Лука Зима (сло. Luka Zima; Подложе (Мајшперк), 13. октобар 1830Вараждин, 16. март 1906) је био словеначки класични филолог и слависта.

Лука Зима
Luka Zima photo.jpg
Лука Зима
Рођење(1830-10-13)13. октобар 1830.
Подложе,  Аустријско царство
Смрт16. март 1906.(1906-03-16) (75 год.)
Вараждин,  Аустроугарска
ПотписLuka Zima signature latin.jpg

ПородицаУреди

Рођен је у земљорадничкој породици од оца Антона и мајке Елизабете у насељу Подложе у општини Мајшперк, тадашње Аустријско царство.[1] Оца је рано изгубио, па је бригу о њему водила много старија удата сестра. Оженио се 1863. године, али му је супруга након дуге болести умрла фебруара 1870.[2] Остао је као удовац да води бригу о двоје мале деце. Поново се зато оженио средином те године, како би деца имала оба родитеља.

ОбразовањеУреди

Основну школу похађао је у Мајшперку, а гимназију у Марибору (1845-52) и Загребу (матурирао 1853). Класичну филологију студирао је у Прагу и Грацу, где је и дипломирао 1856. године. У Прагу се спријатељио са песником Јованом Јовановићем Змајем.[1]

ПрофесорУреди

Дошао је у Срем након завршетка студија у Прагу, у друштву са колегом земљаком Јосифом Житеком.[3] Радио је као професор грчког и латинског у Карловачкој гимназији (1856–76), а потом у вараждинској гимназији (1876–91). Највише је имао утицаја на младог гимназијалца Јован Туромана, који ће касније као професор Велике школе објавити 1910. године Зимине необјављене "Омање списе".[4] Зима је напустио Карловце као приморан, јер му гимназијски патронат није дао (признао године стажа) тражену пензију.[5] Њу ће стећи касније у Вараждину. Превремено је пензионисан због здравствених проблема 1892. године. Већ следеће године вратио се из пензије, и наредне четири године (1893-97) као контрактуални професор предавао је грчки језик на Великој школи у Београду. Краљ Александар му је уочи одласка из Београда доделио Орден Св. Саве 3. реда.[6] Коначно се пензионисао 1897, и до смрти је живео у Вараждину.[1]

АкадемикУреди

Избор из библиографијеУреди

  • Нацрт наше метрике народне обзиром на стихове других народа а особито Словена (1879)
  • И опет о метрици народнијех пјесама (1888)
  • Фигуре у нашем народном пјесничтву с њиховом теоријом (Загреб, 1880)
  • Њекоје, већином синтактичке разлике између чакавштине, кајкавштине и штокавштине (1887)

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д „Zima, Luka (1830–1906)”. www.slovenska-biografija.si. 
  2. ^ "Крес", Целовци 1885.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1906.
  4. ^ "Српски књижевни гласник", Београд 1. јануар 1910.
  5. ^ "Стражилово", Нови Сад 21. август 1886.
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1897.
  7. ^ а б „Зима Лука”. www.sanu.ac.rs.