Лук Кели (Даблин, 17. новембар 1940 — Даблин, 30. јануар 1984) био је ирски певач, народни музичар и глумац из Даблина, Ирска. Рођен у радничком домаћинству у Даблину; Кели се преселио у Енглеску у својим касним тинејџерским годинама и до раних 20-их постао је укључен у оживљавање фолк музике. Вративши се у Даблин 1960-их, запажен је као један од оснивача бенда The Dubliners 1962. године. Познат по свом препознатљивом стилу певања, а понекад и политичким порукама, Irish Post и други коментатори сматрају Келија једним од највећих ирских фолк певача свих времена.[1]

Лук Кели
Скулптура Келија
Лични подаци
Датум рођења(1940-11-17)17. новембар 1940.
Место рођењаДаблин, Ирска
Датум смрти30. јануар 1984.( 1984-01-30) (43 год.)
Место смртиДаблин, Ирска
Занимањевокал, писац песама, музичар, глумац
Музички рад
Активни период1962—1984
ЖанрИрска фолк музика
Инструментгитара, бенџо
Веб-сајтitsthedubliners.com/lk_01.htm

Лични живот уреди

Лук Кели се оженио Дирдре О'Конел 1965. године, али су се растали почетком 1970-их.[2] Кели је последњих осам година живота провео живећи са својом партнерком Медлин Зајлер, која је из Немачке.[2]

Завршне године уреди

Келијево здравље се погоршало 1970-их. Сам Кели је говорио о својим проблемима са алкохолом.[3] 30. јуна 1980. током концерта у опери у Корку срушио се на бину.[4] Већ је неко време патио од мигрене и заборављања – укључујући и заборављање у којој се земљи налази док је био на Исланду – што се приписивало његовом интензивном распореду, конзумирању алкохола и „парти начину живота“.[1] Дијагностикован му је тумор на мозгу.[5] Иако је Кели био на турнеји са The Dubliners након операције, његово здравље се додатно погоршало. Заборавио је текстове и морао је да прави дуже паузе на концертима јер се осећао слабо. Поред тога, након хитне операције после колапса у Корку, постао је повученији, преферирајући друштво Медлин код куће него да наступа.[3] На својој европској турнеји успео је да наступи са бендом већи део наступа у Кареу за њихов албум Live in Carre. Међутим, у јесен 1983. морао је да напусти сцену у Трауну у Аустрији и поново у Манхајму у Немачкој. Убрзо након тога, морао је да откаже турнеју по јужној Немачкој, а после кратког боравка у болници у Хајделбергу пребачен је назад у Даблин.[6]

После друге операције, Божић је провео са породицом, али је за Нову годину поново одведен у болницу, где је умро 30. јануара 1984.[5] Келијева сахрана у Вајтхолу привукла је хиљаде ожалошћених из целе Ирске.[3] На његовом надгробном споменику на гробљу Гласневин у Даблину стоји натпис: Luke Kelly – Dubliner.[1]

Шон Кенон је заузео Келијево место у Даблинима. Са Даблинерима је наступао од 1982,[6] због погоршања Келијевог здравља.

Наслеђе уреди

 
Статуа у улици Саут Кинг
 
Скулптура Луке Келија у улици Шериф, Вера Клут, отворена 2019.

Наслеђе и доприноси Луке Келија ирској музици и култури описани су као „иконични“ и приказани су у бројним документарцима и антологијама.[7]

Мост Балибоу у северном унутрашњем делу Даблина преименован је у Мост Лука Келија[8], а у новембру 2004. Градско веће Даблина је једногласно гласало за подизање бронзане статуе Лука Келија.[9] [10]Међутим, управа Даблина Доклендса је накнадно изјавила да више не може да приушти финансирање статуе. Године 2010, одборница Кристи Бурк из Градског већа Даблина апеловала је на чланове музичке заједнице, укључујући Бона, Фила Колтера и Енју, да помогну у подизању.[11]

Педи Рајли је снимио омаж Кели [12] под називом The Dublin Minstrel. The Dubliners су снимили песму на свом ДВД/ЦД- у Live at Vicar Street.[13]

На Божић 2005. објављен је документарни филм сценаристе и редитеља Мајкла Финија Калана, Luke Kelly: The Performer, који је убрзо стекао платинасти статус продаје. Документарац је представљао Келијеву причу кроз речи других чланова његовог бенда, Донована, Ралфа Мектела и других и садржао је целовите верзије ретко виђених извођења песама. Каснији документарац, Luke Kelly: Prince of the City, такође је био добро прихваћен.[14]

Септембра 1988. подигнут је споменик у знак сећања на Келија у области Ларкхил у Вајтхолу, где је живео.[15]

Две статуе Kelija откривене су у Даблин,у у јануару 2019, поводом 35. годишњице његове смрти.[16][17][18]

Дискографија уреди

Компилацијски албуми уреди

Година Детаљи албума Irish Album Chart
1994 The Collection
  • Формат: CD
1
1999 Working Class Hero
  • Формат: CD
10
2004 The Best Of
  • Формат: CD
2
2005 The Performer
  • Формат: CD
14
2007 Working Class Hero
  • Формат: CD
33
2010 The Definitive Collection
  • Формат: CD
7

Синглови уреди

Година Детаљи сингла Irish Singles Chart
2013 The Auld Triangle са The Dubliners
  • Формат: Digital
80

ДВД уреди

Година Детаљи албума Irish DVD Chart
2005 The Performer
  • Формат: DVD
1

[19][20][21]

Референце уреди

  1. ^ а б в Senan James Fox (30. 1. 2014). „Remembering Luke Kelly 30 years on”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  2. ^ а б „Profiles - Luke Kelly”. RTÉ. Приступљено 16. 8. 2016. „Though Luke left school at thirteen, he worked a variety of jobs before moving to England in 1958 
  3. ^ а б в Burtenshaw, Ronan (17. 3. 2018). „Ireland's Red Troubadour”. Jacobin. Приступљено 17. 3. 2018. 
  4. ^ „Luke Kelly remembered: A force of nature on stage”. Irish Examiner. 24. 1. 2014. 
  5. ^ а б „Flashback 1984: Dubliner's frontman Luke Kelly passes away”. Irish Independent. 31. 1. 2016. Приступљено 4. 10. 2016. 
  6. ^ а б Ronnie Drew (2009). Ronnie. Penguin UK. ISBN 9780141930039. 
  7. ^ „People were full of praise for RTE's documentary on Luke Kelly”. Irish Independent. 5. 7. 2016. 
  8. ^ John Cowell (1996). Dublin's Famous People and where They Lived. O'Brien Press. стр. 101. ISBN 9780862784683. 
  9. ^ „Council votes to erect Luke Kelly statue”. RTÉ.ie. 2. 11. 2004. Приступљено 13. 8. 2014. 
  10. ^ „Ahern lends support to Kelly memorial”. TheStage.co.uk. 31. 12. 2004. 
  11. ^ „Luke Kelly statue falls victim to recession”. Ramblinghouse.org. 1. 12. 2010. Архивирано из оригинала 1. 2. 2012. г. 
  12. ^ Paddy Reilly The Ultimate Songs Experience 1999 rmg CTCCD 006
  13. ^ „Tune Req: Dublin Minstrel Boy (Paddy Reilly)”. mudcat.org. Архивирано из оригинала 02. 10. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  14. ^ „Luke Kelly documentary on RTÉ heavily praised”. Irish Mirror. 4. 7. 2016. 
  15. ^ „Funding allocated for commemoration of Luke Kelly memorial”. 27. 1. 2018. 
  16. ^ „Two new statues of Luke Kelly to be unveiled in Dublin”. RTÉ News. 22. 1. 2019. 
  17. ^ „Vandalism of Kelly statue was one-off - artist”. Independent.ie (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-27. 
  18. ^ „Dublin City Council reviewing how to protect Luke Kelly statue”. RTÉ News. RTÉ. 20. 4. 2020. Приступљено 21. 4. 2020. 
  19. ^ Nick Guida. „The Dubliners: The Luke Kelly Discography”. Itsthedubliners.com. Приступљено 13. 8. 2014. 
  20. ^ „Luke Kelly - Music Charts”. Acharts.us. Приступљено 13. 8. 2014. 
  21. ^ „GFK Chart-Track”. Chart-track.co.uk. Архивирано из оригинала 14. 3. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 

Додатна литература уреди

  • Luke Kelly: a Memoir, Des Geraghty, ISBN 1-85594-090-6
  • Ar Bhruacha na Life, Des Geraghty, – 23-5-07 135585 www.tg4.ie – En sub.wmv (Déanann Des Geraghty, fear amhrán agus feadóige, ceiliúradh ar an lucht ceoil i mBaile Átha Cliath).

Спољашње везе уреди

  •   Медији везани за чланак Лук Кели на Викимедијиној остави