 
  5. ^ „Eleições Autárquicas 2005”. STAPE Justice Ministry (на језику: Portuguese). 9. 10. 2005. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 5. 7. 2022. 
  6. ^ „Luís Montenegro eleito líder da bancada do PSD com 86 por cento dos votos” [Luís Montenegro elected parliamentary leader of the PSD with 86 per cent of the votes]. Público (на језику: Portuguese). 30. 6. 2011. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. 
  7. ^ Lourenço, Eunice (17. 2. 2018). „Luís Montenegro sai do Parlamento e deixa avisos a Rio” [Luís Montenegro leaves Parliament and leaves advice to Rio] (на језику: Portuguese). Rádio Renascença. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. 
  8. ^ „"Ninguém tem coragem para o dizer, mas eu digo-o": Rui Rio considera que a Maçonaria tenta "condicionar muitas coisas" no país” ["Nobody has the courage to say it, but I'm saying it": Rui Rio considers that Freemasonry tries to "condition many things" in the country] (на језику: Portuguese). SAPO. Lusa News Agency. 30. 11. 2019. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. 
  9. ^ „Rui Rio reafirma que existe uma "teia maçónica" dentro do PSD” [Rui Rio reaffirms that there exists a "Masonic network" inside the PSD] (на језику: Portuguese). TVI 24. 20. 12. 2019. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. 
  10. ^ „Resultados finais: Rui Rio venceu segunda volta com 53,2% dos votos, mais 2.071 do que os conseguidos por Montenegro” [Final results: Rui Rio won second round with 53.2% of the votes, 2,071 more than Montenegro won]. Observador (на језику: Portuguese). Lusa News Agency. 23. 1. 2020. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. 
  11. ^ „Luís Montenegro vai ser candidato à liderança do PSD” [Luís Montenegro will be candidate for leadership of the PSD]. Público (на језику: Portuguese). Lusa News Agency. 29. 3. 2022. Архивирано из оригинала 29. 3. 2022. г. Приступљено 29. 3. 2022. 
  12. ^ Rita, Cristina (29. 5. 2022). „Luís Montenegro é o novo líder do PSD e ganhou por 72,47%” [Luís Montenegro is the new leader of the PSD and won with 72.47%]. Novo Semanário (на језику: Portuguese). Архивирано из оригинала 10. 10. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2022. 
  13. ^ Sergio Goncalves and Catarina Demony (5 January 2024), Portugal's main opposition seals pre-electoral alliance with right-wing party CDS-PP Reuters.
  14. ^ „Portuguese centre-right party claims narrow election win”. Euronews. Associated Press. 11. 3. 2024. Архивирано из оригинала 11. 3. 2024. г. Приступљено 11. 3. 2024. 
  15. ^ Lima, Joao (28. 3. 2024). „Portugal's New Premier Picks Sarmento as Finance Minister”. Bloomberg News. Приступљено 28. 3. 2024. 
  16. ^ Dunn, Natasha (28. 3. 2024). „Composition of Portugal's minority government to be presented today”. Portugal Resident. Приступљено 1. 4. 2024. 
  17. ^ Hubert, Hervé (2. 4. 2024). „President swears in the Prime Minister and ministers of the XXIV Constitutional Government”. Pulse Portugal. Приступљено 2. 4. 2024. 
  18. ^ Céu, Beatriz (21. 3. 2024). „Luís Montenegro apresenta Governo dia 28 de março e toma posse a 2 de abril” [Luís Montenegro presents Government on 28 March and takes office on 2 April]. CNN Portugal (на језику: Portuguese). Архивирано из оригинала 21. 3. 2024. г. Приступљено 21. 3. 2024. 
  19. ^ Kassam, Ashifa (19. 3. 2024). „'It's a really big threat': Portuguese minorities on the rise of the far right”. The Guardian. Приступљено 25. 3. 2024. 
  20. ^ „O homem que (quase) conseguiu: a amarga vitória de Luís Montenegro (por Sebastião Bugalho)”. Expresso (на језику: португалски). 2024-03-14. 
  21. ^ Sergio Goncalves and Andrei Khalip (5 December 2023), Portugal's Social Democratic Party contender for PM wants full privatisation of airline TAP Архивирано 12 децембар 2023 на сајту Wayback Machine Reuters.
  22. ^ Montenegro, Luís (13. 5. 2020). „A Nação da paixão” [The Nation of passion]. Record (на језику: Portuguese). Приступљено 25. 3. 2024. 
  23. ^ Esteves, Fernando (17. 1. 2019). „WHATSAPP-CHECK: Luís Montenegro pertenceu à poderosa loja maçónica Mozart?” [WHATSAPP-CHECK: Did Luís Montenegro belong to the powerful Mozart Masonic lodge?] (на језику: Portuguese). Polígrafo. Архивирано из оригинала 9. 5. 2023. г. Приступљено 1. 6. 2022. 
  24. ^ de Sousa, Luís; Batalha, João Paulo; Coroado, Susana (18. 12. 2020). „Mozart e os desafinados” [Mozart and the conflicting]. Público (на језику: Portuguese). Архивирано из оригинала 1. 6. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2022. 
  25. ^ „Luís Montenegro na lista dos jantares da Loja Mozart” [Luís Montenegro on the Mozart Lodge's dinner list]. Expresso (на језику: Portuguese). 5. 1. 2012. Архивирано из оригинала 28. 6. 2021. г. Приступљено 1. 6. 2022. 
  26. ^ Simões, Bruno (6. 1. 2012). „Nove em cada dez deputados são liderados por maçons” [Nine out of ten deputies are led by Freemasons]. Jornal de Negócios (на језику: Portuguese). Архивирано из оригинала 30. 7. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2022. 
  27. ^ „Líder parlamentar do CDS também é maçom” [Parliamentary leader of the CDS is also a Freemason]. Diário de Notícias (на језику: Portuguese). 6. 1. 2012. Архивирано из оригинала 1. 6. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2022. 
  28. ^ Monteiro, Sara Beatriz (15. 1. 2019). „"Não sou maçon nem tenho nenhuma ligação à maçonaria"” ["I am not a Freemason nor do I have any link to Freemasonry"] (на језику: Portuguese). TSF. Архивирано из оригинала 9. 5. 2023. г. Приступљено 1. 6. 2022. 
  29. ^ „Procuradoria confirma inquérito à construção da casa de Luis Montenegro em Espinho” [Prosecutor confirms investigation into the construction of Luis Montenegro's house in Espinho]. Expresso (на језику: Portuguese). 29. 12. 2023. Архивирано из оригинала 18. 3. 2024. г. Приступљено 18. 3. 2024. 
  30. ^ „Ministério Público abre inquérito a negócio da casa de Montenegro” [Public Prosecution Service opens investigation into Montenegro's house business]. Diário de Notícias (на језику: Portuguese). 29. 12. 2023. Архивирано из оригинала 18. 3. 2024. г. Приступљено 18. 3. 2024. 
  31. ^ Ribeiro, Teresa (30. 12. 2023). „Montenegro afirma que casa em Espinho está dentro da lei e mostra-se disponível para entregar toda a documentação” [Montenegro states that the house in Espinho is within the law and is available to deliver all documentation]. Expresso (на језику: Portuguese). Архивирано из оригинала 2. 2. 2024. г. Приступљено 22. 3. 2024. 

Спољашне везе

уреди
Премијер Португалије
2024—данас 		Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луис_Монтенегро&oldid=27718510”