Луњевац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Настао је као заселак Селевца (општина Смедеревска Паланка) исељавањем Селевчана на своја трла (имања која су настала крчењем храстових шума и на којима се обично држала стока (нарочито свиње, јер је жира било у изобиљу). Према попису из 2011. било је 563 становника (према попису из 2002. било је 607 становника).

Луњевац
Lunjevac, Mesna zajednica, 01.jpg
Месна канцеларија
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2011.Пад 563
Географске карактеристике
Координате44°32′14″ СГШ; 20°54′26″ ИГД / 44.537166° СГШ; 20.907166° ИГД / 44.537166; 20.907166Координате: 44°32′14″ СГШ; 20°54′26″ ИГД / 44.537166° СГШ; 20.907166° ИГД / 44.537166; 20.907166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина154 м
Луњевац на мапи Србије
Луњевац
Луњевац
Луњевац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

ИсторијаУреди

Статус посебног насеља добија тек 1946. године, када још увек припада општини Азања. Тек административном реорганизацијом из 1964. године, када су укинути срезови, Луњевац припада општини Смедерево, где се и сада налази. Луњевац, као и већина села у Шумадији, полако изумире, што се види и из податка да школске 2006/2007. године у сва четири разреда има 15 ђака, са тенденцијом даљег опадања. Становништво се претежно бави пољопривредом (воћарство) иако је терен погодан за ратарство и сточарство, што је и било главно занимање пре 20–25 година.

ДемографијаУреди

У насељу Луњевац живи 482 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,3 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу постоји 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 733
1953. 770
1961. 790
1971. 769
1981. 753
1991. 722 685
2002. 607 659
2011. 563
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
594 97,85 %
Југословени
  
6 0,98 %
Хрвати
  
1 0,16 %
Македонци
  
1 0,16 %
непознато
  
1 0,16 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди