Лука Зима
Лука Зима (словен. Luka Zima; Подложе (Мајшперк), 13. октобар 1830 — Вараждин, 16. март 1906) је био словеначки класични филолог и слависта.
| Лука Зима | |
|---|---|
 Лука Зима | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. октобар 1830. |
| Место рођења | Подложе, Аустријско царство |
| Датум смрти | 16. март 1906. (75 год.) |
| Место смрти | Вараждин, Аустроугарска |
| Потпис |  |
Породица
уредиРођен је у земљорадничкој породици од оца Антона и мајке Елизабете у насељу Подложе у општини Мајшперк, тадашње Аустријско царство.[1] Оца је рано изгубио, па је бригу о њему водила много старија удата сестра. Оженио се 1863. године, али му је супруга након дуге болести умрла фебруара 1870.[2] Остао је као удовац да води бригу о двоје мале деце. Поново се зато оженио средином те године, како би деца имала оба родитеља.
Образовање
уредиОсновну школу похађао је у Мајшперку, а гимназију у Марибору (1845-52) и Загребу (матурирао 1853). Класичну филологију студирао је у Прагу и Грацу, где је и дипломирао 1856. године. У Прагу се спријатељио са песником Јованом Јовановићем Змајем.[1]
Професор
уредиДошао је у Срем након завршетка студија у Прагу, у друштву са колегом земљаком Јосифом Житеком.[3] Радио је као професор грчког и латинског у Карловачкој гимназији (1856–76), а потом у вараждинској гимназији (1876–91). Највише је имао утицаја на младог гимназијалца Јован Туромана, који ће касније као професор Велике школе објавити 1910. године Зимине необјављене "Омање списе".[4] Зима је напустио Карловце као приморан, јер му гимназијски патронат није дао (признао године стажа) тражену пензију.[5] Њу ће стећи касније у Вараждину. Превремено је пензионисан због здравствених проблема 1892. године. Већ следеће године вратио се из пензије, и наредне четири године (1893—97) као контрактуални професор предавао је грчки језик на Великој школи у Београду. Краљ Александар му је уочи одласка из Београда доделио Орден Св. Саве 3. реда.[6] Коначно се пензионисао 1897, и до смрти је живео у Вараждину.[1]
Академик
уреди- Дописни члан Српског ученог друштва (од 1884)[7]
- Почасни члан Српске краљевске академије (од 1892)[7]
- Дописни члан Југославенске академије знаности и умјетности (од 1882)[1]
- Почасни члан Матице српске[1]
Избор из библиографије
уреди- Нацрт наше метрике народне обзиром на стихове других народа а особито Словена (1879)
- И опет о метрици народнијех пјесама (1888)
- Фигуре у нашем народном пјесничтву с њиховом теоријом (Загреб, 1880)
- Њекоје, већином синтактичке разлике између чакавштине, кајкавштине и штокавштине (1887)
